Evropske zemlje sve više ograničavaju programe "zlatnih viza" za strane investitore

Evropske zemlje sve više ograničavaju programe "zlatnih viza" za strane investitore, što je u kontrastu sa politikom Sjedinjenih Američkih Država koje uvode nove opcije za bogate kako bi ih privukle da se presele u zemlju.

Cilj evropskih mera je da se smanji negativan uticaj stranih ulaganja na lokalno tržište nekretnina, naročito u popularnim destinacijama poput Lisabona, prenosi Blumberg.

Portugalija je 2023. ukinula mogućnost sticanja stalnog boravka u zemlji preko kupovine nekretnina, ali alternative ostaju na snazi.

Investitori sada moraju da ulože najmanje 500.000 evra u odobrene investicione fondove ili kapitalne projekte sa više od 60 odsto domaćih sredstava u Portugaliji, uključujući obveznice, akcije i lokalne projekte poput poljoprivrede i solarnih panela. Donacije neprofitnim organizacijama zahtevaju manje, od 200.000 do 250.000 evra, u zavisnosti od regije.

U Grčkoj, stalni boravak je moguće dobiti kupovinom stambene nekretnine vrednosti od 400.000 do 800.000 evra ili ulaganjem od 250.000 evra u komercijalni objekat kojem će namena biti promenjena u stambeni prostor.

Italija nudi vizu za investitore od 2017. godine, sa minimumom ulaganja od 250.000 do dva miliona evra, uključujući i donacije u javne svrhe.

Vlada španskog premijera Pedra Sančeza prošle godine je okončala svoj program zlatnih viza za strane kupce nekretnina u nastojanju da poveća količinu pristupačnih stanova dostupnih lokalnom stanovništvu.

Program, koji je dodeljivao dozvole boravka građanima van EU koji ulože najmanje 500.000 evra u kuću u Španiji, privukao je hiljade ljudi. Investitori su uglavnom bili iz Kine, Rusije, SAD i Velike Britanije. Kao i neki slični programi, pokrenut je nakon finansijske krize 2008. godine, kada su Španija očajnički bila potrebna sredstva, ali je postao politički teret za Sančeza.

Irska je okončala svoj program "zlatnih viza" u februaru 2023. godine nakon preispitivanja njegove prikladnosti. Program je irska vlada uvela 2012. godine za državljane zemalja van Evropske unije sa ličnim bogatstvom od najmanje dva miliona evra.

Analitičari ocenjuju da evropska ograničenja ukazuju na promenu strategije prema stranim investitorima - fokus je na ekonomskim benefitima koje nisu štetne za domaće tržište.