Presudna godina za malinarstvo u Srbiji: Posle dve godine gubitaka, proizvođači traže fer cenu
Komentari
31/05/2025
-09:10
Do početka berbe maline ostalo je još oko dve nedelje, a srpski proizvođači ulaze u novu sezonu sa više neizvesnosti nego ikad. Posle dve uzastopne godine rada u minusu, pojedini upozoravaju da bi još jedna loša sezona za njih mogla da znači kraj bavljenja ovim poslom.
Izreka "Ne lipši magarče do zelene trave" savršeno oslikava stanje u srpskom malinarstvu, jer proizvođači ponovo ulaze u novu beračku sezonu ne znajući po kojoj ceni će moći da prodaju svoje plodove.
Problemi sa otkupnom cenom stvaraju glavobolju proizvođačima svake godine, ali sada je situacija posebno teška jer se u Srbiji proizvodi znatno manje malina nego ranije, a garancija da će posao biti profitabilan sve je manja.
Podaci Republičkog zavoda za statistiku jasno pokazuju da "zlatno doba" srpske maline polako prolazi. Izvoz zamrznute maline 2018. godine iznosio je 103.276 tona, da bi 2019. dostigao rekordnih 114.000 tona.
Međutim, narednih godina zabeležen je drastičan pad, pa je 2023. godine izvezeno samo 68.000 tona, gotovo upola manje nego pre četiri godine.
Ove godine još manje roda
Predsednik Asocijacije malinara Srbije, Dobrivoje Radović, ističe da je u poslednjih nekoliko godina značajno smanjena površina pod zasadima maline.
"Prema agrarnim evidencijama, površine pod malinom su nekada iznosile oko 24.000 hektara, ali stvarni podaci pokazuju da je danas ostalo oko 8.000 hektara. Do 2023. godine bilo je oko 11.000 hektara, što znači da je u poslednjih nekoliko godina upropaćeno oko 3.000 hektara – plantaže su uklonjene zbog niskih otkupnih cena i bolesti,“ objašnjava Radović u razgovoru za Euronews Srbija.
Povezane vesti
Proizvodnja maline takođe je znatno opala – sa približno 86.000 tona u 2019. godini, kako tvrdi Radović, pala je na oko 40.000 tona u 2024. godini, a za 2025. godinu očekuje se dalji pad prinosa između 30 i 50 odsto, u zavisnosti od regiona.
Kao glavne razloge za očekivano smanjenje roda, Radović ističe nekoliko faktora.
Euronews
"Prvi je drastičan pad otkupne cene maline, koja je u 2022. godini iznosila između 550 i 600 dinara po kilogramu, da bi 2023. pala na samo 180 do 200 dinara, dok je u 2024. blago porasla, ali i dalje ostala niska – između 240 i 260 dinara. Takav pad cena doveo je do neulaganja proizvođača, jer poljoprivredni radovi i agrotehničke mere više nisu bili ekonomski isplativi ni pre ni posle berbe", objašnjava Radović.
Drugi faktor odnosi se na nepovoljne vremenske uslove koji su u 2025. godini naneli veliku štetu malinarskoj proizvodnji, kao i drugim voćarskim kulturama.
Da je skoro izvesno da će maline ove godine biti manje, saglasan je i predsednik Udruženja Vilamet Mileta Pilčević.
"Veliki mrazevi i prolećne hladnoće izazvali su izmrzavanje rodnih grančica, što je prošle godine dovelo do gubitka rodnih cvetova i značajnog smanjenja prinosa. Ove godine situacija je još teža – rod nije ni došao do faze cvetanja. Grančice su izmrzle, ostale su samo lisice do stabljike, ali roda nema", objašnjava za Euronews Srbija Pilčević.
"Kod nas veći deo novca zarađuju hladnjačari"
Naši sagovornici se slažu da, osim u malinjacima, maline gotovo da nema ni u srpskim hladnjačama, što je jedan od ključnih uslova za zadovoljavajuću otkupnu cenu.
Povezane vesti
"U hladnjačama nema malina na lageru. Neke hladnjače su kupile malinu po ceni od oko 260 dinara i to su platili proizvođačima. Kada tome dodate hladnjačarske troškove od oko 50 dinara, dolazite do ukupno oko 300 do 310 dinara po kilogramu. Međutim, sada se ta ista malina u Srbiji, u međusobnoj trgovini, prodaje po ceni od 460 do 530 dinara sa PDV-om. To je ono što izvoznici i hladnjačari tvrde da će podeliti kao dobit, ali ja pitam – koja dobit i kada je podeljena? Nikada niko nije podelio dobit sa nama. Govore da će biti doplate, ali one nikada nisu stigle", kaže Radović.
Pilčević ističe da je potražnja za malinom ove godine velika.
Euronews
"Malina prvogodišnja, koja je otkupljivana sveža po 250 dinara, ovde se u Arilju prodaje za 500 dinara. Troškovi zaleđivanja su 30 do 40 centi, pa je ostatak čista zarada, a možete samo zamisliti kako je u svetu.“
Povezane vesti
Pilčević naglašava da bi proizvođači, s obzirom na sav trud koji ulažu od proizvodnje do dostave u hladnjače, trebali biti ti koji najviše zarađuju. Ipak, "kod nas veći deo novca zarađuju hladnjačari, što se jasno vidi ako posetite poljoprivredna gazdinstva i hladnjače".
