Od početka godine na putevima u Srbiji život izgubilo više od 400 ljudi - šta uzrokuje saobraćajne nesreće?

Od početka godine na putevima u Srbiji život je izgubilo više od 400 ljudi, a poslednjih dana ponovo smo svedoci teških saobraćajnih nesreća sa tragičnim epilogom. Sagovornici Euronews Srbija upozoravaju da nefunkcionalni sistemi hitnog pozivanja, neadekvatno obezbeđeni putevi i vozačke greške doprinose crnim statistikama. Oni poručuju i da su hitne izmene u infrastrukturi, bolja primena saobraćajnih propisa i jača kontrola ključni za smanjenje broja stradalih.

Podsetimo, na magistralnom putu Ruma–Irig juče su u sudaru poginule četiri osobe, a javnost je nedavno potresla i vest o nastradalim mladim ljudima koji su pronađeni u vozilu u betonskom propustu na magistralnom putu Čačak–Požega.

Naime, za njima se tragalo nekoliko dana, a kako su mediji preneli, devojka koja se nalazila u kolima pokušavala je da pozove pomoć tako što je uputila takozvani “panik poziv” – poziv za hitne slučajeve. Međutim, kako su mediji dalje pisali, nadležni nisu bili u mogućnosti da lociraju automobil i nestale.

Stručnjak za bezbednost saobraćaja Milan Božović objasnio je za Euronews Srbija da ovaj taster na teritoriji Evropske unije funkcioniše tako što je povezan sa sistemima koji automatski aktiviraju hitne službe.

“Novi automobili to imaju i prema pravilnicima Evropske komisije i Ujedinjenih nacija. Kod nas, nažalost, sistem još uvek ne radi kako treba”, kaže on.

Tanjug/Branko Lukić

 

Kako je dodao, on ne zna tačno kako ovaj taster funkcioniše u Srbiji, ali navodi da inače, kada se kupuju automobili novije proizvodnje, prodavac ukazuje na njega.

Profesor Saobraćajnog fakulteta u penziji Milan Vujanić objašnjava da neadekvatno funkcionisanje hitnog sistema direktno utiče na efikasnost spasavanja.

“Automobil koji je opremljen tim uređajem za hitan poziv, u slučaju jačeg udara, sam detektuje sudar i šalje poziv na 112 sa koordinatama. Bez volje vozača. U tom pozivu ka centru imate i koordinate gde je vozilo i usmerenost vozila – da li je išao od Beograda ka Zagrebu ili od Zagreba ka Beogradu – tako da taj sistem je u Evropi razvijen, a kod nas nije profunkcionisao”, objašnjava on.

Na pitanje kako niko nije video da se saobraćajna nezgoda dogodila, Vujanić objašnjava da automobil nije ostavio tragove zanošenja ili kočenja, nego je odleteo preko ograde.

Vujanić dodaje i da nije lako komentarisati detaljno slučaj, to je na veštacima, ali objašnjava da svakako ono što smo čuli do sada jeste činjenica da je specifičan.

“Taj automobil čak nije oko te rupe u koju je upao napravio tragove na zemlji. Izgleda kao da je baš pao pravo u kanal i da je velikom brzinom udario. Vidite deo Audija i da je skroz smrskan. Znači da je brzina Audija bila prilično velika, ne mogu sad da kažem kolika, ali nije sigurno manja od 80 kilometara na sat”, kaže.

Specifična saobraćajna nezgoda

Sagovornici Euronews Srbija ukazuju i na to da ne samo hitni sistemi, već i infrastruktura puta često doprinosi težini posledica. Na pitanje kako komentariše pisanje nekih medija o tome da ograda nije bila u ispravnom stanju i pre sletanja automobila sa puta, Božović kaže da se o tome mora voditi računa i da to mora da se utvrdi.

“Ako je ograda ranije bila oštećena, ona je morala da bude zamenjena”, kaže on.

Profesor Vujanić dodaje da standardi projektovanja puteva u Srbiji postoje, ali da težina posledica zavisi i od same opreme.

“Metalna čelična odbojna ograda nije projektovana da zadrži teže vozilo kao što je autobus, kombi ili neko teže vozilo. Ako udarite pravo u krivini, prosto ćete srušiti ogradu i pasti van puta. Zato je u ovom slučaju ključna i procena vozača, brzina i stanje vozila. Put sam nije bio loš da bi izazvao tako nešto”, kaže.

Tanjug/Branko Lukić

Božović, kao i Vujanić, kaže da je svakako ključno to da mnogi detalji oko nesreće nisu poznati, pa je zbog toga i nezahvalno detaljno komentarisati slučaj.

“Mi ne znamo šta je uzrok ove saobraćajne nezgode dok se ne urade odgovarajuće analize, odnosno veštačenje. Ne znam koje godište to vozilo može da bude i očitavanje centrale vazdušnog jastuka. Tako da će se otuda dobiti podaci o uzroku saobraćajne nezgode. Brzina kao uzrok nezgode možda se dogodi u slučaju izletanja iz krivina, ali to je opet neka pogrešna procena vozača. Samu brzinu kao uzrok nezgode ne bih vezivao da jeste uzrok nezgode”, rekao je on.

Da li smo odgovorni vozači?

Božović kaže da je izmenama i dopunama Zakona o bezbednosti saobraćaja predviđeno pooštravanje kaznene politike, ali i da putna infrastruktura, ukoliko ne zadovoljava određene uslove, može biti uzrok saobraćajnih nesreća.

“Sada je u predlogu izmene i dopune zakona pooštrena kaznena politika i videćemo da li će to biti usvojeno. Ali čim u predlogu izmene i dopune zakona o saobraćaju dolazimo do toga da razmatramo visinu kazni, onda pretpostavljam da je stav okruženja da kazne nisu dovoljno velike”, kaže.

Što se kontrole tiče, Božović kaže da prostora uvek ima.

“Sigurno da ima prostora za još tih kamera koje mere brzinu, odnosno radara i kamera koje detektuju ostale prekršaje. Mi smo skoro počeli da radimo sa tim kamerama, da ih uvodimo, dok li imamo prostora da ih bude još”, navodi.

Vujanić kaže da u drugim zemljama mnogo više poštuju zakone i pravila koja važe za saobraćaj.

“U drugim zemljama mnogo više poštuju pravila igre. Kod nas, naši vozači, mogli ste da vidite i na ulicama i svuda, ne poštuju pravila igre, a u zadnje tri godine je izuzetno porastao broj vozila”, rekao je on.

Kompletno gostovanje i detaljnije o ovoj temi pogledajte u videu koji se nalazi iznad teksta.