Završen fakultet "diže" platu u Evropi: U kojim zemljama je najveći jaz između onih sa diplomom i onih bez nje

Obrazovati se samo godinu dana duže može povećati nečiji prihod za oko 7 odsto u Evropi, pokazao je izveštaj Evropske komisije "Investiranje u obrazovanje 2025". Zbog toga nije iznenađujuće što diplomirani studenti na univerzitetima u svim evropskim zemljama dosledno zarađuju više od onih sa srednjim ili nižim nivoom obrazovanja.

Ali u kojoj meri nivo obrazovanja utiče na prihode širom Evrope?

Prema podacima Eurostata, medijalni raspoloživi neto prihod u EU, prilagođen prema veličini domaćinstva, iznosio je 21.644 evra u 2024. godini. Ovaj iznos se odnosi na ukupni prihod domaćinstva, nakon poreza i drugih odbitaka, koji je dostupan za trošenje ili štednju. Obuhvata zarade od rada, investicija i novčane socijalne pomoći, prenosi Euronews.

Diplomci zarađuju 38 odsto više od onih sa srednjim obrazovanjem

Ovaj srednji godišnji neto prihod značajno varira u zavisnosti od nivoa obrazovanja: 17.517 evra za nizak nivo, 21.401 evro za srednji i 29.490 evra za visok nivo obrazovanja. To znači da diplomirani studenti u EU zarađuju 38 odsto više od onih sa srednjim obrazovanjem i 68 odsto više od onih sa niskim nivoom obrazovanja.

Obrazovanje je grupisano u tri nivoa:

Nizak (0–2): predškolsko, osnovno i niže srednje obrazovanje

Srednji (3–4): više srednje i postsekundarno nevisoko obrazovanje

Visok (5–8): visoko obrazovanje, uključujući univerzitetske diplome

Jaz u prihodima između visokog i srednjeg nivoa varira od 6 odsto na Islandu do 62 odsto u Turskoj. Među zemljama članicama EU, ta razlika se kreće od 15 odsto u Austriji do 57 odsto u Litvaniji.

Regionalni trendovi: Istočna vs. Severna Evropa

Razlika u zaradi između visokoobrazovanih radnika i onih sa srednjim nivoom obrazovanja pokazuje regionalni obrazac. Generalno, jaz u zaradi je najveći u Istočnoj i delovima Jugoistočne Evrope, najniži u nordijskim zemljama, a umeren u Zapadnoj Evropi.

Pored Turske (62%) i Litvanije (57%), velike razlike u zaradi zabeležene su i u Albaniji (54%), Rumuniji (51%), Bugarskoj i Crnoj Gori (po 48%), Letoniji (44%) i Srbiji (40%). U ovim zemljama posedovanje univerzitetske diplome donosi značajnu prednost u zaradi.

U nordijskim zemljama i delovima Centralne Evrope, razlika u zaradi povezanoj sa obrazovanjem je relativno mala. Iznosi 6 odsto na Islandu, 9 odsto u Norveškoj, 16 odsto u Švedskoj, 19 odsto u Danskoj i 15 odsto u Austriji.

Ingram Publishing, Ingram Publishing / Alamy / Profimedia

Među pet najvećih evropskih ekonomija, jaz u zaradi između osoba sa visokim i srednjim nivoom obrazovanja je umeren i blizak proseku evrozone (31%).

U Italiji i Nemačkoj jaz iznosi 30 odsto, u Velikoj Britaniji je 33 odsto, dok Francuska i Španija beleže jaz od 34 odsto.

Visoko vs. nisko obrazovanje: Širi jaz u zaradi

U EU, upoređujući srednji godišnji neto prihod, jaz između visokog i niskog nivoa obrazovanja se širi na 68 odsto, u poređenju sa 38 odsto za visok nivo u odnosu na srednji.

Među zemljama EU, razlika između niskog i visokog nivoa obrazovanja kreće se od 29 odsto u Danskoj do čak 178 odsto u Bugarskoj. Kada se uključi svih 36 zemalja, najmanje razlike zabeležene su na Islandu (14%) i u Norveškoj (24%).

Iako se odnosi i rangiranje zemalja menjaju, regionalni obrazac viđen kod poređenja visokog i srednjeg nivoa obrazovanja uglavnom važi i kod poređenja visokog i niskog nivoa.

U sedam zemalja, diplomirani studenti zarađuju najmanje dvostruko više od onih sa niskim obrazovanjem: Bugarska (+178%), Rumunija (+148%), Srbija (+114%), Turska (+111%), Albanija (+108%), Severna Makedonija (+106%) i Crna Gora (+100%).

Ove zemlje takođe često imaju neke od najnižih minimalnih zarada u Evropi.

Jaz je ispod 50 odsto u osam zemalja: Island (14%), Norveška (24%), Danska (29%), Finska (36%), Holandija (41%), Švedska i Slovenija (po 48%), i Austrija (49%).

Širi jaz u zemljama sa nižim prihodima

Ukupno gledano, korelacija je umerena, ali zemlje sa nižim prihodima obično imaju veće razlike u zaradi.

Na primer, među osobama sa visokim obrazovanjem, 10 zemalja sa najnižim srednjim godišnjim neto prihodom su: Albanija (4.348 €), Severna Makedonija (4.919 €), Crna Gora (6.429 €), Turska (7.542 €), Srbija (8.598 €), Mađarska (11.580 €), Slovačka (11.752 €), Rumunija (12.463 €), Bugarska (12.569 €) i Grčka (14.166 €).

Razlike u poreskim i transfernim sistemima glavni su razlog zašto se jaz u neto prihodima između visokoobrazovanih i onih sa srednjim ili niskim obrazovanjem razlikuje od zemlje do zemlje.

Dr Gabrijel Zajur, stručnjak za socijalna pitanja pri Evropskoj agenciji za osnovna prava, istakao je značaj "dizajna poreskih i socijalnih beneficija" i napomenuo da se podaci odnose na prihode nakon oporezivanja i transfera.

Jedan od ranijih članaka, "Gde radnici plaćaju najviše, a gde najmanje poreze?", pokazuje da se stope poreza na dohodak značajno razlikuju širom Evrope, pri čemu su najviše u nordijskim zemljama, a najniže u Istočnoj Evropi.

Struktura tržišta rada je još jedan važan faktor. 

"Specifični faktori za svaku zemlju, kao što su snaga sindikata, obim kolektivnih ugovora i kvalitet radnih uslova, takođe igraju značajnu ulogu", navodi se u izveštaju OECD-a "Obrazovanje na prvi pogled 2024".

Zajur je takođe ukazao na sektorsko kolektivno pregovaranje, jake minimalne standarde, značajne beneficije i aktivne politike tržišta rada u nordijskim zemljama, Holandiji i Austriji.

"Mala razlika u zaradi nije neuspeh visokog obrazovanja, već uspeh socijalnog modela", istakao je on.

Zajur je objasnio da u Nemačkoj, Austriji i Švajcarskoj dualni sistemi visokog i stručnog obrazovanja (VET) mogu usmeriti osobe sa nižim obrazovanjem u produktivne i dobro plaćene poslove.

"Prihodi osoba sa srednjim obrazovanjem rastu, sužavajući jaz u zaradi u odnosu na diplomirane, bez velike redistribucije", dodao je.

U zemljama u kojima visokoobrazovane osobe značajno zarađuju više od ostalih, Zajur je ukazao na uticaj slabijih socijalnih mreža, većih razlika u produktivnosti između sektora, veće informalnosti i prisustva brojnih malih firmi.