Tri ključna sektora za unapređenje poslovne klime u Srbiji: Digitalizacija, telekomunikacije i energetika
Komentari
19/11/2025
-10:46
Urednik Bele knjige 2025 Saveta stranih investitora Nebojša Savić izjavio je danas na predstavljanju ovogodišnje publikacije, da su za unapređenje poslovne klime u Srbiji najvažnija tri ključna sektora: digitalizacija, telekomunikacije i energetika, i naglasio da srpska privreda i u ovim komplikovanim uslovima u svetu ostvaruje rast, kao i da je pokazala otpornost na jake domaće i spoljne šokove.
"U Srbiji je u pet sektora ostvaren značajan napredak i to su vitalni sektori za srpsku privredu. U 35 sektora ostvaren je određeni napredak, a u 22 sektora nije bilo napretka. Procentovno izraženo, značajan napredak imamo u pet odsto (preporuka), određeni napredak u 21 odsto i u 74 odsto nije bilo napretka. Koji su stubovi razvoja po mišljenju FICA? Tri su ključna sektora koja se nalaze u vrhu, to su digitalizacija, telekomunikacije i energetika", kazao je Savić.
On je rekao da ovogodišnja Bela knjiga sadrži oko 470 preporuka, klasifikovanih u 62 sektora koji su dali svoje predloge i podsetio da je prošle godine bilo 397 preporuka.
"Prosečna ocena za ovu godinu je 1,32, ona je za 0,2 bolja od prošle godine. U ovim dosta komplikovanim i složenim uslovima možemo oceniti da je to jedan blagi napredak", kazao je Savić.
Kako je rekao, digitalizacija je ove godine na prvom mestu sa ocenom 2,5 od maksimalnih 3.
"Prošle godine imala ocenu 2,29, što znači poboljšanje i zaista digitalizacija predstavlja nešto što u osnovi treba da bude srž i suština našeg razvoja u budućnosti. Na drugom mestu se nalaze telekomunikacije, koje su prošle godine imale ocenu 1,67. Ove godine imaju ocenu 2,27, što znači poboljšanje za 0,61 bod. To je značajno napredovanje, jer se iz one druge kategorije ušlo u prvu najbolju. Znači digitalizacija i telekomunikacije su lideri. I treća oblast koja se nalazi u vrhu to je energetika, jako važna za naš rast i razvoj", rekao je Savić.
Energetika je, dodaje, prošle godine imala ocenu 2,63.
Povezane vesti
"Ima slabiju ocenu, ali u svakom slučaju veću od dvojke i klasifikuje se u najznačajnije oblasti. Ove godine je ocena 2,13", naveo je Savić.
Kako da se srpska privreda prilagodi novim okolnostima
On je rekao da je za Srbiju važno da u okviru globalnih kretanja ima u vidu sledeće dve tendencije: da postoji globalna fragmentacija u svetskoj privredi i trgovini i da postoje recesione tendencije kod glavnih trgovinskih partnera sa kojima Srbija radi.
"U privrednim kretanjima u Srbiji u 2025. godini dominiraju dve tendencije. Prvo, ostvaren je rast GDP-a i to je prva i važna i dobra vest, mada je on usporen i da kažemo prepolovljen u odnosu na ono što se očekivalo, ali je jako važno da srpska privreda ostvaruje i u ovim komplikovanim uslovima rast. I drugo, stopa inflacije je vraćena u okvire inflacionog koridora, odnosno nalazi se blizu centralne tačke koridora, od tri odsto", kazao je Savić.
Khakimullin Aleksandr D9 / imageBROKER / Profimedia
Naglasio je da je srpska privreda ispoljila, uprkos ogromnim problemima, veliku otpornost na jake domaće i spoljne negativne šokove i održala makroekonomsku stabilnost i rast.
"Priliv stranih direktnih investicija u prošloj godini bio je negde oko šest odsto BDP-a. U ovoj godini će biti verovatno negde oko tri odsto ili nešto preko tri odsto, što znači da se nalazimo na nivou koji je negde oko polovine ili nešto malo iznad polovine nivoa koju smo imali prošle godine. Najveći udeo stranih direktnih investicija potiče iz EU, ali na opadajućoj putanji. Ovde želim da ukažem još na jednu stvar, a to je da je veoma važno da se pored stranih direktnih investicija koje predstavljaju važan izvor finansiranja našeg rasta i razvoja, treba da podstakne razvoj, odnosno rast domaćih privatnih finansiranja", kazao je Savić.
Poručio je da srpska privreda treba da se prilagođava novim okolnostima koje su nastale u svetu i da to treba da bude vezano za što intenzivnije inoviranje u našoj privredi, kao i da je inovativnost ključ u unapređenje konkurentnosti.
Kao što i EU ima problem sa inovativnošću, imamo i mi problem sa inovativnošću i to su glavni elementi za unapređenje konkurentnosti. "U tom smislu bih pozdravio dve aktivnosti koje se sada odvijaju, a treba još da se pojačaju. To je razvoj E-fabrika i E-antena u okviru projekta koji se razvija zajedno sa Evropskom Unijom, a koji treba da omoguće i da podstaknu razvoj startapova i kompanija, a to možda bude u funkciji i privatnog sektora, koja je za nas veoma važna. I druga stvar jeste razvoj čiste energije u zadovoljavajućem objemu i kvalitetu, jer bez toga nećemo moći da realizujemo ni ovu prvu stvar koja je vezana za veštačku inteligenciju kod nas", kazao je Savić.
Povezane vesti
Dodao je da je treća stvar uključivanje u globalne regionalne industrijske lance vrednosti.
"Dobar deo njih je lociran u EU i možemo sa njima dalje da sarađujemo i da razvijamo u procesu geopolitičkih fragmentacija, Srbija može u tim lancima da nađe svoje mesto. I na kraju, koje su to nove razvojne perspektive važne za Srbiju? Ja vidim tu tri stvari. Prva vezana je za razvoj tzv. smart industrijskih politika, to je jedna nova koncepcija razvoja industrijskih politika koja sada dominira u svetu", kazao je on.
Savić je rekao da se ranije vođena strategija industrijskih politika nije pokazala sjajno.
"Druga stvar jeste, kod nas se dosta radilo na razvoju infrastrukture i to je dosta dobro, zato što je razvoj infrastrukture pretpostavka za razvoj privatnog sektora i privatnih investicija koji treba da vuku rast i razvoj. Međutim, pojavljuje se i u našoj javnosti ideja da treba da se zastane sa razvojem infrastrukture i ja mislim da to nije dobro. Mi imamo još uvek klasičnu infrastrukturu nedovoljno razvijenu i treba dalje da je razvijemo, znači putevi, luke, aerodromi i železnice", kazao je Savić.
Prema njegovim rečima, nastala je jedna nova infrastruktura koju treba da razvijamo, a to je netradicionalna infrastruktura koja je vezana potpuno za razvoj veštačke inteligencije i zato se predviđa da će najveći deo investicija koje budu usmerene u infrastrukturu upravo ići u razvoj potpuno nove infrastrukture potrebne za razvoj veštačke inteligencije.
"I u tom sklopu onda dolazimo do trećeg važnog segmenta, a to su data centri koje treba da razvijamo, a koje treba da omoguće dalju primenu i razvoj veštačke inteligencije kod nas. Znači, to su neke tri stvari za koje ja mislim da su jako značajne za razvoj Srbije", naveo je Savić.
Komentari (0)