Aleksandra Stojadinović za Euronews Srbija: Od zlata na Svetskom prvenstvu do olimpijske kvote za Los Anđeles

Aleksandra Stojadinović osvojila je zlatnu medalju na Svetskom prvenstvu u streljaštvu u Dohi, u disciplini malokalibarska puška trostav, i Srbiji donela prvu kvotu za Olimpijske igre u Los Anđelesu 2028. godine. Do najvećeg uspeha u dosadašnjoj karijeri stigla je posle neizvesnog finala, u kojem je o pobednici odlučio poslednji hitac.

U razgovoru za Euronews Srbija, Stojadinović je govorila o trenucima koji su prethodili osvajanju zlata, pritisku u završnici takmičenja, pripremama za Olimpijske igre, ali i o tome kako izgleda rad sa trenerom Goranom Stojadinovićem.

"Baš je bilo neizvesno. U tom trenutku sam bila na drugom mestu. Poslednji hitac je trebalo da se desi i ja sam bukvalno na prvu sliku opalila 10,0. Onda sam čekala da protivnica opali. Čekala sam 50 sekundi, kao da je trajalo večnost", opisala je Aleksandra završnicu finala.

Kako je objasnila, primetila je da njena protivnica dugo drži pušku i procenila da bi pritisak mogao da utiče na njen poslednji hitac.

"Znala sam da će biti nešto lošije sa njene strane, jer je jako dugo držala pušku i znala sam da ne može da izdrži taj pritisak. Ona je opalila 8,7, što je meni donelo zlato", rekla je Stojadinović.

Njen trener Goran Stojadinović istakao je da je neizvesnost bila velika i pre same završnice, jer je za uspeh u finalu neophodna koncentracija od prvog do poslednjeg hica.

Streljački savez Srbije

Prema njegovim rečima, Aleksandra je tokom celog prvenstva pokazivala visok nivo samopouzdanja, a već tokom kvalifikacija bilo je jasno da je u dobroj formi.

„Bila je puna samopouzdanja i sama je posle, u nekoj analizi između nas dvoje, rekla da je tog dana osećala da može do visokog rezultata. U kvalifikacijama je pucala izuzetno i već tada je pokazivala da je to njen dan“, naveo je trener.

Dodao je da je Stojadinović i ranije imala iskustva na velikim takmičenjima, uključujući finala Svetskog kupa i dva Evropska prvenstva, ali da tada nije uspela da dođe do medalje.

Jedanaest godina u streljaštvu, tri godine sa istim trenerom

Aleksandra se streljaštvom bavi već 11 godina, ali ističe da su se intenzitet i ozbiljnost treninga značajno promenili otkako je postala deo seniorske reprezentacije.

„Sada je to ozbiljnije, jer seniorska reprezentacija prosto zahteva više treniranja i više rada na sebi. Poslednjih godinu dana radimo dosta, a ta finala su me naučila nekim novim lekcijama koje sam sada pokazala“, rekla je ona.

Posebnost njenog sportskog puta je i činjenica da joj je trener istovremeno i član porodice. Goran Stojadinović je njen svekar, a zajedno rade već oko tri godine.

Euronews Srbija

„Mi kažemo da smo, kada smo na liniji, odnosno u streljani, trener i strelac. Kada smo kod kuće, onda smo svekar i snajka“, objasnila je Aleksandra.

Dodala je da je njihova saradnja zasnovana na otvorenoj komunikaciji i dogovoru o načinu rada.

„Uglavnom pričamo dosta i ja kažem šta bi meni najviše odgovaralo, a on uvek pristane, tako da se meni to dopada“, navela je Stojadinović.

Goran Stojadinović objasnio je da je do njihove saradnje došlo nakon što je Aleksandrin suprug, njegov sin, prestao da se bavi streljaštvom. Aleksandra i njen suprug upoznali su se na takmičenjima, a nakon što su odlučili da započnu zajednički život, ona je došla u Novi Sad i priključila se klubu u kojem je njen svekar radio kao trener.

Nedostatak strelišta problem za razvoj discipline

Govoreći o uslovima za bavljenje streljaštvom u Srbiji, Goran Stojadinović ocenio je da Novi Sad ima dobre uslove za trening, ali da je situacija u drugim delovima zemlje znatno drugačija, posebno kada je reč o malokalibarskom programu.

Kako je naveo, za vazdušni program, odnosno gađanje vazdušnom puškom i pištoljem, postoji više mesta u Srbiji na kojima se može ozbiljno trenirati, dok je broj funkcionalnih strelišta za malokalibarsko oružje znatno manji.

„Jako malo u Srbiji ima strelišta koja funkcionišu kada je u pitanju mali kalibar. Nama mnogo pomaže novo strelište u okviru multifunkcionalne dvorane na Košutnjaku, u Zavodu za sport, koje je počelo sa radom prošle godine“, rekao je Stojadinović.

Euronews Srbija

Dodao je da su pripreme za Svetsko prvenstvo uglavnom obavljali upravo na Košutnjaku, jer su vremenski uslovi otežavali treninge na otvorenom.

