Glamočić: Strategija će menjati sistem podsticaja, ne može svako dobijati isto

Strategija poljoprivrede do 2034. godine koju je usvojila Vlada Srbije doneće važne promene, jer poljoprivreda više neće da se meri time koliko je novca podeljeno, nego kakav će biti rezultat tog novca i šta će se njime dobiti, izjavio je danas ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Dragan Glamočić.

"Ne može da dobije isto onaj ko gaji žitarice i ima prihod po hektaru 1.000, 1.500 evra, i neko ko se bavi povrtarstvom, stočarstvom, gde su prihodi pet, 10, 20, 50 ili 100 evra po hektaru", rekao je on za TV K1.

Naglasio je da je jedna od ideja strategije da se očuva i pojača prehrambeni suverenitet Srbije, jer se u vremenima ratnih sukoba pokazalo da je bezbednost hrane najvažnija. "Mi imamo prehrambeni suverenitet, ali ga moramo još pojačati. Nikad se ne zna kakva vremena mogu doći. Mi čak i u najsušnijim godinama nikada nismo imali problem sa nedostatkom hrane, ali hoćemo da imamo i hrane i za izvoz", objasnio je ministar.

Podsetio je i da država daje značajan povrat sredstava koje poljoprivrednici ulože u novu mehanizaciju, ali da poljoprivrednici to ne znaju.

"U poljoprivredi možete da kupite šta god želite što koristite za poljoprivredu i država vraća najmanje 50 odsto. U ugroženim krajevima 65 odsto. Nikada nismo ostali dužni. Mogli su da kupe i sisteme za navodnjavanje, i protivgradne mreže", rekao je Glamočić.

Kada je reč o afričkoj kugi svinja naveo je da je u proteklom periodu u Srbiji zbog ove bolesti eutanazirano oko 36.600 svinja i istakao da pošto ne postoji vakcina za nju, jedini način odbrane jeste disciplina. Ocenio je da ovaj broj eutanaziranih svinja nije mali i da Srbija ima 2,5 miliona svinja.

Prema njegovim rečima, odgajivači jednostavno moraju da vode računa kako se ponašaju i da tako zaštite životinje i spreče prenos zaraze. Govoreći o odšteti koju Srbija plaća gazdinstvima, naveo je da ima i zemalja koje to ne rade i da će i naša zemlja sada morati da usklađuje svoju zakonsku regulativu sa evropskom a u njoj je predviđeno da se ne plaća šteta.

"I mi ćemo u nekom narednom periodu doneti tu odluku. Šta ćemo onda? Nećemo moći da plaćamo odštetu, neće nam dozvoliti, jer mi smo zemlja koja ide u članstvo u Evropskoj uniji. Znači da poljoprivrednici moraju voditi računa i ponašati se odgovorno", istakao je on.

Govoreći o uticaju suše na prinose poljoprivrednih kultura, naveo je da je kada je recimo u pitanju kukuruz, bez obzira što u poslednjih mesec dana nije bilo kiše, u centralnom delu, južno od Save od Dunava, ranije bilo padavina mnogo više nego što je bilo u Vojvodini, pogotovo u delu Banata te da tamo kulture mnogo bolje izgledaju nego u Vojvodini.

"Ali ako poredimo sa prethodnom godinom, mi imamo značajan ovaj rast svega, znači, evo, konkretno, kukuruz će negde oko 35 odsto, bez obzira na ovaj podbačaj, roditi više nego prošle godine", rekao je ministar.