Rod odličan, ali zasada sve manje: Hoće li oblačinska višnja vratiti staru slavu

Na Oblačinskom jezeru za vikend će biti održana tradicionalna manifestacija "Dani višnje". To će biti i prilika da stručnjaci i lokalni voćari pred berbu analiziraju ovogodišnji rod i plasman. U okolini Merošine višnja je dobro rodila, a voćari kažu da će berba početi u drugoj polovini juna s obzirom na vremenske prilke.

Da je rod je rod ove godine dobar u odnosu na prethodne dve godine kada je bio izuzetno slab kaže za Euronews Srbija stručni saradnik za poljoprivredu u opštini Merošina i iskusan voćar i višnjar Hranislava Stojanovića.

On je rekao da su ove godine uslovi bili dobri u vreme cvetanja, tako da je na nekim voćnjacima i previše roda, kao što je u Merošini. 

Nažalost, dodaje on, u nekim krajevima, kao što je dolina Nišave, Pirot i Bela Palanka 4. maja bilo je od 90 do 100 odsto izmrzavanja, pa čak i u dolini Toplice do 50 odsto.

"To su neki lokaliteti gde je bilo izmrzavanja, a inače u drugim lokalitetima, konkretno u Merošini, višnja je dobro rodila i za sada dobro izgleda", kaže Stojanović.

Kakva cena može da se očekuje?

O ceni je teško sada razgovarati, kaže sagovornik Euronews Srbije i dodaje da je važno šta se dešava i u okolnim zemljama koje su konkurenti.

"U Bugarskoj je izmrzlo od 80 do 90 odsto roda, u Mađarskoj i Rumuniji do 50 odsto, Poljska je isto na 40 do 50 odsto, kao naši glavni konkurenti, gde je došlo do izmrzavanja i umanjenja roda. Kod nas nije taj slučaj, osim ovih lokaliteta koji su pretrpeli izmrzavanje. Očekujemo dobar rod", rekao je on.

Stojanović, međutim, navodi da su u Srbiji vrlo male površine pod višnjom, da je Merošina pre oko 10 godina imala 2.000 hektara pod višnjom, a da sada takvih zasada nema ni 100 hektara.

Kao razloge za to, on navodi da je pre i posle 2020. višnja imala izuzetno nisku cenu i da prozvodnja nije bila isplativa.

Euronews/Ljiljana Pavlović

Kao drugi razlog on navodi da je insekt capnodis tenebrionis, u narodu nazvan žilogriz ili šiljokrilac, desetkovao zasade višnje u Merošini, pa i u Toplici, a koji u punom rodu, u osmoj, devetoj ili desetoj godini, osuši stabla višnje.

Ko će da sadi višnju?

Da višnju nema više ko da sadi kaže Stojanović i dodaje da su prethodnih godina problem i prerađivački kapaciteti. 

"Ovde je preko 50 odsto zemlje napušteno, ne obrađuje se. Između ostalog, višnjici se ne krče, već samo tako ostaju. Suši ih taj štetnik i ti zasadi ostaju zapušteni", rekao je on. 

On je ispričao da su u Merošini postojale namenske hladnjače, a da su sada napravljene manje hladnjače koje su samo za pothladu i nisu za finalnu doradu.

"Nemaju mogućnost za iskoštičenje ili nemaju linije za zamrzavanje. Prosto rečeno, višnja se tu samo rashladi kao sirovina, stavlja u cisterne i izvozi takva", dodaje on.

Povodom "Dana višnje" koji će biti održani za vikend, Stojanović kaže da je ta manifestacija više smotra kulturno-umetničkih društava i da se najmanje priča o višnji.

"Nema ni proizvođača, ni prerađivača, ni izvoznika. To organizuje neka turistička organizacija, a oni koji se zaista bave višnjom najmanje učestvuju", rekao je on.

On je naglasio da još uvek nema kvalitetnije višnje od oblačinske višnje.

"Ako ništa drugo, mora da je kupuju u svetu zbog kupaže za konditorsku industriju, gde je nezamenljiva. Nadamo se da će se nekako povratiti ta njena stara slava", poručio je Stojanović.

Cela proizvodnja oblačinske višnje namenjena je izvozu i vrlo malo ostaje na tržištu Srbije.

Ima zaštićeno geografsko poreklo. Nekada su porodice dobro živele od tog posla, kao i berači, a sada se prešlo na mašinsko branje.