Srbija na udaru klimatskih promena: Jug i jugoistok prete da postanu polusušna područja slična obodima pustinja do 2050.
Komentari03/07/2025
-20:09
Evropski kontinent ovih dana prolazi kroz dramatične vremenske kontraste. Srbija se nalazi u žiži novog toplotnog talasa koji, prema procenama meteorologa, od petka donosi temperature koje se približavaju granici od 40 stepeni. Nismo jedini. Veliki deo južne i zapadne Evrope već je pod naletima nesnosnih vrućina. Za to vreme, istočna Evropa beleži sasvim suprotnu sliku. Moskva je u ponedeljak obeležila najhladniji 30. jun u istoriji merenja. Živa u termometru nije prešla 13. podeljak. Šta stoji iza takvih vremenskih anomalija i kako to da se žestoki tropski talas probio prema severu dok su istočne oblasti zahvatile neuobičajeno niske temperature?
O ovim temama za Euronews Srbija govorila je redovna profesorka Poljoprivrednog fakulteta i klimatološkinja Ana Vuković Vimić. Ona je upozorila da bi najkritičniji delovi Srbije - jug, jugoistok i istok - do sredine ovog veka mogli da upadnu u polusušnu kategoriju, što znači stalni problem sa nedostatkom vode. Kako ističe, polusušne oblasti se u svetu formiraju na obodima pustinja, a ovakav scenario za Srbiju rezultat je sve ubrzanijih klimatskih promena.
"Imamo anomaliju strujanja u atmosferi. Umesto uobičajenog kretanja vremenskih sistema sa zapada ka istoku, sada su dominantne jug-sever struje. Zbog toga toplota sa juga prodire daleko ka severu, dok hladan vazduh s Arktika ide prema jugu. To dovodi do sve izraženijih toplotnih talasa, ali i ekstremnih vremenskih nepogoda", objasnila je profesorka.
Dodaje da atmosfera sve više akumulira energiju usled efekta staklene bašte, što dodatno podstiče pojavu klimatskih ekstrema.
Srbija u središtu klimatskih blokada i temperaturnih anomalija
Govoreći o meteorološkom fenomenu poznatom kao bloking, profesorka je istakla da je reč o situaciji kada polje visokog pritiska u atmosferi blokira normalno kretanje vremenskih sistema.
"Bloking je posebno opasan kada imamo nalet ciklona sa puno padavina, tada dolazi do poplava. U sadašnjoj situaciji, i bez klasičnog blokinga, toplotni ekstremi su posledica i toplije atmosfere i prodora vrućine sa juga", precizirala je Vuković Vimić.
Prema njenim rečima, trenutno stanje daleko prevazilazi višedecenijski prosek.
Povezane vesti
"Ako poredimo sa prosekom iz 20. veka, ovo su ogromne anomalije. Čak i ako uzmemo u obzir pomeranje 'nove normale' u 21. veku, i dalje je previše toplo, a u budućnosti će ta normala biti sve toplija", naglasila je ona.
Euronews
Profesorka je kritikovala izostanak ozbiljnih sistemskih mera u borbi protiv klimatskih promena, uprkos tome što Srbija, kako kaže, formalno učestvuje u međunarodnim pregovorima i potpisala je Pariski sporazum.
"Naša država ima Program prilagođavanja na ekstremne vremenske uslove, ali njegovo sprovođenje je gotovo nepostojeće. Republički hidrometeorološki zavod i sektor za vanredne situacije nisu ojačani u skladu s planovima. Delimo odgovornost, ali država mora da vodi računa o svojim građanima", rekla je Vuković Vimić.
Ona posebno upozorava da su najugroženiji upravo oni delovi Srbije koji imaju najmanje kapaciteta da se prilagode — jug, jugoistok, istočni i severoistočni deo zemlje.
"Ako gledamo sa stanovišta raspoloživosti vode, delovi Srbije kao što su jug, jugoistok, delimično istočni delovi i severoistočni su najkritičniji i oni do sredine veka čak će upasti u polusušnu kategoriju. Polusušne klime su na obodima pustinja. Nisu skroz sušne, ali to znači stalni problem sa nedostatkom vode", upozorila je ona.
"Zapad Srbije najmanje ugrožen"
I pored sumorne slike, profesorka ističe da među mladima u Srbiji raste ekološka svest.
"Vidim na predavanjima da mladi razumeju da životna sredina nije samo pitanje parka i otpada, već vazduha koji dišemo, vode koju pijemo i hrane koju jedemo. To budi nadu, ali pitanje je da li ćemo imati dovoljno vremena da situaciju preokrenemo", upozorila je ona.
Povezane vesti
Prema rečima profesorke, zapadni deo Srbije je trenutno najmanje izložen opasnosti od gubitka vode i degradacije zemljišta, ali klimatske promene sve više prete i tom regionu, naročito u smislu šumskih požara.
"Naša zemlja mora paralelno da radi u svim sektorima, od nacionalnog do lokalnog nivoa, i u skladu sa strategijama Evropske unije. U suprotnom, idemo u propast sopstvenim planovima i odlukama“, zaključila je profesorka Ana Vuković Vimić.
Komentari (0)