Tranzicija gubi zamah: Hoće li visoki troškovi električne energije ugroziti klimatske ciljeve Evrope?
Komentari
30/11/2025
-14:25
Evropski prelazak na niskougljeničnu ekonomiju gubi zamah. Razlog - izuzetno visoke cene električne energije i dalje potkopavaju usvajanje čistih tehnologija u domaćinstvima i konkurentnost industrije, navodi se u najnovijem izveštaju "Electrification Observer" kompanije Morningstar.
Dok je Evropska unija zasnovala svoju strategiju dekarbonizacije na elektrifikaciji ključnih sektora — poput transporta, grejanja i teške industrije — tempo promena i dalje je spor.
Uprkos velikodušnim subvencijama i ambicioznim ciljevima, kontinent je na putu da do 2030. elektrifikuje samo 25 odsto ukupne potrošnje energije, što je daleko ispod 32 odsto potrebnih za ispunjenje klimatskih obaveza.
"Evropa se nalazi u teškoj situaciji. Snosi nesrazmeran teret u globalnom naporu za dekarbonizaciju, a visoke cene električne energije i dalje koče napredak. Tehnologije poput toplotnih pumpi ostaju nedostupne mnogim domaćinstvima, dok energetski intenzivni sektori, poput hemijske i čelične industrije, trpe strukturni gubitak konkurentnosti u odnosu na SAD i Kinu", rekao je Tankrede Fulop, viši analitičar akcija u Morningstaru.
Industrija pritisnuta, domaćinstva stagniraju
Cene električne energije širom Evrope i dalje su znatno više nego u Kini i SAD, razlika koju je dodatno pogoršala nestabilnost energetskih tržišta nakon 2021. godine, prenosi Euronews.
Morningstar predviđa da će potrošnja električne energije u EU rasti po skromnoj složenoj godišnjoj stopi od 1,1 odsto u periodu 2024–2030 — tek nešto iznad nivoa pre pandemije — dok se u SAD predviđa rast od 1,4 odsto.
Strukturni faktori, poput mrežnih taksi i visokih poreza, verovatno će održavati cene na povišenom nivou.
Povezane vesti
To stavlja tradicionalne evropske industrije u nepovoljan položaj i usporava primenu elektrifikacije u domaćinstvima, uprkos podršci politika poput proširenja EU sistema za cenu ugljenika na grejanje domaćinstava od 2027. godine.
Primena toplotnih pumpi ilustruje izazov. Morningstar očekuje da će do 2030. u celoj EU biti instalirano samo 39 miliona toplotnih pumpi, znatno manje od cilja od 60 miliona.
Elektrifikacija domaćinstava porašće sa 26 odsto u 2023. na 28 odsto do kraja decenije, što će dovesti do smanjenja emisija ugljen dioksida od svega 1,7 odsto godišnje — sporije nego što je postignuto u prethodnoj deceniji.
Data centri i električna vozila donose samo marginalne dobitke
Data centri postaju ključni izvor nove potrošnje električne energije. Morningstar očekuje da će njihova potrošnja rasti za 15 odsto godišnje, dostigavši 182 teravat-časova do 2030. Komunalna preduzeća koja su izložena ovom trendu — poput portugalske kompanije EDP — mogu imati koristi, zajedno sa industrijskim firmama kao što je Schneider Electric.
profimedia
Međutim, očekuje se da će veći deo obuke AI modela i ekspanzije hyperscale centra ostati u SAD, gde je struja jeftinija i kapacitet računara veći.
"Iako očekujemo da će prodaja baterijskih električnih vozila činiti 45 odsto ukupne prodaje automobila u Evropi do 2030, elektrifikacija transporta u Evropi porašće samo na 5 odsto do 2030. godine", rekao je Fulop.
Neto efekat: emisije ugljen dioksida iz drumskog saobraćaja očekuje se da će pasti za svega 5 odsto do 2030.
Povezane vesti
Industrija hemikalija se smanjuje, ambicije za zeleni vodonik slabe
Sektor hemikalija u EU, koji već ima problema sa visokim troškovima energije, predviđa se da će se smanjiti za 10 odsto u narednih pet godina.
U međuvremenu, Morningstar je značajno smanjio očekivanja za proizvodnju zelenog vodonika, prognozirajući samo 0,6 megatona do 2030. — znatno ispod cilja EU od 10 Mt. Visoke cene električne energije čine zeleni vodonik nekompetitivnim u većini članica.
Uprkos tome, evropski industrijski lideri i dalje nude selektivne prilike za investitore. Preduzeća orijentisana na efikasnost sa širokim konkurentskim prednostima, poput Atlas Copca, dobro su pozicionirana da imaju koristi od visokih cena električne energije.
Povezane vesti
Globalni igrači u hemijskoj industriji sa izloženosti SAD, poput Dow-a, mogu profitirati ako Evropa smanji deo svoje proizvodnje hemikalija. A Air Liquide, uprkos slabim izgledima za vodonik, ostaje povoljno pozicioniran u okviru kontinentalnog programa dekarbonizacije industrije.
Raste politički i regulatorni pritisak
Kako postaje očigledno da elektrifikacija zaostaje, očekuje se da će politički pritisak rasti kako bi se odložile ili ublažile ključne klimatske politike EU. Morningstar ističe planirano ukidanje besplatnih industrijskih dozvola za emisiju ugljenika 2026. i uvođenje cene ugljenika za grejanje domaćinstava 2027. kao potencijalne tačke konflikta.
Čak i cilj EU za smanjenje emisija — 55 odsto do 2030. u odnosu na nivo iz 1990. — sve više deluje nedostižno.
Morningstar predviđa pad od 43 odsto po trenutnim trendovima, pri čemu napredak elektrifikacije jednostavno nije dovoljno brz da nadoknadi emisije iz sektora koji zaostaju.
"Evropa je zaglavljena u nezgodnoj srednjoj poziciji: snosi troškove dekarbonizacije, a ne postiže obim elektrifikacije potreban za pokretanje rasta", napisao je Fulop.
Raspodela po Evropi
Severna Evropa, Francuska i Iberijsko poluostrvo ostaju relativni dobitnici u tranziciji ka elektrifikaciji.
Zahvaljujući nižim cenama električne energije, dovoljnom kapacitetu mreže i obilju čiste energije, ove regije privlače data centre i zelene industrijske projekte.
Ipak, optimizam investitora možda je već precenjen. Španska komunalna preduzeća, na primer, značajno su nadmašila očekivanja u 2025.
Sve u svemu, Evropa se suočava sa neprijatnom realnošću da plaća cenu dekarbonizacije, a da ne ostvaruje u potpunosti njene koristi. Sa očekivanim strukturno visokim cenama električne energije, kontinent rizikuje da ostane u skupoj i politički krhkoj tranziciji — previše skupa da bi se odustalo, a suviše spora da bi dala rezultate.
Komentari (0)