MMF: Ekonomija Srbije će porasti za tri odsto u 2025. i ubrzati na četiri odsto u 2026.
Komentari
11/06/2025
-17:10
Ekonomija Srbije će porasti za tri odsto u 2025. i ubrzati na četiri odsto u 2026. godini, a očekivani rast će biti podržan državnim investicionim programima i širenjem izvozne baze u prerađivačkom sektoru, objavio je Međunarodni monetarni fond (MMF) povodom današnjeg završetka višenedeljnih razgovora Misije MMF-a sa srpskim vlastima u Beogradu.
MMF ocenjuje da je inflacija pala unutar ciljanog okvira Narodne banke Srbije (NBS), dok su devizne rezerve ostale na visokom nivou, a javni dug nastavlja da opada.
Misija Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) i vlasti Srbije postigli su dogovor na nivou osoblja o prvoj reviziji u okviru Instrumenta za koordinaciju politika (PCI).
U fokusu sporazuma nalazi se fiskalna disciplina.
Srpske vlasti ostaju posvećene ograničenju budžetskog deficita na najviše tri odsto bruto domaćeg proizvoda od 2025. do 2027. godine.
Ova ograničenja biće podržana posebnim pravilima o rastu plata u javnom sektoru i penzija.
MMF je istakao da će se svi dodatni rashodi morati da se uklope u ovaj okvir kroz preraspodelu budžeta i prioritetizaciju kapitalnih ulaganja.
Povezane vesti
Spoljnotrgovinski bilans Srbije se pogoršao u odnosu na prošlu godinu, što MMF pripisuje većem uvozu izazvanom javnim investicijama i slabijem izvozu usled izazovne globalne klime.
Priliv stranih direktnih investicija je usporen, ali se i dalje očekuje da zajedno sa izvozom doprinese daljem jačanju deviznih rezervi.
MMF takođe upozorava na rizike po srpsku privredu, uključujući potencijalno usporavanje globalne ekonomije, geopolitičke tenzije i unutrašnje političke nestabilnosti, ali dodaje da je Srbija stvorila značajne finansijske rezerve koje joj omogućavaju odgovor na potencijalne šokove.
Kako bi obezbedila održivi ekonomski rast u budućnosti, Srbija će morati da poveća produktivnost i podstakne privatna ulaganja, objavljeno je na veb stranici MMF.
MMF predlaže modernizaciju regulative tržišta rada, digitalizaciju javnog sektora i pravosuđa, kao i rešavanje pitanja upravljanja u državnim institucijama i preduzećima.
Reforme u energetskom sektoru napreduju, ali je, kako navodi MMF, neophodno dodatno unapređenje finansijske održivosti i efikasnosti javnih preduzeća.
Misiju MMF-a u Beogradu predvodila je Anet Kjobe, a razgovori su trajali od 28. maja do 11. juna 2025. godine.
Povezane vesti
Završni izveštaj biće predstavljen Izvršnom odboru MMF-a u narednim nedeljama.
Mali: MMF predviđa dalji privredni rast Srbije, uprkos domaćim i globalnim izazovima
Prvi potpredsednik Vlade Srbije i ministar finansija Siniša Mali izjavio je da Misija Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) predviđa dalji privredni rast Srbije, uprkos domaćim i globalnim izazovima, što je svojevrsni uspeh i priznanje ekonomskoj politici Srbije. Mali je, na kraju posete MMF Srbiji, rekao da MMF predviđa rast BDP-a od oko tri odsto u 2025. i četiri odsto u 2026. godini, uz očekivano ubrzanje tokom druge polovine godine zahvaljujući državnim investicionim programima i rastu izvoznih kapaciteta, posebno u prerađivačkoj industriji, saopšteno je iz ministarstva.
On je dodao da je izuzetno zadovoljan razgovorima sa MMF-om jer je ocenjeno da Srbija nastavlja da pokazuje otpornost u ekonomskom razvoju, da vodi odgovornu ekonomsku politiku i da nju prepoznaju najveće međunarodne finansijske institucije na svetu, a ne samo MMF.
Povezane vesti
''Pozitivan izveštaj MMF-a ima posebnu težinu ako se uzme u obzir da se Srbija borila i sa internim tenzijama koji su izazvani protestima dela opozicije koji mesecima blokiraju ulice u gradovima širom zemlje. Uprkos tome, uspeli smo da sačuvamo makroekonomsku stabilnost, a sada je važno da sve to ostavimo iza sebe i nastavimo da radimo na svemu što nas čeka, pre svega na daljem rastu. Ovo je pozitivan signal uoči izveštaja rejting agencija o javnim finansijama, koje uskoro očekujemo'', rekao je Mali.
Ministar je podsetio i da se Vlada Srbije obavezala da održi fiskalni deficit ispod tri odsto tokom perioda od 2025. do 2027. godine, te da se nastavlja sa tom politikom.
"Fiskalna odgovornost nam je na prvom mestu, a dosta je urađeno i na polju fiskalne transparantnosti. Održivost javnih finansija, dalje smanjenje učešća javnog duga u BDP-u su naši ciljevi od kojih ne odustajemo", rekao je Mali.
On je dodao da je 2024. godina bila uspešna i naglasio da Srbija ima dobro projektovan budžet, kao i da je potpuno likvidna. Takođe je istakao značaj sprovođenja reformskih ciljeva, posebno u sektoru energetike, jačanja kapaciteta Poreske uprave i zapošljavanja, a na čemu je insistirao i MMF.
Ono što predstoji, naveo je, to je dalji rad na unapređenju poslovnog okruženja, digitalizaciji javnog sektora i reformi javnih preduzeća, sa posebnim fokusom na revitalizaciji i reformi energetskog sektora. Na putu razvoja su i mnogi infrastrukturni projekti kojima se podiže BDP, objasnio je ministar.
"Brojni infrastrukturni projekti su u toku, uključujući nove deonice auto-puteva i otvaranje fabrika. Mi ćemo 28. juna, na Vidovdan, otvoriti 20 kilometara auto-puta od Pakovraća ka Požegi, a očekuje nas i otvaranje dela od 25 kilometara Dunavske magistrale od Požege do Golupca. U narednih nekoliko meseci imaćemo pet novih fabrika u Srbiji. Nastavljamo da radimo i gradimo našu Srbiju. Sve to doprinosi daljem rastu i zapošljavanju", rekao je ministar finansija.
Prema njegovim rečima, MMF je analizirao i monetarnu poziciju Srbije i konstatovao da, uprkos izazovima u spoljnotrgovinskom balansu, devizne rezerve ostaju visoke, što predstavlja značajan štit protiv potencijalnih šokova. Ono što je najvažnije, a što je uočeno i od strane MMF-a, je i da se inflacija vraća u okvire ciljanog raspona Narodne banke Srbije, a kako je navedeno, to je sve podržano padom cena energenata i umirivanjem osnovne inflacije. Ministar očekuje i da će pozitivni izveštaji MMF-a, ali i drugih finansijskih institucija, uticati i na dobijanje kreditnog rejtinga od drugih rejting agencija.
Kada je reč o drugim izazovima, ostaje da se radi na dodatnom unapređenju praćenja javnih ulaganja, procenama fiskalnih rizika i primeni dobre prakse nabavke, a osim rada na poboljšanju poslovne klime, treba raditi i na očuvanju atraktivnosti Srbije za strana ulaganja.
Komentari (0)