Ko će poljoprivrednike opet ostaviti na cedilu: Isplata subvencija ne može da čeka
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Poljoprivrednici u Srbiji čekaju isplatu drugog dela podsticaja za biljnu proizvodnju. Međutim, ministar poljoprivrede u tehničkom mandatu Dragan Glamočić rekao je da nema politički legitimitet da odlučuje o isplati tih podsticaja i istakao da o tome treba da odlučuje nova vlada. Odlaganje isplate preostalih podsticaja otvorilo je pitanje finansijske sigurnosti poljoprivrednih proizvođača, koji su računali na novac predviđen agrarnim budžetom.
Agroekonomski analitičar Žarko Galetin kaže za Euronews Srbija da bi odlaganje isplate drugog dela podsticaja u biljnoj proizvodnji i refundacije za semenski materijal moglo da ugrozi likvidnost poljoprivrednih proizvođača i pripremu naredne proizvodne sezone.
On kaže da tehnički mandat Vlade ne može da bude opravdanje za neispunjavanje već preuzetih obaveza države i da poljoprivrednici moraju da imaju izvesnost kada je reč o dinamici i iznosu podsticaja.
Galetin smatra da pozivanje na tehnički mandat nije prihvatljivo objašnjenje za odlaganje isplate, jer država mora da funkcioniše bez institucionalnog vakuuma, a obaveze koje su već preuzete moraju da budu ispunjene.
"Nijedna država na svetu, pa ni mi, ne bi smela da ima nikakav vakuum u funkcionisanju države. Mi imamo Vladu, ona jeste u tehničkom mandatu, ali je imamo. Prema tome, ta priča 'mi smo u tehničkom mandatu' apsolutno nije korektna prema poljoprivrednim proizvođačima“, rekao je Galetin.
Navodeći da budžetska sredstva ne mogu da se prenose u sledeću budžetsku godinu, Galetin je rekao da poljoprivrednici ne posmatraju obaveze države kroz imena pojedinačnih ministara, već očekuju da se ispuni ono što je obećano.
"Poljoprivredni proizvođač prepoznaje državu kao takvu. Oni ispred sebe imaju državu koja je obećala da će to uraditi. Na te podsticaje su se oslonili i sada ih odjednom nema, jer smo, zaboga, u tehničkom mandatu“, rekao je on.
Sagovornik Euronews Srbija kaže da je za proizvođače najvažnije da postoji izvesnost u pogledu državne agrarne politike, posebno kada je reč o obavezama koje su već utvrđene i na osnovu kojih su planirali proizvodnju, kao i da preuzeta obaveze po osnovu već davno izglasanog agrarnog budžeta postoji i da je treba ispuniti.
Unsplash/Ethereal Optics
"Prebacivanje lopte nije korektno prema poljoprivrednim proizvođačima. Oni nisu imali naročito korektan odnos sa ministrom, bar oni koji su bili na protestima, ali to nije razlog da se ne ispune obaveze koje je Vlada preuzela kada je donosila agrarni budžet", ocenio je Galetin.
Potrebna sistemska rešenja, a ne promena pravila tokom godine
Galetin smatra da isplata subvencija ne bi smela da zavisi od političkih promena i da bi država trebalo zakonom da utvrdi jasnu dinamiku, iznose i rokove isplate podsticaja.
Prema njegovoj oceni, ukoliko novac postoji u budžetu i sredstva su već predviđena za određene namene, isplata bi trebalo da bude tehničko pitanje, a ne predmet političkih odluka.
"Ako država ima novac predviđen u budžetu, a trebalo bi da ima, onda je to potpuno tehnička stvar. Kada se politika tako grubo umeša, a sada se grubo umešala u poljoprivredu ali i u druge oblasti, onda vidite da u fokusu više nisu ni poljoprivreda ni poljoprivrednik, već politika koja se preko toga afirmiše", ocenio je Galetin.
Kao jedno od mogućih sistemskih rešenja, on vidi donošenje posebnog zakona kojim bi poljoprivreda bila definisana kao delatnost od opšteg interesa, a kojim bi se precizno uredili podsticaji i dinamika njihove isplate.
Unsplash/Sindy Süßengut
Govoreći o predlozima za razvoj poljoprivrede koje je u javnost iznela Studentska lista, Galetin je ukazao da se u njima, između ostalog, pominje upravo zakonsko uređivanje ove oblasti, ali i unapređenje funkcionisanja tržišta.
"Predviđa se da se donese zakon koji će poljoprivredi dati značaj od državnog opšteg interesa. Zakonom će se predvideti dinamika i koji su to podsticaji i dinamika isplate. Dakle, neće se rešavati problem više uredbama, nego sistemski će se rešavati putem zakona, što je dobra stvar", rekao je on.
Među predloženim rešenjima su, kako je naveo, reafirmacija sistema javnih skladišta, robnih zapisa i jačanje sistema berzanskog trgovanja preko Produktne berze.
"Najvažnije je da se zakonom predvidi izvesnost isplate, rokova isplate i obima isplate. Poljoprivredni proizvođač mora da ima izvesnost, a ne da se u toku same godine, kao što je bio predlog odlazeće garniture, menja plan raspodele sredstava agrarnog budžeta", istakao je Galetin.
On smatra da nije dobro da se tokom proizvodne godine menjaju pravila, odnosno da se sredstva preraspodeljuju i da se naknadno menjaju iznosi podsticaja za pojedine vrste proizvodnje.
"Ne možete u toku same utakmice da menjate pravila. Ne možete u toku kalendarske godine odjednom da kažete da plan raspodele sredstava više nije ovakav, nego je drugačiji", objasnio je sagovornik.
Kontrola subvencija i novac koji mora da stigne do pravih proizvođača
Osim predvidivosti isplata i doslednosti u agrarnoj politici, Galetin ukazuje i na potrebu bolje kontrole načina na koji se novac iz agrarnog budžeta raspodeljuje.
Prema njegovoj oceni, pitanje nije samo koliko će novca biti izdvojeno za poljoprivredu već i da li podsticaji zaista stižu do onih kojima su namenjeni.
"Mislim da novac nije najveći problem i da država može da obezbedi solidna sredstva za agrarni budžet. U pitanju su sigurnost isplate, doslednost u politici i, naravno, mnogo bolji monitoring kome se sredstva dodeljuju, da li ima mahinacija i malverzacija, kako bi taj novac otišao na pravu adresu, a ne da se finansiraju neki fiktivni poljoprivredni proizvođači", rekao je Galetin.
Povezane vesti
Bonus video:
Komentari (0)