Od obećanog novca do rovova u Ukrajini: Ko su Kubanci koji navodno ratuju za Rusiju?

Dva devetnaestogodišnja Kubanca, Aleks Vega i Andorf Velaskes, opisali su u videu kako su otputovali sa Kube u Rusiju "da zarade novac". Potpisali su ugovor na ruskom jeziku koji nisu razumeli, da bi završili kopajući rovove u Ukrajini, zatim u borbama gde su ranjeni. Sve su organizovale dve Ruskinje i jedna Kubanka, a privremeno su smešteni u školski dom u Rjazanju, 200 km od Moskve, navodi se u istraživačkoj priči RFE/RL.

Kao centralna figura mreže pojavljuje se Ruskinja Jelena Smirnova, 41-godišnja turistička agentkinja iz Rjazanja. Od početka 2023. godine, postavljala je oglase na španskom jeziku na Fejsbuku i ruskoj platformi VK u grupi "Kubanci u Moskvi". Nudila je bonus za potpisivanje, oko 200.000 rubalja mesečno (skoro 2.000 dolara) i, na kraju, rusko državljanstvo. Ta suma predstavlja ogroman iznos za kubanske standarde.

Prema pismu njenog advokata, koje je otkrila istraživačka grupa Radio Free Europe/Radio Liberty (RFE/RL), Smirnova je unapred plaćala Kubancima avionske karte, smeštaj i druge troškove. Posle dolaska u Moskvu i potpisivanja ugovora, ona ili njeni saradnici kopirali su podatke sa bankovnih kartica Kubanaca i vršili "inicijalnu naplatu" da nadoknade troškove.

Gotovo 44 meseca nakon početka pune invazije na Ukrajinu, ruske snage su angažovale oko 700.000 ljudi na frontu. Da bi održala protok vojnika, Moskva se okrenula "međunarodnom tržištu", regrutujući oko 12.000 Severnokorejaca. Kada su Kubanci u pitanju, ukrajinske bezbednosne službe govore o "nekoliko hiljada", bez preciznog broja. Interni telegram Stejt departmenta, koji je objavio Rojters, procenjuje ih na oko 5.000, sa američkim tvrdnjama da kubanska vlada aktivno podržava njihov prelazak u Rusiju iz ekonomskih razloga. Ukrajinski zvaničnici, pozivajući se na Kongres pre nekoliko dana, spominju da do 20.000 Kubanaca "čeka" na put u Rusiju.

Priča Vege i Velaskesa potvrđuje slučaj 36-godišnjeg Franka Manfuge, kog su ukrajinske snage uhvatile u martu 2024, tri meseca nakon pridruživanja ruskoj vojsci. U intervjuu za ukrajinski istraživački tim "Schemes", rekao je da je prevaren jer mu je obećan posao na građevini, ali je završio na frontu.

U Rjazanju, pored Smirnove, pojavljuje se Olga Siljageva, takođe 41-godišnja frizerka, čiji muž radi u regrutnoj jedinici ruske avijacije, zadužen za ugovore sa stranim plaćenicima. Zajednička poznanica svedoči da su dve žene stalno bile u centru za regrutaciju, zatvarajući 30 do 40 ugovora dnevno. Lanac uključuje i Kubanku Dajanu Dias, 37-godišnju dadilju Smirnovine dece, koja je pomagala oko dokumenata, karata i dočekivala novopridošle. Dias živi u Rusiji, a na Fejsbuku je optužuju da je prevarila poznanike. Vega i Velaskes u videu takođe spominju "jednu Dajanu".

МВС України 11

Leto 2023. godine, oko dvanaest Kubanaca odbilo je da plati "dugove" Smirnovoj. Kasnije, u intervjuima za medije, mnogi su tvrdili da im je novac skinut sa računa bez saglasnosti. Podnete su dve tužbe 25. aprila 2024. i još jedna 26. aprila. Smirnova je uhapšena istog meseca, optužena za krađu i pritvorena. U pismu od 23. oktobra 2024. ruskoj ombudsmanki, njen advokat Sergej Poseljagin optužuje istražitelje da "iskrivljuju činjenice" i traži oslobađanje kako bi Smirnova potpisala ugovor sa ruskim Ministarstvom odbrane kao prevodilac u jedinici za komunikacije. U pismu se navodi da je umešana u regrutaciju "više od 3.000" Kubanaca i drugih stranaca.

Nakon kratkog pritvora, Smirnova je oslobođena, a prema svedočenjima, proleća 2025. ona i Siljageva su poslate u Ukrajinu, u jedinicu bivših osuđenika, integrisanu u formaciju povezanu sa Prvom tenkovskom armijom ruske vojske. 

Reportaža smešta Smirnovinu mrežu u širi sistem "zvaničnih" i poluzvaničnih kanala regrutacije, od državnih centara do privatnih kompanija poput Vagnera, koje su imale ovlašćenje da regrutuju ljude, čak i iz zatvora, kako bi održale protok ljudstva u invaziji. Lokalni list Rjazanske Vedomosti (maj 2023) prikazuje Kubance među novoregrutovanima koji potpisuju ugovore u Rjazanju, sa regruterom koji kaže da je "glavni motiv pomoć otadžbini, a novac je prijatni bonus".

"Tvrdnje SAD nemaju nikakvog osnova"

Ministarstvo spoljnih poslova Kube je pak, u subotu saopštilo da tvrdnje SAD da njihove trupe učestvuju u ratu u Ukrajini nemaju osnova, i po prvi put objavilo informacije o sudskim postupcima protiv Kubanaca zbog plaćeničkih aktivnosti u ratu u Istočnoj Evropi, preneo je Rojters.

Komunistička Kuba je otvoreno stala na stranu svog saveznika Rusije u sukobu u Ukrajini, pozivajući istovremeno na mirovne pregovore.

Kubansko prisustvo na frontu je prvi put zabeleženo 2023. godine, što je rezultiralo istragom na Kubi. Havana je kasnije navela da su ti Kubanci bili plaćenici.

"U periodu od 2023. do 2025. godine, pred kubanskim sudovima pokrenuto je devet krivičnih postupaka zbog krivičnog dela plaćeništva, protiv 40 okrivljenih", stoji u izjavi kubanskih vlasti.

"Održana su suđenja u osam slučajeva, od kojih je pet rezultiralo osuđujućim presudama protiv 26 okrivljenih, sa kaznama od pet do 14 godina zatvora. Tri postupka čekaju odluku suda, a jedan slučaj je u fazi suđenja", navelo je Ministarstvo spoljnih poslova u saopštenju.

AP Photo/Ramon Espinosa, File

Ujedinjene nacije pripremaju glasanje ovog meseca o neobavezujućoj rezoluciji kojom se poziva Vašington da ukine blokadu Kube. Ova rezolucija je svake godine od 1992. usvajana u Generalnoj skupštini ogromnom većinom.

Generalna skupština je usvojila rezoluciju prošle godine, uz 187 glasova za. SAD i Izrael su bili jedine zemlje koje su glasale protiv, dok se Moldavija uzdržala.

Ministarstvo inostranih poslova Kube je u saopštenju navelo da "Kuba nije deo oružanog sukoba u Ukrajini, niti tamo učestvuje sa vojnim osobljem, niti u bilo kojoj drugoj zemlji".

Ministarstvo je priznalo da ne zna koliko je njihovih državljana umešano na jednoj ili drugoj strani sukoba, ali je navelo da imaju "politiku nulte tolerancije prema plaćenicima, trgovini ljudima i učešću njihovih državljana u bilo kakvom oružanom sukobu u drugoj zemlji".