Rabrenović o sankcijama NIS-u: Državna uprava pokušava da štiti interese građana Srbije

Stručnjak za menadžment javne uprave Mihajlo Rabrenović izjavio je danas povodom uvedenih američkih sankcija Naftnoj industriji Srbije (NIS) da državna uprava pokušava da štiti interese i položaj građana Srbije i srpske privrede, kao i da ne želi da Srbija dođe na udar američke administracije, jer je to vrlo loše za imidž zemlje.

"Moramo da pokušamo da štitimo interese i položaj građana i privrede, moramo da se snalazimo dok se ne postigne jedno celovito rešenje kada je reč o položaju NIS-a. Cenim optimizam našeg državnog rukovodstva da se postigne neko rešenje, ali nisam siguran ako se to rešenje postigne koliko će ono trajati, zato što to rešenje olakšava ne samo položaj naših građana i privrede, već i položaj NIS-a", rekao je Rabrenović za Tanjug.

Prema njegovim rečima, postoji saglasnost između prethodne administracije Džozefa Bajdena i aktuelne administracije predsednika Sjedinjenih Američkih Država Donalda Trampa o sankcijama NIS-u.

"Niko se tamo ne pretrže i ne zaleće da se sankcije protiv NIS-a zbog ruskog većinskog kapitala ukinu, a bez da se postupi po onim smernicama koje su date, a to je da ruski kapital, koji je većinski, izađe iz NIS-a", rekao je Rabrenović.

Ocenio je da je platna kartica Dina nacionalna kartica koja je sada "kao jedna vrsta ostrva", zahvaljujući kojoj je moguće plaćanje goriva na NIS-ovim pumpama.

"Kada je reč o platnom prometu, već sada imamo probleme. Verujem da se vode ozbiljni razgovori između našeg prvog potpredsednika Vlade i ministra finansija Siniše Malog i američke administracije da se primena prava u ovom slučaju odloži. Mi imamo pravnu normu koja je jasna - nema finansijskog prometa sa sankcionisanim pravnim licem i neki su prema tome već postupili", objašnjava Rabrenović.

Ukazao je da Rusiji nije interes da oni izađu iz NIS-a, već im je interes da problem odlože i da se dođe do tačke kada će se predsednici Rusije i SAD dogovoriti o širem nizu pitanja, a u okviru toga i o eventualnom ublažavanju sankcija.

"Došlo je jedno novo doba, jedno novo vreme. Amerikanci su uporni u tome da se istisne taj ruski kapital iz NIS-a, koji je jedno veliko uporište, da kažemo, ruskog interesa i ruskog uticaja, ne samo ekonomskog, već i političkog i geostrateškog", rekao je Rabrenović.

"Po pitanju NIS-a se primenjuje drugačije pravo nego u klasičnim komercijalnim ugovorima"

Istakao je da Srbija treba da nastavi da neguje prijateljski odnos sa velikim silama, i naveo da će Srbija razgovarati sa svima sa kojima treba da razgovara o tim sankcijama, a da to pitanje može da se reši jedino dogovorom onih koji su uveli sankcije i onih koji trpe sankcije.

"Američka strana ima ogromnu pregovaračku moć i verujem da će oni u razgovorima koji slede naći načina. Ovo je sad jedno vreme trpljenja i vreme življenja posledica besmislenih odluka koje su donete 2008. godine vrlo nepatriotski i vrlo štetno po našu zemlju", rekao je Rabrenović.

Reč je o, kako je naveo, međudržavnom ugovoru kojim je NIS prodat Rusiji, a koji su ratifikovale skupštine i gde se, prema njegovim rečima, primenjuju neka druga prava u odnosu na klasičan komercijalni ugovor.

Objasnio je da ono što se nalazi u tom međunarodnom ugovoru može da bude starije od domaćeg zakonodavstva.

"Sad tu dolazimo do one granice pravoslavne hrišćanske ljubavi. Zamislite kakva je to ljubav kada se neko toliko zaštiti, kada neko kupi to toliko jeftino, kada u ovoj situaciji treba da ga molimo i da iznalazimo načine da trpimo tolike posledice. To postoji u starom rimskom pravu i zove se lesio enormis, oštećenje preko polovine - ako je neko oštećen preko 50 odsto u nekakvoj transakciji, on ima pravo da raskine taj ugovor, da se ovome vrati novac, a da se ovome vrati ta stvar koju je on uzeo. Međutim, tim međunarodnim ugovorom je i ta mogućnost izuzeta. I to je jedan vrlo nepovoljan ugovor", rekao je Rabrenović.

Ukazao je da je Srbiji teško da ima strategijsku fleksibilnost kada je reč o sankcijama NIS-u iz razloga što Srbija nema većinsko vlasništvo u NIS-u i zato što je Srbija zavisna od gasa, a zavisna je i od ruskog veta u Savetu bezbednosti.

"To je jedan veći stepen uslovljenosti od strane ruske strane i upravo je zbog toga nama teško da imamo tu strategijsku fleksibilnost i da sada kada trpimo posledice odluka iz ranijih vremena da donosimo odluke koje su isključivo u našem interesu. Mi se aktivno držimo koliko možemo, ali krajnji stav će biti ono što budu Amerikanci želeli u toj složenoj društvenoj igri", zaključio je Rabrenović.