Kiša donela predah, ali kratak: Borba sa sušom se nastavlja, koji usevi su najugroženiji
Komentari10/07/2025
-17:06
Dva dana kontinuiranih padavina donela su olakšanje posle višenedeljne suše. U nekim delovima Srbije palo je između 10 i 30 milimetara kiše u prethodna 24 sata, naročito u Beogradu, Kragujevcu i Novom Sadu. Kukuruz, koji je u fazi metličinja i oplodnje, kao i soja i šećerna repa, dobili su neophodan predah. Postavlja se pitanje koliko je ova kratkoročna kiša dovoljna, koji usevi su najugroženiji i kolike su suše već sada nanele štete.
Da su padavine prethodnih dana donele privremeno olakšanje kaže za Euronews Srbija Goran Bekavac, jedan od vodećih domaćih stručnjaka sa Instituta za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu.
Iako je jun jedan od najkišovitijih meseci na našim prostorima, Bekavac naglašava da je ove godine bio toliko ekstremno suv jun da, prema zvaničnim podacima RHMZ, na osam lokaliteta nije pala ni kap kiše.
"U proseku, na našim agroekološkim rejonima, gde se kukuruz proizvodi, treba negde oko 90 milimetara padavina samo u toku juna, a mi na nekim lokalitetima nismo imali ni kap kiše, što znači da je kukuruz jako patio zbog nedostatka vode. Ono što jeste najveći problem je činjenica da je on u toku juna meseca na velikom broju parcela ušao u generativnu fazu, znači fazu polinacije i svilanja, koja je istovremeno i najosetljivija faza po pitanju potreba kukuruza za vodom, a isto tako i osetljivosti na ekstremno visoke temperature. Nažalost, mi smo imali kombinaciju ova dva faktora, znači ozbiljnog nedostatka vode i ekstremno visokih temperatura, koje su znatno premašivale proseke za mesec jun", rekao je on.
Koji usevi su najugroženiji
Suša je najviše pogodila soju, potom kukuruz, a Bekavac kaže da će se definitivno mesec jun odraziti na visinu prinosa.
"Pitanje je koliko smo štete pretrpeli, ako smo pretrpeli išta. Ukoliko je oplodnja prošla u ekstremno lošim uslovima, a na velikom broju parcela jeste, to će se definitivno odraziti na visinu prinosa. U ovom momentu jako je teško proceniti kolike će posledice ostaviti mesec jun. Mi ćemo to videti za neke dve do tri nedelje, kada budemo mogli da procenimo kakav je set zrna na klipu i koliko je eventualno bila problematična oplodnja kukuruza. Pitanje je kolike je štete ostavilo", rekao je on.
On objašnjava da je na jednom delu parcela kukuruz ipak bio u vegetativnoj fazi i da će na tim parcelama nakon kiša ući u generativnu fazu.
Povezane vesti
Bekavac, međutim, dodaje da 30-40 milimetara koliko je palo na nekim lokalitetima jeste osveženje i predah, ali da će ta količina biti potrošena za četiri, eventualno pet dana.
Euronews
"To opet nadalje znači da nama treba kiša. Ukoliko ne budemo imali kiše, proizvodnja kukuruza ove godine kod nas će biti definitivno problematična, a posebno kada imamo u vidu da u toku jula kukuruzu u našem agroekološkom rejonu treba između 130 i 140 milimetara padavina. Znači, ovo jeste predah, ali nije dugoročno rešenje", rekao je on.
Koje je dugoročno rešenje
Postavlja se pitanje da li je sistem navodnjavanja dugoročno rešenje.
Bekavac kaže da je u proizvodnji kukuruza pod sistemom za navodnjavanje gotovo celokupna semenska proizvodnja i da se semenska proizvodnja kukuruza praktično ne može organizovati bez navodnjavanja.
On je rekao da je priča o navodnjavanju kompleksna stvar da bi se taj problem rešio za jedan kratak period, navodeći da Srbija nema dovoljno vode.
"Svi oni koji kažu da je Srbija bogata vodama, to nije tačno. Ima mnogo evropskih zemalja koje su daleko bolje po pitanju obezbeđenosti vodom nego što je to naša zemlja. Drugo, ozbiljno navodnjavanje zahteva ozbiljne infrastrukturne radove, utrošak energije. Kada se krene sa navodnjavanjem, tu se menjaju pedogenetski procesi u zemljištu, tako da se mora i tehnologija gajenja kukuruza donekle iskorigovati", rekao je on.
Bekavac kaže da se kukuruz u Srbiji i dalje proizvodi u uslovima suvog ratarenja.
Povezane vesti
"Da li je to dobro? Pa evo, možda je ovo najbolje objašnjenje. Mi svake godine proizvedemo dovoljno kukuruza za naše potrebe, svake godine izvezemo jedan deo kukuruza. Srbija se svake godine praktično nalazi između 10 i 15 najvećih izvoznika zrna kukuruza na svetu, ne u Evropi, nego na svetu. To nam govori da mi u uslovima suvog ratarenja možemo da proizvedemo dovoljno zrna i za naše potrebe i za izvoz. Da li bi nešto trebali da promenimo? Svakako", rekao je on, navodeći mere adaptacije na klimatske promene.