Osvrnuo se i na interesovanje dece za ovaj sport, navodeći da su pojedini događaji iz prethodnih godina, prema njegovoj oceni, uticali na to da roditelji budu uzdržaniji kada je reč o upisu dece u streljačke klubove.

Ipak, naglasio je da sportsko streljaštvo podrazumeva stroga pravila i obuku za bezbedno rukovanje oružjem.

„Kada dete dođe u naš klub ili bilo koji drugi streljački klub koji se bavi sportskim streljaštvom, prvo će mu biti objašnjeno šta drži u rukama i kako treba da se ponaša da bi bilo bezbedno po sve ljude u okolini. Naučimo ga kako se bezbedno rukuje oružjem i da ono može ozbiljno da naudi drugom licu“, objasnio je trener.

Prema njegovim rečima, streljaštvo može da doprinese razvoju koncentracije i discipline, što može biti korisno i u drugim oblastima života, uključujući učenje.

Pozvao je roditelje zainteresovane za ovaj sport da sa decom posete klubove i prisustvuju treninzima kako bi se upoznali sa načinom rada.

Prva olimpijska kvota za Srbiju: Pripreme za Los Anđeles već počele

Zlatna medalja u Dohi za Aleksandru ima poseban značaj i zbog toga što je njome Srbiji donela prvu kvotu za Olimpijske igre u Los Anđelesu 2028. godine.

Naša gošća je istakla da joj je posebno drago što je upravo ona prva izborila olimpijsku kvotu, ali da joj zlatna medalja ipak predstavlja još veći lični uspeh.

„Lepo je kada čujem da sam ja prva koja je uzela kvotu, nekako ipak ima neku težinu. A zapravo mi je možda draža sama medalja, zato što mi je prva svetska. Posle finala sam pročitala da sam prva u istoriji koja je uzela zlatnu medalju u ovoj kategoriji. Do sada su bile dve, jedna srebrna i druga bronzana, tako da sam ja prva sa zlatom“, rekla je Stojadinović.

Streljački savez Srbije

Njen trener naveo je da su pripreme za Olimpijske igre praktično počele još pre nekoliko meseci, jer su prethodna takmičenja posmatrali kao deo šireg plana za Los Anđeles.

Kako je objasnio, na osnovu ranijih rezultata procenili su da Aleksandra ima potencijal da izbori olimpijsku kvotu, ali nisu očekivali da će to uspeti već na prvom takmičenju na kojem su kvote bile u igri.

„Sad može malo opuštenije da radi, neće biti tolikog pritiska. Što se više približavate Olimpijskim igrama, a nemate obezbeđenu kvotu, tenzija sve više raste i sve je teže postići vrhunski rezultat“, rekao je Goran Stojadinović.

Istakao je da je streljaštvo izrazito povezano sa psihološkom pripremom i da ne ostavlja mnogo prostora za greške.

„Ovaj naš sport jako je povezan sa psihom. Ja kažem da spada u najteže sportove zato što ne dozvoljava greške. Ne možete da popravite loš pogodak“, objasnio je trener.

Aleksandra je otkrila da je i pre samog takmičenja verovala da može da stigne do finala i medalje.

„Dan pred takmičenje svima sam rekla: 'Sutra je moj dan'. Prosto sam znala da ću biti u finalu. Posle kvalifikacija, u kojima sam bila treća, govorila sam sebi da je velika stvar i samo biti u finalu Svetskog prvenstva. Ali kada sam ušla u finalnu salu i počela da se nameštam, osećala sam da ipak mogu da dođem i do medalje i do kvote. Nisam odustajala do kraja finala“, ispričala je ona.

Tri stava i jedna disciplina u kojoj odlučuje koncentracija

Aleksandra Stojadinović takmiči se u disciplini malokalibarska puška trostav, koja podrazumeva gađanje iz tri različita položaja – klečećeg, ležećeg i stojećeg. U svakom od njih takmičari ispaljuju po 20 metaka.

Goran Stojadinović objasnio je da se klečeći i ležeći stav smatraju čvršćim položajima, jer takmičari mogu da koriste remnik povezan sa nadlakticom i puškom, što im pruža dodatnu stabilnost.

U stojećem stavu takva pomagala nisu dozvoljena, pa takmičar pušku drži rukama, oslanjajući je na telo.

„Poslednji stav, stojeći, najteži je. Aleksandri je to najbolji stav i on joj uvek daje šansu da stigne protivnice ako je slučajno malo zaostala u prva dva“, rekao je trener.

Streljački savez Srbije

Upravo je u završnom, stojećem stavu, mentalna stabilnost posebno važna, jer i najmanja greška može da odluči o konačnom plasmanu.

Aleksandra je priznala da se njena sposobnost da kontroliše emocije na streljačkoj liniji ne prenosi uvek i na privatni život.

„Kod kuće baš i nije tako. Ako me uhvati panika, onda stvarno paničim. Prosto sam takva osoba ili se brzo iznerviram. Ali sa puškom u rukama ne smem to sebi da dozvolim. Ako želim uspeh, ne smem da se brzo iznerviram ili odustanem“, rekla je ona.

Bonus video: