Fitch i strani investitori čekaju jasniji ekonomski plan Studentske liste
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Pobeda Studentske liste na vanrednim parlamentarnim izborima smanjila je političku neizvesnost u pogledu izbornog ishoda, ali ekonomski program i prioriteti buduće vlade još nisu dovoljno jasni, ocenila je u sredu agencija za kreditni rejting Fitch Ratings. Agencija navodi da će ekonomska i fiskalna politika nove vlasti biti važna za buduće odluke o kreditnom rejtingu zemlje.
Fitch je u julu potvrdio rejting Srbije na nivou BB+, uz pozitivne izglede, a naredna procena zakazana je za 20. novembar. Tada će, između ostalog, razmatrati sposobnost buduće vlade da očuva fiskalnu disciplinu, makroekonomsku stabilnost i odgovarajuće devizne rezerve i druge izvore finansiranja spoljnih obaveza.
Agencija ocenjuje da su ekonomska obećanja Studentske liste zasad široko postavljena i nedovoljno razrađena. Među najavljenim ciljevima izdvajaju se podrška domaćem ekonomskom razvoju, pravedniji poreski sistem, predvidljiviji uslovi poslovanja i snažniji nadzor nad javnim investicijama i državnim ugovorima, prenosi Bloomberg Adria.
Takve najave dolaze u trenutku kada se Srbija suočava sa usporavanjem priliva stranih direktnih investicija (SDI), dok domaći privatni sektor i dalje ima relativno malu ulogu u ukupnim ulaganjima. Prema podacima Narodne banke Srbije (NBS), priliv SDI u drugom tromesečju 2026. iznosio je 843,5 miliona evra, što je za oko 12 odsto manje nego godinu ranije. U prvom polugodištu pad je, prema podacima koje je analizirao "Kvartalni monitor", dostigao 29 odsto.
Uz to, oktobarski izveštaj Republičkog zavoda za statistiku (RZS) pokazao je da su bruto investicije u osnovna sredstva u 2025. realno porasle za svega 1,7 odsto, nakon povećanja od 7,7 odsto godinu ranije.
Zbog toga se postavlja pitanje može li najavljeni zaokret ka domaćim investicijama, ekonomiji znanja i selektivnijim subvencijama da promeni dosadašnji model privrednog rasta, koji se u velikoj meri oslanjao na državne infrastrukturne projekte i strani kapital.
Branimir Jovanović, ekonomista Bečkog instituta za Međunarodne ekonomske studije, smatra da je podrška domaćim investicijama opravdano postavljena kao jedan od glavnih prioriteta Studentske liste, ali upozorava da njen ekonomski program ne sadrži dovoljno konkretnih mera za ostvarivanje najavljenih ciljeva.
"Nema nikakve dileme da je težište ekonomskog programa Studentske liste ispravno jer se fokusiraju na domaće investicije", ocenio je Jovanović.
Pixabay
S druge strane, Aleksandar Ljubić, izvršni direktor Saveta stranih investitora, ističe da strani ulagači pozitivno ocenjuju najavu selektivnijeg pristupa subvencijama, ali da su za njihove buduće poslovne odluke presudni pravna sigurnost, predvidljivost propisa i ekonomska stabilnost.
Domaće privatne investicije i dalje zaostaju
Problem nije, dakle, samo u ukupnom obimu investicija, već i u njihovoj strukturi. "Srbija je tokom poslednjih sedam-osam godina imala investicije u fizički kapital između 22-23 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), što je predstavljalo jedan od ključnih pokretača solidnog rasta njene privrede u ovom periodu", rekao je nedavno urednik "Kvartalnog monitora" Milojko Arsić. Međutim, najveći deo ulaganja su obezbeđivali država i strani investitori.
U periodu od 2021. do 2023. godine država je učestvovala sa oko 42 odsto ukupnih bruto investicija u osnovna sredstva, strani investitori sa 22 odsto, a domaći privatni sektor sa svega 19 odsto.
Jovanović je, u izjavi za Bloomberg Adria TV, ukazao na ovaj problem, navodeći da domaće privatne investicije iznose oko tri odsto BDP-a, što je upola manje od približno šest odsto, koliko prema njegovim rečima, iznosi standard u Evropskoj uniji (EU).
Slabija domaća ulaganja postaju još značajniji problem kada se uzme u obzir opadanje stranih investicija. U 2025. godini njihov bruto priliv smanjen je za približno trećinu, dok su neto SDI pale za oko 50 odsto međugodišnje, prema podacima NBS.
Ni oporavak privredne aktivnosti u 2026. ne otklanja strukturne slabosti. BDP Srbije u drugom tromesečju porastao je za 3,8 odsto međugodišnje, ali je rast potrošnje domaćinstava od četiri odsto bio brži od povećanja bruto investicija u osnovna sredstva, koje su realno porasle za 3,3 odsto.
Zbog toga se kao jedno od ključnih težišta buduće ekonomske politike nameće ne samo kako povećati investicije, već i kako obezbediti da veći deo novih ulaganja dolazi iz domaćeg privatnog sektora.
Ekonomija znanja zahteva više od podrške startapovima
Studentska lista kao razvojne prioritete navodi prelazak na ekonomiju znanja, razvoj novih tehnologija i povećanje produktivnosti. Takav pravac podrazumevao bi postepeno udaljavanje od modela zasnovanog na relativno jeftinoj radnoj snazi i proizvodnji sa niskom dodatom vrednošću.
Jovanović smatra da se dugoročni privredni razvoj ne može zasnivati prvenstveno na rudarstvu i jednostavnijim proizvodnim aktivnostima, poput proizvodnje automobilskih kablova. Ipak, ocenjuje da program Studentske liste zasad ne daje dovoljno odgovora na pitanje koje bi industrije trebalo podsticati i kojim instrumentima.
"Dobro je što se Studentska lista fokusira na ovo, s tim što je tu glavno pitanje kako podržati tu ekonomiju znanja i šta je to ekonomija znanja konkretno", rekao je Jovanović.
Za razliku od podsticaja koji se raspoređuju na veliki broj delatnosti, on zagovara selektivnu ekonomsku politiku, usmerenu na sektore sa najvećim potencijalom za budući rast. Kao pozitivan deo najavljenog programa izdvaja jačanje saradnje univerziteta i privrede, budući da je za razvoj inovacija važna povezanost države, naučnih institucija i privatnih kompanija.
Koliko prostora za promene postoji, pokazuju i ulaganja u istraživanje i razvoj. Srbija je 2024. godine za te namene izdvajala 0,94 odsto BDP-a, naspram 2,2 odsto u EU, prema podacima koje je prošlog meseca predstavio "Kvartalni monitor". Još je izraženija razlika kod privatnih kompanija, koje su u Srbiji ulagale svega 0,4 odsto BDP-a, dok je evropski prosek iznosio 1,5 odsto.
profimedia
Istovremeno, produktivnost rada u drugom tromesečju 2026. porasla je za 4,4 odsto međugodišnje, dok su realne zarade povećane za 7,8 odsto. Ovakav odnos ukazuje na potrebu da budući rast zarada u većoj meri bude praćen tehnološkim napretkom i povećanjem efikasnosti proizvodnje.
Jedan od predloga Studentske liste jeste snažnija podrška startapovima, uz konsolidaciju Fonda za razvoj i Agencije za osiguranje i finansiranje izvoza. Jovanović, međutim, smatra da je takva institucionalna promena pre svega kozmetička i da ne rešava ključni problem domaćeg preduzetništva.
"Problem u Srbiji nije da nema startapova - ima ih dosta, problem je što većina njih nikad ne izraste u velike, čak ni srednje firme", istakao je.
Drugim rečima, izazov nije samo finansiranje novih poslovnih ideja, već i stvaranje uslova da uspešna mala preduzeća povećavaju proizvodnju, zapošljavaju više ljudi i postanu konkurentna na međunarodnom tržištu.
Za takav razvoj potrebni su, između ostalog, pristup kapitalu, saradnja sa univerzitetima i stabilno poslovno okruženje. Upravo su nedovoljno razvijeni finansijski instrumenti, troškovi zaduživanja, administrativne prepreke i nepredvidljivost propisa često navođeni kao razlozi zbog kojih domaća preduzeća godinama investiraju manje nego što bi mogla.
Strani investitori ne traže samo subvencije
Promena investicione politike ne bi se odnosila isključivo na domaće kompanije. Studentska lista najavljuje i selektivniji pristup subvencijama stranim investitorima, pri čemu bi prednost imale kompanije koje donose nove tehnologije, znanja i bolje plaćena radna mesta.
Ljubić je ocenio da je takva poruka dobro primljena među stranim kompanijama koje posluju u Srbiji. Podsetio je i da državne podsticaje ne koriste svi strani investitori, te da su mnoge članice Saveta stranih investitora ulagale u Srbiji bez subvencija.
"Ono što je za nas jako bitno to je pre svega predvidljivost i ekonomska stabilnost", rekao je on za Bloomberg Adria TV.
Za Ljubića, jedan od najvažnijih preduslova za očuvanje atraktivnosti Srbije jeste ubrzanje evropskih integracija. On podseća da je EU najveći spoljnotrgovinski partner zemlje i da su mnoge strane kompanije investirale upravo zbog očekivanja da će Srbija postati deo jedinstvenog evropskog tržišta.
"Srbija nema ekonomsku budućnost bez EU, to je činjenica", kazao je.
Usklađivanje propisa sa evropskim standardima, prema njegovoj oceni, olakšalo bi trgovinu i funkcionisanje lanaca snabdevanja, ali bi doprinelo i pravnoj sigurnosti i izvesnosti poslovanja.
Vladavina prava kao zajednički uslov za domaći i strani kapital
Mada se, naravno, ekonomski prioriteti domaćih preduzeća i stranih investitora mogu razlikovati, prepreke sa kojima se suočavaju često su slične. Nepredvidive regulatorne promene, administrativna opterećenja i nedovoljno dosledna primena zakona otežavaju donošenje dugoročnih investicionih odluka, bez obzira na poreklo kapitala.
Na to su ranije ukazivali i ekonomisti koji su analizirali slabosti domaćeg investicionog modela. Vanredni profesor Ekonomskog fakulteta Svetozar Tanasković je za Bloomberg Adriju naveo da su za veća privatna ulaganja presudni jačanje vladavine prava, fer konkurencija, transparentnost javnih nabavki i predvidljiv poreski i regulatorni okvir.
Slične zahteve iznosi i Savet stranih investitora.
Komentarišući najavu Studentske liste da će preispitivati postojeće ugovore, uključujući međudržavne sporazume, Ljubić naglašava da je poštovanje zakona neophodno za funkcionisanje tržišne privrede.
"Smatramo da sve javne nabavke treba da budu putem tendera, odnosno međunarodnih procedura javnih nabavki", rekao je.
Prema njegovim rečima, međudržavni sporazumi trebalo bi da predstavljaju izuzetak, a ne pravilo pri realizaciji projekata.
Ljubić je posebno upozorio i na važnost nesmetanog funkcionisanja državnih institucija tokom prelaznog perioda do formiranja nove vlade. Izdavanje dozvola, sprovođenje kontrola i drugi administrativni postupci moraju da se nastave kako ne bi došlo do prekida u proizvodnji i trgovini.
Savet stranih investitora priprema novu Belu knjigu, koju namerava da predstavi budućoj vladi, sa predlozima prioriteta za prvih 100 dana njenog rada, a među kojima su olakšavanje poslovanja i makroekonomska stabilnost, stabilnost deviznog kursa i unapređenje pravne sigurnosti.
Na značaj institucionalnih reformi ukazuje i Fitch, koji ocenjuje da bi jačanje upravljanja i državnih institucija moglo pozitivno da utiče na kreditni rejting Srbije. Ipak, agencija upozorava da bi sprovođenje reformi moglo da bude otežano zbog ograničenog političkog iskustva Studentske liste, njene decentralizovane strukture i izražene politizacije državnih institucija.
"Nasuprot tome, produbljivanje političke neizvesnosti ili odstupanje od najavljenih politika, koje bi ugrozilo privredni rast, javne finansije ili spoljne finansijske rezerve, moglo bi da dovede do promene izgleda za kreditni rejting sa pozitivnih na stabilne. Dugotrajan rast javnog duga takođe bi negativno uticao na rejting", zaključili su.
Povezane vesti
Bonus video:
Komentari (0)