Rumunska valuta pala na istorijski minimum usred političkih previranja

Rumunska valuta je pala na istorijski minimum usred političkih previranja u zemlji koja stvaraju nesigurno okruženje za investitore.

Prema kursu Narodne banke Rumunije (BNR), evro se trenutno prodaje za 5,1222 rumunskih leja, što je povećanje od 0,45 odsto u odnosu na prethodni kurs od 5,0991 leja.

Vrednost rumunske valute je u utorak prešla prag od pet leja za evro nakon prvog kruga predsedničkih izbora na kojima je pobedio kandidat krajnje desnice Đorđe Simion i ostavke rumunske vlade koju je predvodio socijaldemokrata Marsel Čolaku, prenosi Euraktiv.

Narodna banka Rumunije je intervenisala na tržištu kako bi obuzdala pad nacionalne valute i u proteklih nekoliko dana potrošila najmanje sedam milijardi evra na stabilizaciju leja.

Kamatne stope su znatno povećane, tako da je tromesečni indeks ROBOR porastao na 7,25 odsto, što je njegov najviši nivo od januara 2023. godine.

Simion je najavio da će u slučaju pobede u drugom krugu predsedničkih izbora 18. maja pokušati da  formira vladu sastavljenu od krajnje desničarskih stranaka AUR i POT.

Mogućnost prevremenih parlamentarnih izbora izazvala je zabrinutost u rumunskoj poslovnoj zajednici, jer bi proces mogao da traje nekoliko meseci i produži političku nestabilnost.

Privremeni ministar za evropske fondove Marsel Bološ rekao je u četvrtak da nema razgovora o potencijalnom sporazumu Rumunije sa Međunarodnim monetarnim fondom (MMF), dodajući da učešće MMF-a obično dolazi sa "oštrijim reformama" od onih navedenih u Nacionalnom planu za oporavak i otpornost Rumunije.

Rumunija trenutno ima najveći budžetski deficit u Evropskoj uniji koji je porastao sa 5,61 odsto BDP-a u 2023. na 8,65 odsto BDP-a u 2024. godini.

Troškovi servisiranja državnog duga ostaju veoma visoki zbog slabih kreditnih rejtinga zemlje. 
Agencija Fič je ranije Rumuniji dodelila rejting BBB-, isto kao i Standard i Purs (S&P), a Mudis rejting Baa3.

Sve tri agencije su nedavno smanjile izglede Rumunije sa stabilnih na negativne na osnovu zabrinutosti zbog fiskalne situacije u zemlji koju su pogoršala politička previranja, preneo je portal Romania insider. Agencija Mudis očekuje da će odnos duga i BDP-a Rumunije tokom 2026. godine preći prag od 60 odsto.