Strani studenti mogu da rade u 30 evropskih zemalja: Kakvi su uslovi i na kolike zarade mogu da računaju?

Evropa je jedna od najprivlačnijih destinacija za kvalitetno obrazovanje i kulturnu razmenu. Oko 1,76 miliona međunarodnih studenata dolazi u EU radi visokog obrazovanja, što čini 8,4 odsto svih studenata.

Prilikom izbora gde će studirati, međunarodni studenti uzimaju u obzir mnoge faktore. Jedno od najvažnijih pitanja je da li mogu da rade tokom studija. Kratak odgovor je: da.

Međunarodni studenti na univerzitetima mogu da rade u 30 evropskih zemalja, uključujući članice EU, UK, Norvešku i Island, sve dok su upisani na visoko obrazovanje. U nekim zemljama radna dozvola nije potrebna. U drugim, dozvola je potrebna samo studentima izvan EU/EEA.

"Odluke međunarodnih studenata da studiraju i rade u evropskim zemljama zavise od složenog spleta faktora", rekao je Tom Misen, izvršni direktor kompanije StudiesIn, za Euronews Business.

Dakle, koji su uslovi za studentski rad u Evropi? Koliko sati studenti mogu da rade i koliko mogu da zarade mesečno?

StudiesIn.com je analizirao 30 evropskih destinacija za studiranje i njihove mogućnosti za honorarni rad, uključujući uslove rada, prosečne satnice i mesečne zarade. Istraživanje ne obuhvata školarine, koje takođe mogu biti značajan faktor u donošenju odluka.

U kojim zemljama međunarodnim studentima treba radna dozvola?

U 14 od 30 zemalja međunarodnim studentima na univerzitetima nije potrebna radna dozvola. To su UK, Francuska, Irska, Švedska, Finska, Portugal, Bugarska, Rumunija, Mađarska, Poljska, Slovačka, Estonija, Letonija i Litvanija. Ovo čini ove destinacije posebno privlačnim za studente koji žele brzo da počnu da rade bez dodatne papirologije.

U Austriji, Belgiji, Danskoj, Grčkoj i Italiji samo studenti izvan EU/EEA moraju da pribave radnu dozvolu tokom studija. U Češkoj i Hrvatskoj studenti izvan EU takođe mogu da je zatraže, u zavisnosti od pojedinačnih slučajeva.

profimedia

Ovo pokazuje da u skoro polovini Evrope međunarodnim studentima nije potrebna radna dozvola. Za studente iz EU taj procenat je još veći — oko 75 odsto.

Osam zemalja zahteva da međunarodni studenti pribave radnu dozvolu pre nego što počnu da rade. To su Španija, Holandija, Slovenija, Norveška, Malta, Luksemburg, Island i Kipar. Četiri od njih su relativno male po broju stanovnika.

Koliko studenti mogu da rade i zarade u Evropi?

U većini evropskih zemalja sa liste međunarodni studenti mogu da rade do 20 sati nedeljno. Nekoliko zemalja ima niži prag, kao što su Luksemburg (15 sati) i Holandija (16 sati). U mnogim zemljama studentima je dozvoljeno da rade više sati, pa čak i puno radno vreme, tokom leta ili akademskih raspusta.

Procenjene satnice kreću se od 3,32 € u Bugarskoj do 18 € u Luksemburgu i 17–19 € na Islandu. U polovini zemalja satnice su ispod 8 €.

Posle Bugarske, Mađarska (4,19 €), Estonija (4,30 €), Letonija (4,47 €) i Slovačka (4,69 €) spadaju među najniže cene satnica u Evropi.

Na višem kraju skale, posle Luksemburga i Islanda, nalaze se Norveška (16,86 €), Danska (14,74 €), Holandija (14,40 €) i UK (14,09 €), sve sa satnicama iznad 14 €.

Prema StudiesIn.com, na osnovu maksimalnog broja dozvoljenih sati nedeljno i prosečnih satnica, studenti u UK mogu da zarade do 977 £ (1.127 €) mesečno. U Nemačkoj i Španiji ta cifra je oko 1.111 €. Međunarodni studenti u Francuskoj mogu da zarade do 900 € mesečno, a u Italiji između 600 i 750 €.

Šta utiče na izbor studenata u inostranstvu?

"Troškovi života i školarine su često primarni faktori, posebno za one koji traže pristupačne opcije bez kompromisa po pitanju kvaliteta obrazovanja", rekao je Tom Misen.

On je objasnio da zemlje sa visoko rangiranim univerzitetima, poput UK, Nemačke i Holandije, prirodno privlače studente fokusirane na akademsku izvrsnost i međunarodno priznanje.

"Međutim, praktični aspekti poput pristupa mogućnostima za rad i povoljnih imigracionih politika nakon studija jednako su važni, jer studenti žele lak prelazak iz obrazovanja u zapošljavanje", dodao je.

Tom Misen iz StudiesIn takođe je istakao da kulturna kompatibilnost i dostupnost jezika igraju značajnu ulogu, uz sve veću sklonost ka zemljama koje nude programe na engleskom jeziku i inkluzivna okruženja. Blizina matičnim zemljama može uticati na izbor studenata iz susednih regiona, dok bezbednost, kvalitet života i društvene pogodnosti utiču na ukupnu atraktivnost.

"Studenti mere ove faktore u skladu sa svojim finansijskim mogućnostima, karijernim ambicijama i ličnim preferencijama, što dovodi do nijansiranog procesa donošenja odluka širom Evrope", rekao je Misen.

Udeo međunarodnih studenata u Evropi

Udeo studenata iz inostranstva u visokom obrazovanju 2023. godine znatno se razlikovao širom Evrope, sa prosekom u EU od 8,4 odsto, prema podacima Eurostata.

Luksemburg je imao ubedljivo najveći udeo, sa 52,3 odsto studenata iz inostranstva. Slede Malta (29,6 odsto) i Kipar (22,3 odsto). Grčka (3,0 odsto), Hrvatska (3,7 odsto) i Španija (4,3 odsto) zabeležile su najniže udele.

Gledano po apsolutnim brojevima, UK ima najveći broj međunarodnih studenata. Prema podacima House of Commons Library, u 2023/24. bilo je 732.285 stranih studenata na visokoškolskim ustanovama u UK, što čini 23 odsto ukupne studentske populacije.

U EU, Nemačka ima najveći broj međunarodnih studenata — preko 420.000, zatim Francuska (276.000), Italija (106.000) i Španija (102.000).