Projekat Jadar pod lupom: Tri nivoa ekoloških garancija bez kojih srpski litijum neće moći na tržište

Evropska komisija uvrstila je projekat Jadar kompanije Rio Tinto među strateške projekte van teritorije Evropske unije, u vreme kada svet traži stabilne izvore litijuma, ključnog za električna vozila i zelenu tranziciju.

Hoće li Srbija postati centralna tačka evropske mape sirovina budućnosti? Kakve posledice ova odluka nosi za lokalnu zajednicu, zaštitu životne sredine i region? O razvoju projekta Jadar, litijumu kao strateškom resursu i dijalogu koji tek predstoji, u emisiji "Hajde da razgovaramo“ govorio je Emil Atanasovski, direktor za saradnju s državnim institucijama i civilnim društvom kompanije "Rio Tinto".

Razgovor je započeo analizom odluke Evropske komisije da uvrsti projekat Jadar među strateške projekte van EU, čime se potvrđuje interes za srpski litijum. Atanasovski je naglasio da ova odluka nije neočekivana s obzirom na dugogodišnje ulaganje kompanije.

"Odluku pozdravljamo, ali moram da kažem da to nije iznenađenje za nas. Mi smo u Srbiji više od 20 godina, u projekat smo investirali preko 600 miliona dolara i ovaj depozit litijuma je najistraženiji depozit u Evropi. Znači, na njemu je radilo preko 100 stručnjaka, i srpskih i stranih, desetine studija i dosta smo investirali u razvoj samog projekta. Tako da, jedan od ključnih razloga zašto smo se mi prijavili na otvoreni konkurs Evropske komisije jer smo hteli da projekat Jadar prođe kroz istu rigoroznu proceduru i procenu koja je rađena i za sve druge evropske projekte litijuma“, rekao je Atanasovski.

Euronews

Čelnik "Rio Tinta" objašnjava da je cilj bio podvrgnuti projekat istoj evaluaciji kao rudnike u drugim evropskim državama.

"Kad se podnela i donela ta odluka, postalo je jasno da Evropska unija planira i iskopavanje i preradu na svojoj teritoriji. Ono što smo mi hteli kao kompanija, zato što postoji zabrinutost građana u Srbiji, je da prođemo kroz istu proceduru kao što su prošli rudnici u Finskoj, u Češkoj, u Portugalu, u Španiji, u Francuskoj i kad smo podneli taj zahtev za tu procenu i aplicirali za projekat o strateškom značaju, imali smo, da kažemo, već neko poverenje jer smo znali da dugo radimo na projektu, tako da odluka nije iznenađenje, ali naša pozicija ostaje nepromenjena“, kaže Atanasovski.

Ekološke brige i javna rasprava

Drugi deo razgovora fokusirao se na studiju o uticaju projekta Jadar na životnu sredinu, koja je izazvala proteste i rasprave u Srbiji. Atanasovski je istakao da je kompanija u fazi čekanja na državne uslove za finalnu studiju.

"Sad smo u fazi gde čekamo državu da ona propiše uslove za finalnu studiju, da bismo mogli da ažuriramo. Kad nam država propiše te uslove, i to je proces koji je važan ne samo za Rio Tinto, već i za svakog investitora u Srbiji koji ima neko industrijsko postrojenje, mi moramo da napišemo finalnu studiju, ta finalna studija se onda podnosi i onda kreće javni uvid, javna rasprava, učešće i javnosti, i akademske zajednice, i stručnjaka, biće to jedan ekstenzivan proces koji će da traje“, objašnjava Atanasovski.

Pitanje dijaloga s lokalnom zajednicom i nevladinim sektorom bilo je ključno, s obzirom na izraženo nepoverenje određenog broja građana. Atanasovski naglašava da je kompanija posvećena razgovoru uprkos dezinformacijama.

"Postoji zabrinutost, svesni smo i zato smo otpočeli ove zadnje dve godine jedan intenzivan dijalog. U zadnjih par godina imali smo preko 180 javnih događaja gde je bilo desetine i desetine ljudi. Ukupno smo u regionu Loznice i Mačve razgovarali sa preko tri i po hiljade građana. Imamo i javne nastupe, razgovaramo na forumima, razgovaramo sa nevladinim sektorom, razgovaramo sa državnim institucijama“, rekao je Atanasovski.

Euronews

Ekološke garancije 

Završni segment emisije bavio se pitanjem poverenja i ekoloških garancija za projekat Jadar. Atanasovski je izneo tri nivoa garancija koje kompanija nudi kako bi osigurala da projekat bude u skladu s najvišim standardima.

"Ima nekoliko nivoa garancije. Prvo je ono što država nama propiše. Država nam propiše uslove i kaže da biste vi izgradili rudnik i postrojenje. Morate da ga napravite po ovim propisima. Ne sme da ima ove emisije, voda mora da bude na ovom nivou, tako mora da se reciklira, ovo je kvalitet zemljišta koji treba da postoji. To su jedne garancije koje mi moramo da ispunimo u saglasnosti sa zakonom. I tu smo apsolutno spremni jer mi radimo po srpskom zakonodavstvu“, naglašava naš sagovornik.

Atanasovski dodaje da odluka Evropske komisije dodatno potvrđuje rigoroznost projekta.

"Drugi nivo garancije je ono što se sada desilo sa Evropskom komisijom. Mi smo prošli jednu rigoroznu analizu projekta i spremni smo da projekat pravimo po istom modelu, po istim standardima zaštite životne sredine i ekološkim standardima kao što je i rudnik u Finskoj, u Portugalu, u Španiji“, kaže on.

Treći nivo garancija odnosi se na evropske regulative.

"A treći nivo garancije je ono što predviđa evropsko tržište. Sa novim direktivama, direktivi o bateriji koja dolazi 2026, litijum ili bilo koji kritični materijal ili mineral koji se ugrađuje u baterije, ne sme da se radi ukoliko ne ispuni najstrože norme. Što znači da ako naše postrojenje ima emisije koje nisu dozvoljene, ako naše postrojenje ne ispoštuje sve standarde Evropske unije, mi ne možemo da dobijemo baterijski pasoš i srpski litijum ne može da uđe na evropsko tržište“, objašnjava Atanasovski.

Atanasovski naglašava posvećenost dijalogu s kritičarima i lokalnom zajednicom. „Spremni smo da ponudimo i opremu, i obuke, i trening, i finansije, kako bi oni mogli da izgrade jedan nezavisni monitoring, da se uključe u kontrolu projekta u svim fazama od izgradnje do razvoja, a onda da lokalna zajednica sama monitorira i emisije u vazduhu, i kontrolu vode, i zemljišta“, rekao je Atanasovski.

Kompletan razgovor možete pogledati u videu na početku teksta.