Komentarišući tvrdnje otkupljivača da ni oni nisu u povoljnom položaju, Pilčević kaže da "bilo je loših godina, ali tu ima i njihove loše procene". Dodaje da mnogi od njih i njihovi posrednici zarađuju znatno više, jer je malina u prodaji veoma skupa.
profimedia
"Kod nas, na primer, Frikomovo pakovanje maline u marketu košta 15 evra po kilogramu, a u inostranstvu je malina prava luksuzna i egzotična roba", dodaje on.
Euronews Srbija je poslala upit svim relevantnim otkupljivačima koji su prethodno učestvovali na sastancima sa proizvođačima pod pokroviteljstvom Ministarstva poljoprivrede, ali do objavljivanja ovog teksta nismo dobili nijedan odgovor.
Kakva se cena očekuje ove godine?
Kada je reč o minimalnoj ceni koja bi ove godine zadovoljila proizvođače, naši sagovornici slažu se oko procene.
Radović kaže da se ove godine može očekivati akontna cena od oko 450 dinara uz tendenciju rasta, a kako sezona bude odmicala, cena će rasti, dok bi realna vrednost bila između 500 i 550 dinara.
Međutim, on upozorava da sve zavisi od odnosa među otkupljivačima.
"Jedino ako ne proradi lobi monopola i dogovor izvoznika i hladnjača, cena može ostati na prihvatljivom nivou", kaže on.
Prema njegovim rečima, nisu samo proizvođači u teškoj situaciji – mnogi otkupljivači u Srbiji, koji su zaduženi za hemiju i repromaterijal, neće imati količine koje su planirali, i to će za njih značiti ozbiljan gubitak.
Tanjug/Dušan Aničić
"Ako nemaju robu, džabe im kapaciteti – mogu samo da zamrznu maglu i vazduh, a to niko ne kupuje", kaže Radović, dodajući da otkupljivači moraju da počnu da poštuju ključnu kariku u lancu – proizvođače.
S druge strane, Pilčević ističe da su već dve godine u minusu jer "cena od 200 do 250 dinara ne pokriva ni troškove proizvodnje, a kamoli da ima neke zarade".
Dodaje da ako ove godine rod ostane umanjen, a cena slična, "mislim da će to biti kraj".
"Ova godina je prekretnica – ili ćemo ostati lideri u svetu ili će se sve završiti ovde, jer svaka cena ispod 450 dinara je neprihvatljiva", ukazuje naš sagovornik.
Pilčević navodi da će dnevnice za radnike ove godine u proseku iznositi oko 4.500 dinara. Dodaje da je moguće da će ove sezone po prvi put berači iz Bangladeša i Indije učestvovati u branju malina u Srbiji.
Euronews
"Imamo dogovor sa jednom agencijom koja treba da nam dovede radnike na probu ove godine, da vidimo da li će se to ostvariti. Čekamo da nam jave da li će moći da završe sve papire, kako bi stigli oko 15. ili 20. juna, kada počinje berba malina", kaže Pilčević.
Takođe ističe da uskoro sledi sastanak svih relevantnih aktera uz posredovanje Ministarstva poljoprivrede, koje trenutno radi na okupljanju velikih hladnjačara.
Šta su proizvođači tražili od ministarstva?
Pilčević ističe da su zahtevi malinara prema Ministarstvu "jasni i konkretni".
Prvi je organizacija sastanka sa hladnjačarima kako bi se postigla razumna i pravedna cena, a Ministarstvo treba da posreduje u tome.
Drugi zahtev odnosi se na pojačanje protivgradnih stanica – ne samo raketama, već i strelicama, kao i povećanje sredstava za zaposlene na ovim stanicama.
"Mnoge protivgradne stanice su prazne, nema ko da puca, a kada grad udari, nemamo šta da beremo. To nikome nije u interesu", naglašava Pilčević.
Treći zahtev se tiče povećanja subvencija za malinarstvo, jer trenutne, usled niskih prinosa i male dobiti po hektaru, nisu ni blizu dovoljne.
Tanjug/Nemanja Jovanović
"Subvencije za malinu ne mogu da pokriju ni kanap za vezivanje, a gorivo koje dobijamo od države ne može da pokrije ni dolazak traktorom do malinjaka", objašnjava on.
Takođe, tražili su da država reši problem dugovanja poljoprivrednika za zdravstveno i penzijsko osiguranje, jer mnogi zbog tih dugovanja ne mogu da ostvare pravo na subvencije.
"To bi rasteretilo poljoprivrednike i omogućilo im da dođu do sredstava potrebnih za proizvodnju", kaže Pilčević.
Konačno, zahtevaju osnivanje fonda za sezonske intervencije, koji bi omogućio subvencionisanje proizvođača u situacijama kada otkupljivači odbijaju da plate, kao što je bilo u poslednje dve godine.
"Država mora da pronađe model kako da pomogne proizvođačima da ne gase proizvodnju", zaključuje Pilčević.
Komentari (0)