Šta se to dešava na tržištu mleka: Koje mere bi mogle da reše probleme u otkupu i spreče prosipanje mleka
Komentari
30/12/2025
-21:15
Ministarstvo poljoprivrede nedavno je saopštilo da pažljivo prati kretanja na tržištu mleka i odnose između mlekara i poljoprivrednih proizvođača imajući u vidu osetljivost ovog sektora i njegov značaj za ukupnu stabilnost agrarne proizvodnje, kao i da će pojačati kontrole. Poručili su da poljoprivredni proizvođači ne smeju biti taoci interesa pojedinaca i da neće ignorisati bilo kakvo nekorektno ponašanje pojedinih otkupljivača prema domaćim proizvođačima. Ministarstvo je danas pozvalo poljoprivredne proizvođače da se jave ukoliko su suočeni sa prekidom otkupa mleka ili drugim ozbiljnim poremećajima u poslovanju sa otkupljivačima. Postavlja se pitanje šta se dešava na tržištu mleka u Srbiji i kako bi mogli da se reše problemi.
Resorni ministar Dragan Glamočić izjavio je pre nekoliko dana da kriza koja se u Srbiji dešava sa mlekom nije lokalni, već da je reč o globalnom problemu.
Da Evropa ima problem na tržištu mleka kaže za Euronews Srbija agroekonomski analitičar Žarko Galetin i navodi da je evropsko stočarstvo u izvesnom problemu iz razloga što zelena agenda EU predviđa sistematsko smanjenje broja stočnog fonda, s obzirom na to da je stoka jedan od glavnih sumpornih zagađivača atmosfere.
"U tom kontekstu Evropa, recimo, ide na neko plansko smanjivanje stočnog fonda. S druge strane, Evropa je i dalje veliki izvoznik. Ono što je problem kod naših stočara jeste taj da mi nemamo dovoljno muznih krava da zadovoljimo domaće potrebe, dakle jedna količina je neophodna za uvoz", rekao je on.
On smatra da generalno takav problem Srbija ne bi smela sebi da dopusti s obzirom na to da ima resurse i potencijale, a uvozi mleko i nema dovoljno stočnog fonda.
Edwin Remsberg/VWPics/Profimedia
"Kada nešto nemate, morate da uvezete, ali problem je što je taj uvoz prilično nekontrolisan. Periodično smo svedoci toga da stočari izlaze na ulicu da protestuju, pre svega iz razloga što mlekari neće da primaju mleko, dakle otkupljivači. Mlekare su zatrpane mlekom, ali kojim mlekom? Mlekom iz uvoza, tu je u pitanju i mleko i mleko u prahu pre svega, sirevi i naši prerađivači i konditori kupuju jeftinije mleko u prahu i prerađeno mleko iz inostranstva, nego naše mleko. Naši se stočari nalaze u problemu da mlekare primaju to mleko, oni su protestovali tražeći od ministra da se uvedu prelevmani na uvoz mleka, sireva, mleko u prahu i uvozne takse kako bi se zaštitila domaća proizvodnja", rekao je on.
Ko diktira cenu mleka?
Kako je danas saopšteno, Ministarstvo poljoprivrede će sa dužnom pažnjom razmotriti sve prijave poljoprivrednih proizvođača koji su suočeni sa prekidom otkupa mleka ili drugim ozbiljnim poremećajima u poslovanju sa otkupljivačima i, u okviru svojih nadležnosti, preduzeti neophodne mere kako bi se pomoglo u rešavanju problema u otkupu i sprečilo prosipanje mleka.
Povezane vesti
Galetin navodi da Ministarstvo obećava da će nešto preduzeti, ali i da postoji obaveza koja proističe iz Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju sa EU o slobodnom protoku roba i na neke proizvode kao što je, recimo, mleko, ne smeju da se uvode zaštitne carine.
"Tu sada dolazimo malo u problem, u koliziju sa tim sporazumom i u problem s Evropskom unijom. Lično mislim da to nije ta kap koja je prelila čašu nepoverenja i nekog odnosa s Evropskom unijom generalno, jer mnogo toga nije ispunjeno, pa Bože moj, ali sada kad je u pitanju da vi spasete domaće mlekarstvo, onda odjednom ne mogu da se uvode prelevmani. Mislim da to nije dobar, da ne kažem, izgovor", rekao je Galetin.
Generalno, dodaje on, treba da se usaglasimo sa Evropskom unijom, ali i da toliko sistemskih stvari treba rešiti da bismo bili samodovoljni u kompletnoj proizvodnji hrane za Srbiju.
On navodi da je čitav sistem prehrambenog lanca poremećen do te mere da je Srbija postala velikim delom uvozno zavisna, ali da problem nastaje zbog toga što Srbija generalno nema dovoljno mleka da zadovolji domaće potrebe.
"Otvaraju se onda uvozni kanali, uvozni lobiji koji ruše na neki način domaće tržište i diktiraju uslove i cene. Zatrpaju jednostavno naše mlekare koje uzimaju to uvozno mleko i za naše domaće proizvođače mleka onda tu nema prostora. Jednostavno, oni prestaju da otkupljuju mleko, pogotovo od tih malih, srednjih i sitnih proizvođača mleka, što je, možda, još i gore. Sa ovim velikim proizvođačima, uglavnom, održavaju te neke poslovne odnose da ih ne bi narušili", rekao je Galetin.
profimedia
On naglašava da srednji i mali proizvođači ostaju u problemu i otuda njihovo nezadovoljstvo.
