Srbija po indeksu ljudskog razvoja na 62. mestu - u grupi veoma visoko razvijenih zemalja
Komentari
08/05/2025
-16:40
Srpsko društvo ima dobar temelj, odlične kapacitete u zdravstvu i obrazovanju, što je velika snaga koju Srbija može da iskoristi kako bi povećala stope ekonomskog rasta i približila se evropskom nivou, izjavio je direktor globalne Kancelarije UNDP za izveštaje o ljudskom razvoju sa sedištem u Njujorku, Pedro Konseisao.
"Indeks ljudskog razvoja Srbije za 2023. godinu je 0,833, što je svrstava na 62. mesto od ukupno 193 zemlje i teritorije obuhvaćene UNDP analizom i u kategoriju veoma visoko razvijenih zemalja. U odnosu na prethodni Izveštaj napredovala je za tri mesta", naveo je Konseisao tokom prvog zvaničnog predstavljanja glavnih nalaza indeksa ljudskog razvoja iz Izveštaja UNDP-a za 2025. godinu u Beogradu, samo dva dana nakon predstavljanja u Briselu.
Indeks ljudskog razvoja je na globalnom nivou, od pandemije u stagnaciji, pokazao je Izveštaj UNDP-a u kojem se navodi i da je očekivani životni vek u Srbiji 76,8 godina, a prosek obrazovanja 11,6 godina.
"Ravan razvoja dosegla je plato, to je najsporiji napredak u indeksu ljudskog razvoja u istoriji. Da smo nastavili sa rastom indeksa kao pre 2020 i 2021. godine, živeli bismo u svetu sa visokim indeksom ljudskog razvoja", rekao je Konseisao.
Životni vek u Srbiji skoro 77 godina
Prema njegovim rečima, izveštaj je pokazao da je napredak mnogo sporiji nego što je iko hteo i to u svakom regionu u svetu.
"Razlika između Srbije i zemalja Zapadnog Balkana i proseka u EU, kada je reč o zdravstvu i obrazovanju jako je mala, dok je ekonomija oblast gde je jaz veliki", kazao je on i dodao da je u bogatim zemljama očekivani životni vek oko 80 godina, a u Srbiji skoro 77 godina, što nije velika razlika.
Ako se, kako je naveo, pogledaju prihodi u Srbiji ta komponenta je manja od polovne proseka EU.
Povezane vesti
"Tu postoji mnogo mesta za unapređenje, ne toliko kada je rečc o zdravstvu i obrazovanju, već ekonomiji", kazao je direktor UNDP-ove globalne Kancelarije za izveštaje o ljudskom razvoju.
U ime predsednika Vlade Srbije, savetnik za spoljne odnose i koordinaciju strateških politika Jadranka Joksimović navela je da je premijer Đuro Macut pokrenuo šire unutrašnje pitanje kako da obrazovanje ostane komparativna prednost na koju smo bili ponosni.
Profimedia
Ne smemo da devalviramo i urušimo obrazovanje koje je bilo naša prednost, što prepoznaje i globalni izveštaj UN, jer je jedan od kriterijuma rangiranja zemalja i broj godina provedenih u obrazovnom sistemu, a cilj je da sa 11.6 godina bude iznad 15, kazala je Joksimović.
"To što smo na 63 mestu od 190 zemalja i u kategoriji zemalja visokog ljudskog razvoja nosi obavezu da rezultate sačuvamo i unapredimo", navela je Joksimović.
Stalni predstavnik Programa UNDP u Srbiji Jakup Beriš, podsetio je da se Izveštaji koji mere napredak u trajanju životnog veka, nivo obrazovanja i visinu bruto nacionalnog dohotka objavljuju već 35 godina.
Veštačka inteligencija kao faktor razvoja
Najnoviji izveštaj čiji je naziv "Pitanje izbora: ljudi i mogućnosti u doba veštačke inteligencije" donosi zabrinjavajuću poruku da je napredak ljudskog razvoja globalno na najnižem nivou u poslednjih 35 godina i da se nejednakost između bogatih i siromašnih zemalja povećava četvrtu godinu zaredom.
Istovremeno, Izveštaj ukazuje da bi veštačka inteligencija mogla da pomogne brži napredak ljudskog razvoja, kao i da su ljudi većinski optimistični po pitanju promena koje im AI može doneti.
Povezane vesti
"Samo 13 odsto ispitanika strahuje da bi AI mogla dovesti do gubitka radnih mesta. U zemljama niskog i srednjeg razvoja, 70 odsto ispitanika očekuje da će VI povećati produktivnost, a dve trećine predviđa upotrebu AI u obrazovanju, zdravstvu ili radu u narednoj godini", kazao je on.
Direktor Kancelarije za informacione tehnologije i elektronsku upravu Mihailo Jovanović naveo je da je Srbija 2019. godine donela prvu Strategiju razvoja veštačke inteligencije za period 2020-25, kao prva zemlja u Jugoistočnoj Evropi i tek 26. u svetu koja je napravila takav strateški iskorak.
AI kao jedan od najvažnijih tehnoloških izazova
"Već tada smo znali da će AI postati jedno od najvažnijih tehnoloških izazova za čitavo čovečanstvo, a danas možemo da se pohvalimo da već imamo i novu Strategiju razvoja AI za period od 2030. godine“, rekao je on.
Dodao je da će tokom godine biti investirano 55 miliona evra u proširenje superkompjutera u Kragujevcu, i da će on postati sedam puta brži.
"U partnerstvu sa Vladom Francuske obezbedili smo 50 miliona evra za još jedan super kompjuter i primenu AI u javnoj upravi. Srbija će nakon toga imati najmoćniji superkompjuter u regionu i jedan od 20 najmoćnijih u Evropi namenjenih treningu AI modela a koji će biti dostupan i privredi, kao vid državne subvencije u digitalnoj transformaciji srpskih kompanija", naveo je Jovanović.
U Izveštaju za 2025. godinu navodi se da je zemlja sa najvišim indeksom Island, dok drugo mesto dele Norveška i Švajcarska, a sledi Danska kao četvrta. U regionu najbolje je na 21. mestu rangirana Slovenija, na 41. Hrvatska, 48. Crna Gora, na 68. Severna Makedonija dok je BiH na 74.
Predstavljanju izveštaja prisustvovala je i ministarka zadužena za koordinaciju aktivnosti u oblasti rodne ravnopravnosti, sprečavanja nasilja nad ženama i ekonomskog i političkog osnaživanja žena Tatjana Macura koja je nakon toga navela da je važno uključiti veći procenat žena u dalji proces razvoja veštačke inteligencije koja treba da radi u korist čitave populacije.
Komentari (0)