Dve najznačajnije mere adaptacije su, kaže on, tehnologija gajenja kukuruza i promena sortimenta, odnosno izbor hibrida koji pokazuju ozbiljnu tolerantnost kako na ekstremno visoke temperature, tako i na sušu.
"Da li mi to u dovoljnoj meri primenjujemo? Što se ovih prvih mera tiče, mislim da ne. Mnogo toga možemo još da poradimo kada je tehnologija gajenja u pitanju. Što se tiče promene sortimenta i gajenja tolerantnih hibrida, moram da istaknem samo činjenicu da najnovije generacije hibrida su izuzetno kvalitetne i u njih, da tako kažemo, je ugrađena ozbiljna tolerantnost na ekstremno visoke temperature i na sušu. Treba da pređemo na gajenje novog sortimenta, najnovih hibrida koji su najbolji po ovom pitanju i, naravno, moramo voditi računa da moramo promeniti sortiment i sve češće birati hibride nešto kraće FAO grupe, nešto kraće vegetacije, konkretno za naše agroekološko područje. To su hibridi koji spadaju u FAO grupu 350 do 450-500", rekao je Bekavac.
Šta bi moglo da se uradi?
Postavlja se pitanje da li je potrebna nacionalna strategija prilagođavanja novonastalim uslovima, odnosno prilagođavanja poljoprivrede novim vremenskim ekstremima.
"Ako smo išli kroz Atar, bez obzira koja je lokacija u pitanju, mogli smo da primetimo jedan, možemo slobodno reći, fenomen. Tamo gde je prošla setvena sekcija, tu je zemlja pukla. Kao da ste prošli nekim podrivačem. Znači, taj koren biljke je onako ispaćen, bio je u vazduhu, on se praktično osušio. To nadalje znači da nam struktura zemljišta, mehanički sastav zemljišta, nije odgovarajući. A nije odgovarajući zato što smo uspeli na neki veoma čudan način u zadnjih dvadesetak godina da spustimo, da snizimo sadržaj humusa i organske materije, na zabrinjavajuće nizak nivo", rekao je Bekavac.
pexels.com
On zato naglašava da bi hitno trebalo da se počne vraćanje organske materije u zemljište i objašnjava da je zemljište bioorganomineralni kompleks i da nije dobro ako mu bilo koja komponenta nedostaje.
"U našim zemljištima fali nam i humus, a fali nam i organska materija. Kako ćemo da vratimo? Vrlo jednostavno. Zaoravanjem žetvenih ostataka i primenom stajnjaka. To su mere koje su i naši dedovi primenjivali, a evo mi ih sada ne primenjujemo. I moram da kažem i to da, recimo, kod nas je spaljivanje žetvenih ostataka zakonom zabranjeno. Međutim, mi i dalje vidimo da se to masovno radi. Spaljuje se strnište, spaljuje se kukuruzovina. To moramo da prestanemo da radimo. Moramo da počnemo da zaoravamo žetvene ostatke i da vraćamo zemljištu organsku materiju. Ukoliko to ne budemo radili, svaka sledeća suša će biti sve pogubnija i sve ćemo se teže boriti i sa sušom i sa ekstremnim i visokim temperaturama", upozorio je on.
Kakve su procene?
Ako se do kraja jula ili tokom avgusta ponovi toplotni talas, postavlja se pitanje šta može da se očekuje i po pitanju prinosa, ali i cena osnovnih prehrambenih proizvoda.
Bekavac kaže da sada praktično ne može ništa da se učini.
"Mi ne možemo sada da instaliramo u ovoj fazi nikakav sistem za navodnjavanje i ukoliko nas pogodi suša u toku jula i avgusta, a bojim se da hoće, onda će veoma diskutabilan biti nivo prinosa koji ćemo ostvariti na kraju vegetacije. Ponavljam, u ovom momentu to ne možemo da procenimo", rekao je on.
Ostaje, dodaje on, da se nadamo kiši s vremena na vreme, jer je to najbolji mogući način da se obezbedi koliko-toliko siguran prinos.
"Što se tiče cena, cene su veoma diskutabilne. Mi se u Institutu za ratarstvo i povrtarstvo ne bavimo cenama, ali iz priče sa poljoprivrednim proizvođačima shvatamo da su oni jako nezadovoljni visinom cena. Cene su niske, cene osnovnih ratarskih proizvoda, pa između ostalog i zrna kukuruza i zrna pšenice", rekao je Bekavac.
On je zaključio da u proizvodnji situacija nije dobra i da je vegetacija krenula prilično loše.
"Ova kiša je predah, a ne rešenje. Ukoliko ne bude kiše u mesecima koji su pred nama, a ponavljam, za jul treba između 130 do 140 milimetara, a za avgust u proseku nekih 90 milimetara, bojim se da ćemo na kraju vegetacije zabeležiti prilično skroman prinos", rekao je Bekavac.
Komentari (0)