Galetin je rekao da čitav problem u proizvodnji hrane u Srbiji treba rešiti na jedan sistemski način, pre svega podizanjem domaćih kapaciteta na svim nivoima, ne samo kod mlekarstva, već i kod svinja i goveda.
Povezane vesti
"Mi uvozimo svinjsko meso, smrznuto. Dakle, kada vi zavisite od uvoza, onda vi ne možete ni da kontrolišete na neki način cene i prinuđeni ste da idete na te ekstremne mere, kao što su podizanje nekih carina, taksi, prelevmana", kaže sagovornik Euronews Srbija.
"Matematika je vrlo jednostavna"
Ministar Glamočić je rekao da su veoma veliki podsticaji za poljoprivrednike, pogotovu kada su u pitanju mleko i mlečni proizvodi i da Srbija ima najveće podsticaje na svetu, ali da i pored toga se vidi da idemo u krizu.
"Pre nekoliko dana na evropskom tržištu se mleko kupovalo za četiri centa, to je pet-šest dinara. Poremećaji su veliki - prvo je nastupio poremećaj u izvozu sireva, a pre neki dan je i Kina uvela carine Evropi od 43 odsto kao kontrameru na zabranu uvoza električnih automobila iz Kine na evropskom tržištu", rekao je on.
Dodao je da se sve to odražava na Srbiju, koja je relativno malo tržište, i istakao da ljudi misle da "možemo samo da zabranimo uvoz i - rešili smo problem".
On kaže da je ove godine uvoz mleka bio 43.500 tona a izvoz 55.500 tona, što znači da je 12.000 tona više izvezeno nego što je uvezeno i da je Srbija mnogo veći izvoznik nego uvoznik, ističući da zabrana uvoza nije jednostavna i da ako nekome zabranimo uvoz, postavlja se pitanje šta će onda biti i kako ćemo onda izvoziti naše mleko.
Prema njegovim rečima, ove godine je smanjen uvoz u odnosu na prošlu godinu za 35 odsto, a stalno se plasira informacija da mnogo više uvozimo, nego što je to bilo ranije.
"Nijedan parametar ne govori da Srbija više uvozi, da nas preplavljuje mleko i tako dalje", naglasio je on.
Galetin kaže da Srbija jeste izvoznik mleka, ali da je matematika vrlo jednostavna.
"Oko 160.000-170.000 je komada mlečnih krava u Srbiji i naša domaća proizvodnja mleka ne zadovoljava domaće potrebe. Mi mleko i izvozimo i uvozimo, ali uglavnom veći smo uvoznici nego izvoznici što se tiče samog mleka. Naša poljoprivreda jeste generalno suficitarna što se tiče ukupnog uvozno-izvoznog bilansa. Mi više izvozimo nego što uvozimo, preko milijardu evra više izvozimo nego što uvozimo. Dakle, imamo taj pozitivni bilans. Ali, šta izvozimo? Izvozimo sirovine, kukuruz, pšenicu, sirovo voće, jako malo prerađenih proizvoda. Količinski mnogo manje uvozimo, ali vrednosno po jedinici proizvoda mnogo skuplje proizvode uvozimo", rekao je on.
Galetin kaže da podsticaji jesu značajni i da ono što je dobro to je što se pomera čitava ta struktura agrarnog bilansa prema stočarstvu.
"Ali, tu opet naizlazite na ozbiljan problem. Prošle godine, verovatno će i ove godine biti iznos premije za mleko 19 dinara po litri, ali tih 19 dinara po litri, korist od toga imaju mlekare i otkupljivači mleka. Kako država objavi javni poziv za, recimo, premiju za mleko, tako otkupljivači počinju da spuštaju cene otkupa upravo na konto tog dobijanja premije. Ono što naši primarni proizvođači dobiju tu premiju, oni maltene za toliko smanjuju otkupnu cenu i gde si, tu si. Ko zarađuje? Zarađuju otkupljivača", rekao je on.
Galetin navodi da su to sve problemi jedne tržišne neuređenosti i tržišnog haosa u Srbiji koji jednostavno ne dozvoljavaju srpskom poljoprivredniku da se na neki način podigne.
On naglašava da je dobro što su u Srbiji veliki podsticaji, ali i navodi da bi bilo mnogo efikasnije i mnogo bolje da postoji jedan uređen sistem i uređeno tržište, a ne da na tržištu haraju neki uvozni lobiji.
Galetin kaže da bi uvođenje prelevmana i sprečavanje spuštanja otkupnih cena za mleko bilo iznuđeno rešenje za spas proizvođača mleka u kratko roku, ali nije dubinsko i sistemsko.
On kaže da bi Republička direkcija za robne rezerve mogla promptno da otkupi neku količinu da bi rešila problem što otkupljiivači jednostavno neće da otkupljuju mleko.
"Dakle, tu ima nekoliko mehanizama koji mogu da pomognu proizvođačima mleka, ali treba zaroniti u dublji problem i rešiti sistemski neke stvari", naveo je Galetin.
Komentari (0)