Šta se dešava na tržištu zlata: Posle rekordnih vrednosti usledila korekcija – da li je sada pravi trenutak za kupovinu?

Tržište plemenitih metala tokom ove godine zabeležilo je turbulentna kretanja. Nakon što je cena zlata oborila sve istorijske rekorde i dostigla vrhunac, usledio je pad koji je privukao pažnju investitora i javnosti. O tome šta stoji iza ovih oscilacija, kako se formira cena i šta građani treba da znaju pre kupovine ili prodaje, za Euronews Srbija govorio je stručnjak za plemenite metale Georgi Hristov.

Objašnjavajući trenutno stanje na tržištu, Hristov ističe da se pad cene mora posmatrati u širem kontekstu i da je reč o kratkoročnoj korekciji, a ne o trajnom gubitku vrednosti.

"Cena zlata je od početka 2025. godine iznosila oko 2.600 dolara po unci, da bi tokom te godine porasla za oko 65 odsto. U prvim mesecima 2026. dostigla je istorijski rekord od 5.500 dolara. Iako je nakon toga došlo do pada, cena je i dalje za oko 70 odsto viša u odnosu na početak prošle godine, što znači da je tržište i dalje na odličnom nivou“, objašnjava Hristov.

Zašto je cena zlata pala?

Govoreći o uzrocima koji utiču na vrednost ovog plemenitog metala, Hristov navodi kombinaciju geopolitičkih faktora i odluka vodećih finansijskih institucija, pre svega američkih Federalnih rezervi (Fed).

Euronews Srbija

"S jedne strane, nakon velikog skoka cene, mnogi fondovi, države i centralne banke prodali su deo svojih pozicija kako bi ostvarili profit. S druge strane, Fed je povećao kamatne stope, što je uticalo na prinose na američke državne obveznice koji trenutno iznose preko 5 odsto. To ih čini izuzetno atraktivnim za investitore i jača američki dolar. Kada sakupite više kamatne stope, jači dolar i dobre prinose na obveznice, cena zlata prirodno opada“, navodi stručnjak.

Za prosečne građane i male investitore, kako naglašava, trenutni pad cene ne treba da bude razlog za zabrinutost, već prilika.

"Kao i kod svakog drugog investicionog aktiva, niža cena je signal za kupovinu, a ne za prodaju. Mnogi klijenti se uplaše kada vide pad i misle da su izgubili novac. Međutim, gubitak nije realan sve dok se zlato ne proda. Ukoliko vam novac nije hitno potreban, nema razloga za prodaju po nižoj ceni. Moj savet ljudima jeste da prodaju samo onda kada im je novac zaista potreban, a ne da pokušavaju da tajmiraju tržište“, ističe Hristov.

Zlato kao dugoročna štednja

Hristov podseća da je investiciono zlato po svojoj prirodi dugoročna investicija i da ga tako treba posmatrati.

"Investiciono zlato zahteva perspektivu od tri do pet godina. Ako pogledamo proteklih 10 do 15 godina, zlato je prosečno donosilo godišnji rast od oko 15 odsto. Zato je u poslu poznata izreka da je najbolji trenutak za kupovinu bio pre 10 godina, a sledeći najbolji trenutak je – sada. Razlika u ceni od par procenata gore ili dole ne znači mnogo na duge staze, dok je papirni novac konstantno izložen inflaciji“, kaže on.

Na pitanje kako se formira cena zlata za krajnjeg kupca, Hristov objašnjava razliku između berzanske (spot) cene i one u maloprodaji.

"Spot cena je svetska berzanska cena koja je jednaka u celom svetu. Međutim, fizički investitor kupuje po toj ceni uvećanoj za maržu livnice i trgovca, u koju su uračunati troškovi izrade, transporta, logistike, carine i poslovanja“, navodi Hristov i pravi jasnu paralelu sa nakitom iz zlatara:

Euronews Srbija

"Kod nakita su troškovi izrade daleko veći nego kod investicionih poluga. Ako zlato u jednom prstenu vredi 150 evra, još toliko može koštati sama izrada. Dodatno se plaćaju drago kamenje, brend i PDV od 20 odsto, dok je investiciono zlato oslobođeno PDV-a.“

Saveti za kupce: Brend i provereni dileri

Za sve koji planiraju da ulože u investiciono zlato, Hristov ima dva ključna saveta: izbor poznatog brenda i kupovinu isključivo kod ovlašćenih trgovaca.

"Čistoća i težina su standardizovane, ali je izbor brenda presudan. Ako kupite zlato manje poznatog proizvođača, bićete vezani za jednog trgovca kada odlučite da ga prodate. Cij je kupiti svetski priznat brand kako biste sutra imali potpunu slobodu da ga prodate bilo gde po najboljoj ceni“, objašnjava on.

Takođe, izričito upozorava na rizike kupovine van zvaničnih kanala:

"Nipošto ne treba kupovati zlato od fizičkih lica, preko neproverenih oglasa na internetu ili od sumnjivih firmi. Kupujte uvek od renomiranih dilera i direktnih partnera livnica, jer prosečan kupac nema opremu ni znanje da proveri autentičnost i stanje metala.“

Na kraju, Hristov naglašava da u Srbiji iz godine u godinu raste interesovanje građana za ulaganje u zlato, što ocenjuje kao dobar znak povećanja finansijske pismenosti i svesti o važnosti dugoročne štednje.

Kompletan prilog o cenama zlata pogledajte u snimku na vrhu teksta