Šta je sprečavalo vlasnike da budu svoji na svome? Novi zakon o legalizaciji će rešiti višedecenijske probleme građana
Komentari26/09/2025
-11:58
Novi zakon o legalizaciji objekata trebalo bi da za svega nekoliko meseci reši višedecenijski problem nelegalne gradnje. Iako je teško govoriti o zvaničnoj statistici, procenjuje se da je takvih objekata gotovo pet miliona. Euronews Srbija istraživao je šta je njihove vlasnike sprečavalo da budu svoji na svome i da li očekuju da im novi zakon omogući ulazak u dom koji je na papiru njihov.
Advokatica i meštanka Kaluđerice Biljana Milošević je ispričala za Euronews Srbija šta je vlasnike sprečavalo da budu svoji na svom. Njoj je trebalo gotovo pet decenija da legalizuje svoj dom. Detinjstvo i mladost provela je u kući koja nije bila ozakonjena, a dobar deo svoje advokatske karijere posvetila je upravo radu sa svojim komšijama, kojima pomaže da reše imovinsko-pravne probleme.
Objasnila je da brojni placevi u Kaluđerici tih godina nisu bili u prometu, zbog čega se kupoprodaja odlagala. U međuvremenu su brojni suvlasnici preminuli, što je kupce često dovodilo do ćorsokaka.
"Ljudi su stalno prikupljali neku dokumentaciju, uvek je nešto falilo, što se tiče zemljišta ili suvlasništva na objektu, ako je bilo nekih naslednika. Iz tih razloga oni nisu mogli da upotpune papirologiju, zakon im nije dozvoljavao neki manevarski prostor da tu svoju prepreku prevaziđu. Dovoljno je da jedan suvlasnik umro i bez njegove saglasnosti nije mogao da se izvrši prenos placa na vlasnika", kazala je Milošević.
Dom Miloševića je bio samo jedan od oko 270.000 objekata u Beogradu koji nisu ozakonjeni. Prema poslednjem preseku Ministarstva saobraćaja, građevinarstva i infrastrukture, najviše ih je u Zemunu, Paliluli, Voždovcu i Čukarici. Na legalizaciju čeka i više od 10.000 zdanja u Rakovici, kao i na Novom Beogradu.
Euronews/Slavica Tuvić
Simbol problema nelegalne gradnje u Srbiji svakako je beogradsko naselje Kaluđerica, gde se procenjuje da je čak 90 odsto objekata izgrađeno bez prethodnog dobijanja dozvole. Stanovnici Altine se suočavaju sa sličnim izazovima, dok im je zajedničko i to što im je na putu do legalizovanog doma, osim drugih divljih objekata, često stajala, kako meštani kažu, birokratija.
"Mi smo tu prvi doselili, to je bilo negde 1968. godine, i suprug je to regulisao, međutim, advokat je predao to u Palatu pravde i mi još i dan danas nismo dobili nikakav papir", rekla je meštanka Altine.
Povezane vesti
Drugi meštanin je kazao da postoje građani koji ne žele da legalizuju svoje domove jer onda moraju da plaćaju porez.
Ipak, plaćanje poreza je mala cena za sve što legalizacija donosi. Veća tržišna vrednost, mogućnost stavljanja pod hipoteku i izbegavanje potencijalnog rušenja samo su neki od benefita za one koji poseduju ozakonjen objekat.
"Ako ovaj zakon olakšava taj administrativni deo što se tiče zemljišta, znači, ja se više vezujem za vlasnike, odnosno stvarne držaoce objekta, mislim da neće biti problem da veliki deo, ne samo Kaluđerice, nego svih okolnih naselja, reši taj problem. Tu su svi domaćini koji zaista žele da budu svoji na svome", objasnila je za Euronews Srbija advokatica i meštanka Kaluđerice Biljana Milošević.
Inicijativa da se problem reši bila je i ranije. Usvajani su brojni zakoni koji su za cilj imali da olakšaju proceduru ozakonjenja. A da li postoji li dobra volja i sa druge strane kapije da se objekti legalizuju pokazaće će broj prijava koje će prema najavama zvaničnika biti otvorene do nove godine.
Komentari (0)