Vrebaju prevare putem SMS poruka: Tri koraka da na njih ne nasednete
Komentari11/07/2025
-17:04
Narodna banka Srbije upozorila je građane na učestalu pojavu SMS poruka koje dobijaju korisnici usluga mobilne telefonije, a u kojima se obaveštavaju da su navodno ostvarili određeni broj poena koje mogu da iskoriste i preuzmu nagradu. U toj poruci se dostavlja link do lažnog internet sajta. Reč je o opasnim porukama na koje ne treba nasedati. To nije prvi put da se dešavaju takvi pokušaji prevare, pa se postavlja pitanje kako građani da prepozanju takve poruke i da na njih ne nasedaju.
U NBS navode da je učestali smishing, kako se naziva ova vrsta prevarne šeme, posebno zastupljen od 2023. godine.
Na lažnom sajtu na koji upućuje takva SMS poruka nudi se besplatno preuzimanje različitih artikala (mobilni telefoni, bežične slušalice, aparati za domaćinstvo, kozmetički proizvodi, baštenska oprema itd), s tim da je potrebno uneti podatke sa platnih kartica (broj platne kartice, datum isteka kartice, kao i CCV/CVV kod koji se nalazi na poleđini kartice).
Nakon što preko tog lažnog sajta dobiju ove podatke, kriminalci mogu da koriste te platne kartice, a korisnici postaju svesni prevare tek kada im stigne poruka o zaduženju računa.
Generalni direktor Sektora za zaštitu korisnika finansijskih usluga u Narodnoj banci Srbije Bojana Terzić kaže za Euronews Srbija da je posebno opasno što na taj način građani ne dobijaju SMS poruku sa nekog nepoznatog broja, kao što je ranije bio slučaj, nego ih dobijajuu okviru postojećih poruka od svog mobilnog operatera, kao što su poruke o potrošnji i o propuštenim pozivima.
"Nakon toga, odjednom ide ova poruka, vi vidite vašeg pružaoca usluga koji vam šalje link i kaže imate određeni broj besplatnih poena 3.000, 6.000 sa linkom", rekao je on.
Kada se uđe na link i otvori sajt, koji oponaša originalni izgled sajta pružaoca usluge mobilne telefonije, radi se o lažnom sajtu na kome se nude besplatne stvari kao što su slušalice, toplomeri, kosilice za travu.
Povezane vesti
Praćenjem poruke za navodno plaćanje isporuke koje košta 150 ili 300 dinara, na lažnom sajtu se otvara polje za unos podataka iz kartice.
"Ti se podaci onda naravno iskoriste, u najboljem slučaju za jednu transakciju, u mnogo gorim slučajevima prevaranti mogu da ih smeste u svoj Apple Pay, Google Pay, da vam praktično skinu sav novac sa računa ili sa kreditne kartice, zavisno od toga sa koje kartice ste dostavili podatke", kaže Terzić.
Kako prepoznati i izbeći prevaru
Postavlja se pitanje kako prepoznati da je reč o lažnim SMS porukama i kako se zaštiti u tom slučaju budući da su prevare sve sofisticiranije.
profimedia
U NBS kažu da je upravo zato vrlo teško prepoznati da je reč o prevari i lažnom sajtu.
Terzić objašnjava da kada se pogleda URL tog lažnog linka, vidi da je nešto čudno sa rečima koje se pojavljuju.
"Počinje sa istim slovima kao što je i skraćenica vašeg pružaoca usluga, ali onda ima neki dodatak koji tom kredibilnom pružaocu usluga nije potreban. Drugo, logično je ako ste već dobili besplatno nešto da ne plaćate nikakve poštanske usluge i ostalo, i to karticom. Treće, svakako bi bilo logično da posumnjate na to jer nikad niste obavešteni o toj nagradnoj igri unapred, kako se ti poeni skupljaju, kako se ostvaruju. Tako da, to je socijalni inženjering i da bi se on probio, da bi sprečili da budemo žrtve tog socijalnog inženjeringa, onda moramo da budemo sumnjičavi, pre svega", rekao je Terzić.
On precizira da treba da pobudi sumnju sve što se nudi besplatno i iznenada.
Povezane vesti
"Nema besplatnog ručka. Dakle, građani to moraju da znaju", dodaje Terzić.
Navodeći da u slučaju prevare sa SMS porukama, link sa lažnog sajta neko dostavlja i inicira prevaru, Terzić navodi da postoji i druga opasnost koja se odnosi na prevare kada se kupuje online.
"Kada sami prilikom pretrage nekog originalnog sajta ili možda i ne znate na kom sajtu nešto možete da kupite, pa prema proizvodu pretražujete, može da vas odvuče do lažnog sajta. To je isto tako opasno. Vi sad tu imate različite preporuke - da se gleda da li ima ono S u HTTP, trebalo bi da ima S, da li ima katančić, ali sve je to probijeno. Ni to nije dovoljno. Prosto morate da izbegavate nepoznate sajtove, da kupujete preko kredibilnih sajtova, da se raspitate dobro kada nešto kupujete novo, na kom sajtu treba da kupite. Prosto, ne postoji za sada neki univerzalni recept", kaže on.
Osim ovih prevara, Terzić ukazuje da su još opasnije tzv. investicione prevare.
"Vrlo često su žrtve i naši stariji sugrađeni. Imali ste ono sa lažnim akcijama NIS-a i slične stvari koje su oglašavane na YouTube-u. To je jako opasno zato što ljudi ostaju obmanuti duži period vremena i što je najgore, sami prenose novac na neke nepoznate račune. Dakle, to je ona odobrena transakcije i to je onda vrlo teško naći mehanizam da se ljudima vrati novac jer su sami odobrili tu transakciju, u uverenju, u zabludi da će dobiti ili ostvariti neki prihod", rekao je Terzić.
On je upozorio građane na još jednu opasnost jer mogu krivično da odgovaraju.
"Takođe, moram da upozorim građane, oni mogu da budu žrtve i na drugi način, da ih iskoriste kao mule. I to je jako opasno jer onda mogu krivično da odgovaraju. Dakle, da se pozivaju na nekakve isto nagradne igre, gde sakupljaju poeni, ostavljaju svoje račune. Njihovi računi se onda koriste da se novac koji je ukraden od drugih korisnika isto na prevaru, recimo, kroz te investicije, prikuplja na tom računu i odatle transferiše vrlo često na sajt kao što je Binance, gde se kupuju kriptovalute", rekao je on.
On je, takođe, upozorio građane koji se eventualno bave takvom trgovinom kriptovaluta da to nije dozvoljeno bez dozvole Narodne banke Srbije.
"Imamo čak i pritužbe građana u kojima im je račun blokiran, opravdano od strane banke zbog takvih aktivnosti gde oni kažu - pa ja sam samo trgovao kriptovalutama, to je dozvoljeno, gde sami praktično priznaju da su se bavili nedozvoljenim aktivnostima. Za to je predviđena i novčana kazna do dva miliona dinara za fizička lica prema Zakonu o digitalnoj imovini", kaže Terzić.
Komentari (0)