Dostanić: Razvijamo održivi turizam na planinama, propisi moraju biti rigorozniji
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Valjevo ove godine obeležava 100 godina od početka razvoja turizma na Divčibarama, a one su kao turistička destinacija jedna od najatraktivnijih u Srbiji i iz godine u godinu u tom planinskom centru sve je veći broj turista, rekao je za Tanjug direktor Turističke organizacije Valjevo Darko Dostanić.
"Ako ćemo nešto da izdvojimo, to bi svakako bila planina Maljen, odnosno turističko mesto Divčibare, ali Valjevo leži u kotlini, okruženo sa čitavim vencem valjevskih planina: Medvednik, Jablanik, Povlen, Maljen koji smo spomenuli, i Suvobor. I zaista su jako interesantne sve planine na svoj način. Neke su turistički razvijenije, a neke tek čekaju na svoj red, ali u svakom slučaju vredi posetiti sve", rekao je Dostanić.
On je istakao da je Valjevo mnogo dobilo izgradnjom autoputa jer se, kako je naveo, dosta približilo najvećim centrima kao što su Beograd, Vojvodina, ali i svi ostali veći gradovi u Srbiji.
"Možda je to, pored očuvane prirode, najveća prednost koju mi imamo. Ono na čemu bi trebalo da radimo u budućnosti jeste podizanje turističke infrastrukture. Moderan turista traži dosta sadržaja, dosta aktivnosti. Mi pokušavamo i na Divčibarama i na svim ostalim planinama da razvijamo održivi turizam, da imamo i propise koji su rigorozniji u odnosu na neke ostale turističke destinacije", ukazao je Dostanić.
Odgovarajući na pitanje kako pomiriti sve veći broj turista sa potrebom da se priroda sačuva, Dostanić je naglasio da je reka Gradac pravi primer kako je moguće zaštiti prirodno dobro i uskladiti veliku posetu. Jedan od načina su propisi, kaže Dostanić, dok je drugi način formiranje zaštićenih prirodnih dobara.
"Svaki razvoj turizma mora biti u skladu sa održivim razvojem. I svakako, podizanje svesti kod turista na očuvanju prirode, ali to moramo krenuti od malih nogu, učiti da ostavimo prirodu onakvu kakvu smo zatekli. I mislim da nećemo imati prevelikih izazova", zaključio je Dostanić.
Pored manje količine vode i sve veće gradnje, prema rečima čuvara prirode u zaštićenom području "Klisura reke Gradac" i člana Ekološkog društva "Gradac" Ognjena Krnetića, najveći izazov sa kojima se suočava reka Gradac jeste sve intezivniji turizam.
Povezane vesti
"To uspevamo nekako da držimo pod kontrolom, tako što se pridržavamo mera koje su propisane od strane Zavoda za zaštitu prirode i pridržavamo se pravilnika o unutrašnjem redu, ali prevelika je frekvencija ljudi. Mnogo ljudi bi volelo da automobilom dođe na željeno mesto i postavi šator i založi vatru gde želi, što naravno nije moguće", rekao je Krnetić za Tanjug.
Prema njegovim rečima, ako broj turista nastavi da raste, pre ili kasnije će morati da se uvede limit ljudi koji mogu dnevno da posete zaštićeno područje. Kako je rekao, potreban je i veći broj zaposlenih kako bi moglo na svim prilazima da se kontroliše koliko je ljudi ušlo i izašlo.
"Ja sam dosta dugo u ovom poslu, oko 35 godina. Mogu da primetim da mlađe generacije sada imaju mnogo više svesti. Koliko god se mi žalili na mlade, imaju mnogo više svesti nego što je imala, recimo, moja generacija. Sve je manje đubreta koje ostaje za njima", zaključio je Krnetić.
Jedan od osnivača imanja "My little farm" u selu Oglađenovac Mladen Vorinski ukazao je da turisti najviše traže autentičnost. Prema njegovim rečima, važno je iskoristiti ono što priroda u lokalu ima da ponudi, ali bez narušavanja prirodnih resursa.
"Sigurno da dajemo drugim ljudima ideje na koji način to može da izgleda. Mislim da je tu prednost ljudi koji dolaze iz inostranstva, dolaze sa nekim drugačijim idejama, gledaju kako mogu neki naši resursi da se iskoriste na drugačiji način", rekao je Vorinski.
Prema njegovim rečima, masovniji turizam je neizbežan u budućnosti. Kako je naveo, cilj je udruživanje, a ne da pojedinac bude nosilac svega. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
Povezane vesti
Komentari (0)