Šteta od požara i olujnog nevremena u Srbiji: Ko može da računa na naknadu?
Komentari09/07/2025
-20:41
Nakon razornog požara u Topličkom kraju i olujnih vetrova koji su pogodili Srem, Banat, Beograd i Novi Sad, pitanje osiguranja imovine i imanja ponovo je dospelo u žižu javnosti. Dok Vlada Srbije formira komisiju za pomoć pogođenima, struka upozorava da je reč o privremenom rešenju i da sistemska zaštita još uvek izostaje.
Zoran Ćirić iz Udruženja osiguravača Srbije za Euronews Srbija kaže da je jedino dugoročno rešenje uvođenje obavezne polise osiguranja od katastrofalnih nezgoda.
"Mi se više od deset godina zalažemo za to da takva polisa bude zakonski obavezna. Kada bi svi građani kupovali ovu vrstu osiguranja, ona bi postala jeftinija i pristupačnija. Time bismo obezbedili zaštitu od šteta koje pojedinac ne može da spreči – bilo da je u pitanju požar, oluja, superćelijska nepogoda ili zemljotres", objašnjava Ćirić.
Kada se dogode prirodne nepogode, mnogi građani se suočavaju sa devastiranom imovinom, ali bez prava na nadoknadu. Ćirić naglašava da pravo na naknadu štete imaju samo oni koji su se prethodno osigurali.
"Bilo da se radi o kući, poslovnom prostoru, vikendici ili poljoprivrednom dobru – oni koji su imali odgovarajuće polise mogu da očekuju nadoknadu. Ostali će morati da čekaju državnu pomoć, koja nije sistemski ni stalna, ni dovoljna", upozorava on.
Tri ključne polise
Građani često nisu sigurni koju polisu treba da uzmu kako bi zaštitili svoju imovinu. Ćirić objašnjava da se osiguranje deli u tri osnovne kategorije:
Osiguranje nepokretne imovine – Stanovi, kuće, okućnice, poslovni prostori i vikendice osiguravaju se klasičnom polisom imovinskog osiguranja, ali je važno da ta polisa uključuje i elemente oluje.
Povezane vesti
Poljoprivredno osiguranje – Osnovna polisa štiti od grada, groma i požara, ali ne i od oluje, što je česta zabluda među poljoprivrednicima. Uz simboličnu doplatu, moguće je proširiti zaštitu.
Kasko osiguranje vozila – Ovo osiguranje štiti od svih rizika, uključujući i pad stabala na vozilo, što je čest slučaj tokom oluja.
Šta raditi kada nastane šteta?
Postupak naplate osiguranja je jednostavan, tvrdi Ćirić. Ključ je u brzom reagovanju i kontaktiranju osiguravajuće kuće.
"Treba odmah prijaviti štetu i dokumentovati je što više – fotografijama, snimcima, izjavama svedoka. S obzirom na obim katastrofe, agenti možda neće moći odmah da dođu, pa je važno da građani sami obezbede dokazni materijal. Isplata se, u većini slučajeva, vrši u najkraćem roku.“
Međutim, Ćirić dodaje da bi zbog velikog broja prijava, obrada zahteva mogla da potraje duže.
instagram/mesarovicadrijana
Poseban problem predstavljaju slučajevi kada građani nemaju polisu, naročito kada je reč o oštećenim vozilima.
"U tim slučajevima šteta se može naplatiti od vlasnika stabla ili objekta koji je pričinio štetu. Ako je u pitanju javna površina, odgovornost snosi javno-komunalno preduzeće koje najčešće ima polisu odgovornosti prema trećim licima. Ukoliko se stablo nalazilo na privatnoj parceli, građanin mora da se obrati vlasniku imanja. Problem je što fizička lica retko imaju ovu vrstu osiguranja", ističe Ćirić.
Povezane vesti
"Zadatak države nije da isplaćuje štetu, već da pomogne"
Zemlje Evropske unije već godinama primenjuju model obaveznog osiguranja od katastrofa. Ćirić naglašava da u razvijenim državama građani imaju jasno razvijenu svest o potrebi osiguranja.
"Zadatak države nije da isplaćuje štetu, već da pomogne. U Evropi se zna – osiguranje je lična odgovornost. Zato imovina građana u tim zemljama jeste zaštićena", navodi on.
Građani često smatraju da je osiguranje preskupo, ali Ćirić tvrdi suprotno.
"Cena osiguranja hektara kukuruza, na primer, iznosi tri do pet odsto očekivanog prihoda. Ako očekujete zaradu od 100.000 dinara po hektaru, osiguranje vas košta 3.000 do 5.000 dinara. To nije visoka cena za mir i sigurnost", kaže Ćirić i dodaje da je cena polise od katastrofalnih rizika teško odrediva dok država ne definiše kriterijume – koji regioni su najugroženiji, kakva je vrednost tipične imovine i slično.
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
On zaključuje da bi, ukoliko bi postojala politička volja, ta polisa bila jeftina i pristupačna svima.
"Želimo da naši građani i njihova imovina budu zaštićeni od tih rizika pa onda da vidimo koje su to područja, koje su najugroženija, koja je prosečna cena tih nekretnina, to je već posao za aktuare, ali bilo bi izuzetno niska, povoljna, prihvatljiva svim građanima. Ima i onih kojima bi svaka polisa bila skupa, da budemo iskreni, svima bi bila prihvatljiva ali bi i svi bili zaštićeni", poručio je Ćirić.
Komentari (0)