"Ruska strana konačno sela za pregovarački sto": Mihajlović za Euronews Srbija o NIS-u, sankcijama i energetici

Ruska strana je danas pokazala da je spremna na razgovore sa Srbijom, manjinskim partnerom u Naftnoj industriji Srbije, što, kako ističe Zorana Mihajlović, bivša ministarka rudarstva i energetike, otvara prostor za uspešne pregovore i očuvanje stabilnog snabdevanja građana i privrede.

"Ne moram mnogo da govorim, jer poruka predsednika Srbije je jasna od samog početka – krize neće biti, imaćemo dovoljno nafte i naftnih derivata. Ali ono što je meni posebno značajno, kao nekome ko se bavi energetikom više od 30 godina, jeste da je ruska strana došla i krenula da razgovara sa Srbijom kao manjinskim partnerom. To svakako daje mogućnost da pregovori budu uspešni, jer mi nikada ne možemo odvojiti naftu od gasa – oba su jednako važna, i za NIS, i za gasni ugovor“, rekla je Mihajlović u emisiji Euronews Region.

Ona je podsetila da su sankcije Naftnoj industriji Srbije uvedene još u decembru prošle godine, za vreme administracije predsednika Bajdena, a da ih je njegov naslednik, Donald Tramp, nastavio. 

"Srpska vlast, pre svega predsednik Srbije, uspevala je mesecima da odloži primenu sankcija, dok su se vodili razgovori između Rusije i SAD. Nažalost, oni nisu urodili plodom, i sada su samo Srbija i Rusija ti koji vode pregovore".

Bivša ministarka objašnjava da, kao manjinski partner sa 29 odsto udela, Srbija ne može da menja ugovor sa ruskim vlasnicima, ali da postoje tehnička rešenja za smanjenje ruskog učešća, bez opasnosti od nacionalizacije. 

"Svaka priča o nacionalizaciji bila bi loša poruka investitorima. Mi smo spremni da razgovaramo i pronađemo zajednički način kako da suštinski smanjimo udeo Rusije u NIS-u. To je ključna stvar za očuvanje stabilnosti i poverenja investitora u Srbiju".

Euronews Srbija

Na pitanje šta bi američkoj strani bilo sporno, Mihajlović kaže: 

"Amerikanci su uveli sankcije ruskim kompanijama sa jednim razlogom – da se iz tih kompanija ne šalje novac u Rusiju za finansiranje rata. Ovo je više geopolitičko pitanje nego ekonomsko. Mi smo se našli između čekića i nakovnja, jer ne možemo da utičemo na primenu sankcija".

Ona ističe da upravljanje NIS-om danas funkcioniše znatno bolje nego u trenutku kada je prodat Rusima 2008. godine.

"Tada je kompanija prodata za 400 miliona evra, iako je procenjivana na 2,27 milijardi. Ruska strana je brzo eksploatisala naftu i gas i isplatila NIS, ali je tek kasnije počela da ulaže u rafineriju Pančevo, svoje pumpe u regionu i proširenje skladišta gasa. Danas NIS čini oko 25 odsto tržišta u Bosni i Hercegovini, ima pumpe u Rumuniji i Bugarskoj, i ulaže značajne sume u modernizaciju rafinerije i proizvodnju kvalitetnog goriva. Godišnje investicije se kreću između 300 i 400 miliona evra, i većina poslova obavlja se preko srpskih kompanija", objašnjava Mihajlović.

Euronews Srbija

Ipak, bivša ministarka upozorava na problem ranije prodaje naftnih i gasnih nalazišta, što je Srbiju ostavilo u manjoj moći u odlučivanju. 

"Većinski deo NIS-a prodat je Rusima, a Srbija je postala manjinski partner. To znači da nismo mogli da utičemo na ključne odluke, uključujući Južni tok i proširenje Banatskog dvora. Energenti su korišćeni i u političke svrhe i za ekonomske interese ruskog partnera. Danas je važno da se ovakve situacije ne ponove i da se zaštite strateški interesi Srbije".

Mihajlović takođe naglašava značaj gasa za privredu Srbije.

"Još uvek smo zavisni od ruskog gasa, iako imamo diversifikovane rute i proširenje podzemnog skladišta Banatski dvor. Gas je ključan za 70 odsto naše privrede, a rafinerija mora da radi stabilno. Zato su i pregovori sa ruskom stranom od strateške važnosti".

Bivša ministarka zaključuje da je današnji dolazak predsednika uprave Gaspromnjefta, Aleksandra Djukova, veoma važan jer je reč o osobi koja donosi odluke.

"Kada on dođe i kada pregovori počnu, moguće je doneti odluke koje su od suštinskog značaja. Mi želimo da razgovaramo i da nađemo najbolje rešenje za sve strane, bez ugrožavanja strateških interesa Srbije".

Kompletno gostovanje Zorane Mihajlović pogledajte u video prilogu.

Uticaj sankcija NIS-u na region

Kako bi sankcije Naftnoj industriji mogle da utiče na države u regionu. Procene su da bi mogle da se odraze na tržište u BiH i Crnoj Gori. 

