"Ako se kriza nastavi, sve zemlje će praviti tzv. krizne bilanse hrane": Šta bi značila mera ograničenja izvoza

Srbija je, prema rečima ministra poljoprivrede Dragana Glamočića, neto izvoznik hrane. To znači da više izvozi nego što uvozi poljoprivrednih proizvoda, pa je tako agrar jedan od sektora gde ima značajan trgovinski plus. Međutim, Srbija bi, kako je najavio predsednik Aleksandar Vučić, mogla da ograniči izvoz hrane ukoliko se globalna kriza nastavi.  Agroekonomista Milan Prostran kaže za Euronews Srbija da je Srbija agrarna zemlja i da ima dovoljno hrane, kao i da je iz kriznih perioda koje je već prošla mogla da nauči kako da upravlja robnim fondovima. On smatra da je dobro da se razmišlja da se ograniči izvoz, ako se nastava globalna kriza. 

Eventualno ograničenje izvoza, prema Vučićevim rečima, ne bi bio problem za domaće poljoprivrednike, jer će im država platiti tu cenu.

"Mi ćemo da imamo dovoljno hrane, bude li neophodno, bude li nastavljeno sa neodgovornim ponašanjem i svim drugim i budemo li videli da loše ide u lancima svetskog snabdevanja, nemam nikakav problem, lično ću bude li potrebno u određenim oblastima, da iniciram donošenje odluka o zabrani izvoza najvažnijih proizvoda koja naša zemlja stvara, kreira, proizvodi. U Srbiji će biti dovoljno hrane, u Srbiji će biti dovoljno svega", istakao je Vučić.

Da Srbija ima iskustva u upravljanju robnim fondovima u ranijim krizinim vremenima kaže Prostran. 

On navodi da je današnja situacija specifična u odnosu na ranije krize kroz koje je Srbija prošla 90-tih godina prošlog veka kada nije mogla da izvozi zbog sankcija i bombardovanja i da je sada reč o globalnim problemima, pa je potrebno dobro sagledati kako upravljati robnim fondovima hrane u globalno teškim vremenima jer je to osnov opstanka naroda.

"Mi ne znamo dokle će ovakva situacija da traje", rekao je on. 

Prema njegovim rečima, u poslednjoj deceniji prošlog veka Srbija je praktično oko sedam godina bila u nemogućnosti da izvozi svoje proizvode, a kao rezultat toga je, pre svega bio, pad ukupne proizvodnje.

"Dakle, domaće potrebe su bile zadovoljene, ali je počela da nam pada proizvodnja, što se naročito osetilo u stočarskoj proizvodnji. Mi smo, na primer, do tog perioda 1990. godine trošili milion i po tona mineralnog đubriva, da bi na kraju 90-tih godina prošlog veka završili sa potrošnjem đubriva svega 240.000 tona", rekao je on. 

Tada, navodi on, kriza nije imala globalni karakter kao ova današnja. 

Šta znači krizni bilans hrane? 

Ako se kriza nastavi, kaže Prostran, sve zemlje će praviti tzv. krizne bilanse hrane, uključujući Francusku, koja je vodeća agrana zemlje EU, Nemačku i Italiju i navodi da bi zbog globalnih problema trebalo raditi dva bilansa - redovni i krizni. 

TANJUG/ Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede

Navodeći da je poljoprivredna godina u Srbiji negde na poluvremenu, Prostran je rekao da osnovni ukupan bilans hrane obuhvata zalihe, očekivanu proizvodnju i rezerve, kako bi se znalo čime se raspolaže.

"Imate zalihe, očekivanu proizvodnju i rezerve. To su tri stavke kada pravite bilans hrane", rekao je on

Prostran dodaje da treba dobro osmisliti i napraviti bilanse za neku normalnu potrošnju u koju obavezno ulaze i rezerve, a i za kriznu potrošnju.

"Morate i da pravite jedan strateški bilans za ova vremena koja dolaze. On može da bude privremenog karaktera, a možda treba raditi takozvani globalni ili krizni bilans jer ko zna kakvo će biti vreme, a kako biste mogli da otpratite svoju proizvodnju i da uđete sa zalihama i za sledeću godinu", rekao je on.

Prostran kaže da na osnovu tog tzv. kriznog bilansa, ako ima nešto malo viška, on bi mogao da se prenese bar u zemlje u okruženju, kao što su BiH, Crna Gora i Severna Makedonija.  

"Za neke aranžmane dalje, nisam veliki optimista", dodaje on.

Prostran navodi da je poljoprivredna godina uvek pod vedrim nebom, ali i ističe da su ove godine kiše pogodovale usevima, što je ohrabrujuće.

"To nagoveštava jednu solidnu godinu kad je u pitanju posebno voćarstvo, mada su skoro neki voćari rekli da nije dobro ni kad mnogo rodi, jer im onda bude sve džabe", rekao je on.

Kakve će biti cene?

Prostran kaže da tek kada se uradi tzv. osnovni bilans i tzv. krizni bilans, onda može da se razgovara i o tom kakve će biti cene hrane zbog troškova proizvodnja.

"Poljoprivrednici kažu da su đubrivo nabavili ranije, ali oni moraju da ga kupe opet na jesen. Oni moraju da prodaju neki proizvod, da bi kupili đubrivo na jesen. Na jesen sigurno neće biti kao prošle jeseni, nego će biti skuplje. Vidićemo, možda će biti tražnja povećana, čekamo i novu žetvu sa solidnim zalihama", rekao je on. 

Prostran je naveo da u kriznim vremenima mogu da se uvode mere i cene drže pod kotrolom, podsežajući da je država to radila i u vreme korone i da je i do skoro držala i neke proizvode pod kontrolom. 

"Verovatno će doći do nekih pomerenja cena. To je više briga za Narodnu banku i za monetarce koji se bave inflacijom. Ali, vi na kraju morate te proizvođače podržati, ili subvencijama, ili će morati da potrošač plati", rekao je on.