Evropska komisija: Bez dogovora o ruskim sredstvima EU bi plaćala 5,6 milijardi evra kamata godišnje

Evropska komisija upozorila je zemlje članice EU da bi mogle da plaćaju i do 5,6 milijardi evra godišnje na ime kamata sredstva pribavljenih zaduživanjem, ukoliko ne postignu dogovor o zajmu od 140 milijardi evra namenjenom Ukrajini, koji bi bio obezbeđen iz zamrznute ruske imovine, navodi se u internom dokumentu Komisije u koji je Fajnenšel tajms (FT) imao uvid.

U dokumentu Komisije, koji je dostavljen prestonicama članica, navodi se da neusvajanje plana znači da bi EU morala da obezbedi sredstva kroz zajedničko zaduživanje ili direktne grantove, što bi dodatno opteretilo nacionalne budžete.

Prema procenama Komisije, ukoliko bi se sredstva pribavila zaduživanjem, godišnji trošak kamata dostigao bi 5,6 milijardi evra, od čega bi Francuska plaćala gotovo milijardu, Italija 675 miliona, a Belgija oko 200 miliona evra godišnje.

Komisija upozorava i da bi takvo zaduživanje moglo da ima "posredne posledice na tržište" i da povećai kamatne stope na druga evropska zaduženja.

Dokument takođe predviđa mehanizme za ublažavanje belgijskih zabrinutosti, između ostalog, finansijske garancije članica koje bi kasnije preuzeo budžet EU, kao i pravnu strukturu koja bi omogućila da ruska sredstva ostanu zamrznuta duže od sadašnjih šest meseci, koliko traje svako obnavljanje sankcija.

Belgija, međutim, strahuje da bi u slučaju da neka članica uloži veto na produženje sankcija, Rusija mogla da povrati sredstva i da zahteva od EU da pokrije puni iznos zajma.

Prethodne nedelje, briselski portal Euraktiv izvestio je da Evropska komisija razmatra mogućnost zatvaranja, odnosno pokrivanja, velikog budžetskog deficita Ukrajine sredstvima prikupljenim zajedničkim zaduživanjem Evropske unije i bilateralnim donacijama država članica.

Ove dve opcije biće predstavljene u dokumentu Komisije pod nazivom "Dokument o mogućnostima“, koji će u narednim nedeljama biti dostavljen državama članica.

Predloženo zajedničko zaduživanje ne bi bilo pokriveno dugoročnim budžetom EU, jer u njemu nema dovoljno prostora za nove garancije, istakli su izvori za briselski portal.

Ovaj plan, po rečima izvora, sledi kao dopuna takozvanoj opciji "reparacionog zajma".

Prema tom predlogu, za podršku Ukrajini koristilo bi se oko 140 milijardi evra zamrznutih ruskih državnih sredstava koja se nalaze u Jurokliru.

Prema navodima izvora, upravo je reparacioni zajam i dalje najpoželjnija opcija Evropske komisije, uprkos protivljenju Belgije, koja je odbila da podrži plan na samitu lidera EU održanom u oktobru.