Sjedinjene Američke Države su uvele sankcije naftnoj industriji Srbije zbog većinskog vlasništva ruskog kapitala u ovoj kompaniji. Dok Srbija danima pokušava da nađe izlaz iz krize, u regionu čini se nema bojazni. 

"Kada je reč o sankcijama naftnoj industriji Srbije, bitno je naglasiti da za razliku od tržišta Srbije, u BiH postoje sistemski rizici, koji bi ugrozili tržište, izuzev naravno rizika za pojedinačne tržišne aktere, tu pre svega mislim na određene predstavnike privrede", rekao je Admir Čavalić, ekonomski analitičar.

Tržište u BiH samo se delom snabdeva, dok na crnogorskom tržištu praktično i nema energetskih kompanija Srbije.

"Što se tiče sankcija, one su dosta, da kažem, na neki način slabije propraćene u Crnoj Gori, ali i u Srbiji nisu razumljive o čemu se zapravo radi. To su sankcije američke vlade i samim tim što je sankcionisan NIS, neće moći da trguje u dolarima u kojima se trguje nafta", tvrdi Stevan Gajević, finansijski konsultant. 

Sankcije neće ugroziti tržište, ali sigurno će se odraziti na privredu. Crnogorsko tržište dominantno naftu uvozi iz zemalja Zapadne Evrope, a uvoze sa ruskog tržišta i kompanija koje posluju sa Ruskom Federacijom svedene na minimum još od početka sukoba u Ukrajini. 

"Direktne posledice po Crnu Goru mislim da neće biti izražene toliko kao u Srbiji. Međutim, indirektne posledice i te kako ćemo osetiti. Pre svega, kroz povećanje cena naftnih derivata u Srbiji, povećaće se i cene roba u Srbiji, od prilike nekih 54 odsto naših roba uvozimo iz  Srbije", dodao je Gajević. 

Uticaj američkih sankcija neće, posredno će ostaviti uticaj na crnogorsko i regionalno tržište, ali većih turbulencija, prema procenama analitičara, ne bi trebalo biti.

Štern: Verujem da će se inače ta situacija vrlo brzo rešiti 

Jedranski naftovod, hrvatska kompanija, prva je osetila sankcije naftnoj industriji Srbije. Saradnja sa NIS-om čini 40% poslovanja ANAF-a. Sistema koji se sastoji od luke Mišalj iz 759 km kopnenog naftovoda uticaju sankcije na hrvatsku privredu za Euronews Region, govorio je Davor Štern, bivši ministar privrede Hrvatske i stručnjak za naftu. 

"Naftovod je specifičan, strateški vrlo dobro smešten u ovom našem području i jasno da je njegova uloga jako velika. Nažalost, Hrvatska ima samo jednu rafineriju još u Rijeci od koje je naftovod udaljen svega četiri kilometra, njegova luka. A ostalo ide prema Mađarskoj i Slovačkoj i deo ide jasno ovaj krak prema Pančevu. Nekad je opskrbljivao i Brod za rafineriju Brodu koja je već dugo zatvorena", rekao je Štern.

Euronews Srbija

On je dodao da je rešenje u rukama Amerike.

"Zagreb nije presretan sa tim, nije dobro kada se bilo kome stvaraju poteškoće u poslovanju, naročito susednoj zemlji s kojom smo u dobrim odnosima. Drugo imamo pad prihoda jedne kompanije koja je stvorena i radi na tome, imamo određen, ne bih rekao spor, ali nesporazum sa Mađarima kojima isto tako preti zaustavljanje dotoka ruske nafte direktnim putem preko naftovoda Družba, pa oni traže da protokom većih količina dobiju niže cene za nižu tarifu, ali to nije ostvarivo i Janaf je dao takvu ponudu, takve tarife koje su uobičajene u Evropi i koje ne odskaču ničim od drugih. Ovo prema Srbiji bi bio stvarno gubitak od 40 posto, to bi za ovu godinu, kako je rekao direktor Janafa, nedavno smanjilo prihode za jedno 18 miliona dolara do kraja godine. Ali Janaf je zdrava kompanija, ima dosta veliku zadržanu dobit, tako da će oni na kratki rok, šest meseci, godinu dana uspeti to prebroditi, a ja verujem da će se inače ta situacija vrlo brzo rešiti". 

Na pitanje da prokomentariše stav pojedinih članova uprave Janafa, koji tvrde da će biti gotovo nemoguće nadomestiti ove gubitke koji su izazvani američkim sankcijama NIS-u, Štern kaže:

"Ne mogu gubitke kroz poslovanje, ali zadržavanje dobiti sigurno mogu pokriti te gubitke i firma neće doći u situaciju da joj preti bilo kakav stečaj ili nekakva druga finansijska kazna. Manji prihod ne veseli nikoga, ali pokušava se na sve moguće načine videti na koji način bi se moglo to neutralizovati. Jasno je da uvozom derivata u Srbiju ta velika rupa u proizvodu ne može biti potpuno pokrivena. Srbija se može snabdevati iz nekoliko pravaca. Ne znam duboko stanje tržišta Srbije, ali iz prošlosti se sećam da svi prevozi železnicom i Dunavom nisu mogli pokriti te količine derivata koje bi trebalo doći na tržište Republike Srbije". 

Kompletnu emisiju Euronews Region pogledajte u video prilogu.