Kakvo nas leto očekuje: Profesor izneo prognozu toplotnih talasa, ali je poručio da ga druga stvar brine više od toga

Toplotni talas sve više zapljuskuje Srbiju. Republički hidrometeorološki zavod izdao je jutros novo upozorenje za celu zemlju zbog ekstremno toplog vremena, a na snazi je upozorenje na ekstremnu sušu.

Prognoze kažu da će nam jačanje severnog vetra sutra doneti pad temperature za više od pet stepeni u severnim i zapadnim predelima. Na istoku i jugu i sutra ostaje veoma toplo, do 37 stepeni.

Za to vreme, lekari apeluju da se ponašamo razumno, i poručuju da su u najvećem riziku pacijenti sa kardiovaskularnim tegobama i hroničnim bolestima.

Važno je napomenuti, da kada se ističu prognozirane temperature, u gradu kao što je Beograd one mogu da variraju zavisno od naselja. Komentarišući toplotnu kartu Beograda, Profesor Geografskog fakulteta Aleksandar Valjarević je rekao da nije isto ako smo u Rakovici ili na Zvezdari i ako smo u Savskom amfiteatru pored Beograda na vodi.

profimedia, Pixabay

"Tu je beton, šuma koju su sadili tek treba da pokaže svoj urbani kapacitet. Evo primera, danas će biti 39 stepeni. To se meri u zaklonu, gde imamo zgradicu bele boje u kojoj su instrumenti, a okolo je vegetacija. Tako da 39 stepeni gde RHMZ meri na Košutnjaku nije isto kao i ovde, a pogotovo nije u Savskom amfiteatru gde može da bude i 45-46 stepeni. Malo je bolje na Zvezdari, 37-38 stepeni, zbog veće količine šume, i u Rakovici. Znači ima razlike i do 5-6 stepeni na teritoriji Grada Beograda" objasnio je profesor. 

Prognoza za ostatak leta

Govoreći o ostatku leta, istakao je model koji je radio zajedno sa Ivanom Ristićem.

"Ono što me plaši je ne samo visoka ekstremna temperatura, nego i veoma mala količina padavina. Videli da ovog juna u nekim delovima Vojvodine i Istočne Srbije nije pala ni kap kiše. A po proseku trebalo bi da bude između 80 i 150 mm. A mi nemamo ni kap", upozorio je profesor. 

Kako navodi, očekuje se jedno prolazno naoblačenje sa vrlo malim padavinama 27. i 28. juna, ali nažalost, novi toplotni talas sledi već od 5. do 10. jula. Zatim je moguća kiša između 15. i 25 jula, a neke ozbiljnije padavine tek u avgustu. Kako ističe Valjarević, ovo je ekstremna suša. 

AP Photo/Ivan Valencia

Prema njegovim rečima, očekuje nas vrelo leto, ali ne toplije nego prošlo za koje kaže da je u junu bilo najtoplije na teritoriji Srbije od 1951. godine.

"Ovo leto neće imati tako ekstremno visoke temperature. Biće visoke. Rekli smo od 5. jula sledeći toplotni talas, sa temperaturama do 32 stepena. Sve što je preko 30 stpeni je tropsko. Ako su noći iznad 20 stepeni, i one su tropske. Ono što me plaši, to je izuzetno suvo leto. Ne samo toplo, nego bez padavina. To je još gore", upozorio je. 

Koji su saveti za poljoprivrednike?

Kada je reč o poljoprivrednicima i voćarima, Valjarević je naveo da mu je žao njih, i da je lakše pričati nego delovati u praksi. 

"Država mora da im da mnogo više subvencija za navodnjavanje - sistem kap ko kap, sakupljanje alternativnih voda. Ne smemo da se razbacujemo vodama, treba da napravimo novi adaptivni plan i moramo da imamo adaptivne sorte", rekao je. 

Ističe da je u jednom naučnom radu, zajedno sa kolegama iz Mađarske, izračunao koje su sorte najotpornije od onih koje se kod nas najviše gaje.

"To je pšenica. Ona može najviše da izdrži bez vode, pa onda soja. Najmanje može kukuruz", rekao je. 

Tanjug AP/Mathew Helm/ARS via AP

Dodaje da Mađarska planira da sadi sorte koje su otpornije, ali ukazuje i na primer iz Holandije gde je soja zamenjena jednom vrstom trave.

"Uzeli su jednu travu koja ima 2,5 puta više belenčevina i ugljenih hidrata od soje, a traži 10 puta manju količnu padavina i ispušta 20 puta manje ugljen dioksida. Zanči, ta trava radi tri dobre stvari u isto vreme", rekao je.

Ministarstvo za klimatske ekstreme - zašto da ne?

Kaže da nam je potrebna strategija, da se okupi grupa ljudi koja se bavi prostornom analizom, poljoprivrednim problemima i vodom. Kako ističe, nije loš primer ni novo ministarstvo, jer su u nekim državama uveli ministarstvo za klimatske ekstreme i održivi razvoj. 

AP Photo/Martin Meissner

"Moramo da idemo ka tome da se prilagođavamo novonastalim situacijama", poručio je. 

Osim toga, kaže i da moramo da čuvamo vodu i da ne možemo sad da potrošimo svu podzemnu jer se ona nije dovoljno napunila atmosferskom. Valjarević kaže da su nam potrebni i novi izvori, ali i alternative - kišnica, voda iz rose i magle, kolektori i bunari.