Srbija pred važnim budžetskim rokom: Šta bi donelo privremeno finansiranje?
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Ukoliko Narodna skupština Srbije do 20. decembra ne usvoji budžet za 2027. godinu, država će preći na privremeno finansiranje, što je zakonski mehanizam koji omogućava nesmetano funkcionisanje institucija, ali uz određena ograničenja u trošenju novca.
Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Veljko Miljušković izjavio je za Euronews Srbija da takav scenario ne bi trebalo da izazove značajnije potrese u ekonomiji, niti da ugrozi isplatu plata i penzija.
Miljušković je objasnio da će mogućnost usvajanja budžeta u predviđenom roku zavisiti od dinamike konstituisanja Narodne skupštine i formiranja nove vlade, ali i od toga koliko brzo budu definisani njeni ekonomski prioriteti.
"Ministarstvo finansija može da pripremi tehničku osnovu, ali zavisiće od predloga budžeta koji daje nova vlada, sa njenim prioritetima i značajnim oblastima koje želi da apostrofira u okviru tog budžeta“, naveo je Miljušković.
Euronews Srbija
On je dodao da, čak i ako budžet ne bude usvojen do 20. decembra, postoji mehanizam privremenog finansiranja koji omogućava nastavak redovnog funkcionisanja države.
Privremeno finansiranje može da traje do šest meseci
Prema rečima Miljuškovića, privremeno finansiranje omogućava državi da nastavi sa naplatom prihoda i izmirivanjem obaveza, uključujući plate, penzije i druge rashode definisane prethodnim odlukama.
Ipak, takav režim podrazumeva određena ograničenja. Država u tom periodu ne može da se dodatno zadužuje za nove projektne garancije, dok su rashodi ograničeni na četvrtinu sredstava predviđenih u prethodnom periodu.
"Ako se za ta tri meseca, koliko treba da traje privremeno finansiranje, ne realizuje novi budžet, postoji mogućnost još jednog roka od dodatna tri meseca. Tako da nekih šest meseci na raspolaganju stoji da se taj budžet usvoji tokom 2027. godine“, objasnio je profesor.
Euronews Srbija
Govoreći o mogućem uticaju na kreditni rejting Srbije, Miljušković je ocenio da samo uvođenje privremenog finansiranja ne bi trebalo značajnije da utiče na kreditnu poziciju zemlje, pod uslovom da postoji jasan plan za nastavak finansiranja.
"Problem bi bio kada vi ne biste imali i nakon tog perioda jasno definisan plan, kada biste imali problem u servisiranju obaveza i slično. Za sada to nije situacija, tako da ne očekujem da će to značajnije uticati na kreditni rejting zemlje ili, s druge strane, ocene koje bi dao MMF, odnosno Svetska banka“, rekao je Miljušković.
Plate i penzije neće biti ugrožene, prioriteti nove vlade stabilnost i investicije
Privremeno finansiranje, prema njegovim rečima, neće uticati ni na ranije donete odluke o povećanju minimalne zarade i penzija, čija je primena predviđena od 1. januara.
"To su odluke koje su donete u prethodnom periodu i one će biti ispoštovane. Sve ono što je prethodno definisano za 2027. godinu neće se menjati usled privremenog finansiranja, već će biti ukalkulisano od strane nove vlade koja bude postavljala budžet za 2027. godinu“, istakao je profesor.
Govoreći o ekonomskim prioritetima nove vlade, Miljušković je naveo da je u kratkom roku najvažnije očuvanje ekonomske stabilnosti i sigurnosti energetskog snabdevanja, dok bi srednjoročni ciljevi trebalo da obuhvate povećanje produktivnosti, jačanje privatnih investicija i dodatna ulaganja u obrazovanje.
Osvrnuo se i na najavljenu politiku očuvanja kursa dinara, pojasnivši da Srbija nema fiksni, već režim koordinisano plivajućeg kursa.
"To podrazumeva da se on definiše na tržištu, ali da, s druge strane, Narodna banka Srbije vrši određene intervencije da ne bi dolazilo do naglih odstupanja“, objasnio je Miljušković.
Euronews Srbija
Govoreći o privlačenju stranih investicija, ocenio je da dosadašnji model subvencionisanja nije dao rezultate koje treba zanemariti, ali da bi ga trebalo unaprediti i više usmeriti ka jačanju domaće privrede.
Prema njegovim rečima, strane kompanije trebalo bi u većoj meri povezati sa domaćim lancima snabdevanja, podstaći ih da reinvestiraju ostvarena sredstva u Srbiji i razvijaju saradnju sa domaćim dobavljačima.
Posebno je istakao značaj transfera znanja i tehnologije, uz ocenu da buduće investicije ne bi trebalo da budu usmerene samo na otvaranje radnih mesta, već i na razvoj poslova sa većom dodatom vrednošću i višim zaradama.
"Nije više pitanje samo obezbeđivanja radnih mesta, nego je neophodno da ona imaju i viši stepen dodate vrednosti“, rekao je Miljušković.
Dodao je da bi privlačenje stranih investitora ubuduće moglo da se zasniva i na povoljnim kreditima i dugoročnim podsticajima, dok bi domaćim preduzećima trebalo omogućiti značajnije poreske olakšice.
"Ne bih posmatrao ove dve stvari kao alternative, već kao nešto što može paralelno da se razvija u okviru ekonomskog sistema zemlje“, zaključio je profesor Ekonomskog fakulteta.
Povezane vesti
Bonus video:
Komentari (0)