Stellantis širi proizvodnju u Kragujevcu - stižu novi C3 i "grande panda"
Komentari
27/11/2025
-14:12
Stellantis planira znatno ubrzanje tempa proizvodnje u Kragujevcu, najavljujući više desetina hiljada Citroenovih električnih automobila koji će izlaziti iz ovdašnje fabrike, dok se u industriji pojavljuju nezvanične informacije da bi liniju mogli da dopune i benzinska "fiat grande panda" i hibridni "citroen C3". Sve to dolazi u trenutku kada se evropsko tržište automobila polako oporavlja, ali kupci i dalje najradije biraju pristupačne hibride, prenosi Bloomberg Adria.
Kako je nedavno saopšteno, Stellantis povećava proizvodnju Citroëna zahvaljujući potražnji za njihovim gradskim automobilom "C3", koja je veća nego što se očekivalo, dok francuski brend prevazilazi probleme sa kvalitetom i nedostatke u planiranoj ponudi proizvoda. Kompanija će od sledeće godine praviti dodatnih 40.000 vozila C3 godišnje u Kragujevcu, čime će ukupna proizvodnja tog automobila i njegove SUV verzije "C3 aircross" dostići 300.000 jedinica, rekao je izvršni direktor brenda Xavier Chardon, preneo je Bloomberg. Do sada su se ova vozila masovno sastavljala samo u Trnavi (Slovačka).
U izveštaju se ne precizira da li se u tih 40.000 ubrajaju samo električni C3 automobili ili će biti i drugih verzija modela. Podsetimo, u kragujevačkoj fabrici se pored električne i hibridne "fiat grande pande" proizvodi električni "citroen C3". Međutim, prema nezvaničnim informacijama, takođe je počela probna proizvodnja benzinske verzije "fiat grande pande" sa SUV motorom, a ima nagoveštaja da će se u Srbiji uz to proizvoditi hibridna verzija "citroëna C3". Iz Stellantisa nisu potvrdili ove navode na upit Bloomberg Adrije.
Inače, povratak Citroëna u Evropi ove godine podržava solidna potražnja, iako prodaja automobila u regionu i dalje znatno zaostaje za nivoima pre pandemije. Konkurencija na masovnom tržištu je oštra, a Citroen se takmiči sa još tri brenda iz Stellantisa: Peugeotom, Fiatom i Opelom. Registracije novih Citroenovih putničkih automobila u Evropi porasle su u trećem kvartalu, zahvaljujući velikoj potražnji za modelima "C3" i "C3 aircross", navodi istraživačka kompanija Jato Dynamics.
Kako kaže predsednik Samostalnog sindikata FCA Srbija Ivan Ristić, detalji o daljoj proizvodnji C3 u Kragujevcu još nisu poznati. "Očekujemo sastanak sa rukovodstvom na tu temu ovih dana."
Sagovornik Bloomberg Adrije podseća da se u njihovoj fabrici Citroenov električni model proizvodi u "malim količinama, za balkansko i tržište jugoistočne Evrope". "Najavljeno povećanje proizvodnje podrazumeva potpuno operativnu treću smenu - koja već proizvodi jedan broj vozila, kao i potpuno operativne sve pogone, kako bi se zadovoljile potrebe i 'citroena C3', ali i 'grande pande'. Jer, ne zaboravimo da je nama 'grande panda' osnovni model. Čak i sa ovom većom proizvodnjom Citroenovog modela, sumnjam da će ona premašiti proizvodnju 'pande', jer je ovo ipak Fiatova fabrika."
Prema njegovim rečima, osnovno tržište za kragujevačku "pandu" je Italija, ali izvozi se i u Francusku, Nemačku i druga tržišta. Pri tome, hibridna "panda" iz Srbije beleži bolju prodaju od električne verzije, verovatno usled niže cene. Ristić je istakao i da se proizvodnja u fabrici tokom poslednjih meseci generalno povećavala, ali da ne može da iznosi precizne brojeve. "Naši se proizvodi traže - i C3 i 'grande panda' - za razliku od drugih modela, tako da ne osećamo posledice krize koja je zahvatila evropski automobilski sektor."
Tanjug AP/Darko Vojinović
Povezane vesti
Kako dodaje profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Dušan Marković, Srbija je imala sreće u pogledu izbora vozila koji se u zemlji proizvode. "Stellantis je shvatio da većina ljudi u Evropi zapravo želi da vozi takozvani 'value for money', odnosno prihvatljiv kvalitet sa nižom cenom i oni su se opredelili ka tome. To su automobili koji imaju prođu - i 'panda' i C3 idu dobro. Iako se krenulo sa idejom čisto električnih vozila, ono što je dobro jeste što je tehnologija dozvolila prebacivanje na hibridne verzije - za kojima u Evropi postoji najveća tražnja, i još podržava proizvodnju dva zasebna modela."
Marković podseća da je za ovu godinu plan bio 50.000 proizvedenih vozila u ovoj Stellantisovoj fabrici, sa tendencijom da u 2026. to bude 100.000, dok je kapacitet proizvodne lokacije 150.000 vozila.
"Međutim, nemamo pouzdanih informacija o tome koliko je dosad vozila proizvedeno. Uvođenje treće smene je znak da postoji tražnja, ali da li će se premašiti najavljenih 50.000 - videćemo", kaže profesor.
Do objave ovog teksta, Stellantis nije dostavio Bloomberg Adriji podatke o proizvodnji u Srbiji.
"Da li ćemo u toku ove godine dostići vrhunac, maksimalnu proizvodnju - mislim da nećemo, ali u svakom slučaju povećavamo proizvodnju svakodnevno", ocenio je Ristić.
Komentarišući nepotvrđene informacije o mogućoj proizvodnji benzinske "grande pande" i hibridnog C3, Marković ocenjuje da se može pretpostaviti da tehnologija proizvodnje podržava i pravljenje vozila sa benzinskim motorima. Istovremeno, tendencije u Evropi pokazuju da je dizel "na nizbrdici", ali benzinski motori i dalje čine "značajan deo tržišta". "Očigledno je da i dalje ima kupaca koji ne veruju da će se zabraniti vožnja benzinskih automobila u bližoj budućnosti."
Predsednik sindikata naglasio je da se fabrika suočava sa logističkim problemima i nedostatkom delova, "pa se dešava da se planovi ne ispunjavaju zbog toga". "Nisam siguran da li su razlog za to sankcije, carine i nešto treće."
Povezane vesti
Sem toga, beleže probleme sa nedostatkom domaće radne snage, dodao je. "Imamo pomoć od radnika iz Fiata i drugih Stellantisovih fabrika u Evropi koji trenutno ne rade punim kapacitetom u svojim fabrikama, pa su tu kod nas na ispomoći, dok se to ne stabilizuje. Imamo i uvoznu radnu snagu sa Bliskog istoka, iz Pakistana i drugih zemalja - ti radnici rade preko međunarodne agencije za zapošljavanje. Problematično je što snižavaju cenu rada u Srbiji i podsećam da po Zakonu o zapošljavanju na taj način, preko agencije, može da se zaposli do 10 odsto od ukupnog broja radnika, pa ako to budu prekršili - reagovaćemo."
Prema Markovićevim rečima, rezervoar radne snage u Srbiji je praktično potrošen. "Situacija u kojoj vi morate, uslovno rečeno, da prebacujete ljude iz, recimo, Poljske ili Italije, gde je skuplje, da bi vam ovde držali proizvodnju - da ne govorim o tome da ste iz Maroka doveli neke ljude - to je pokazatelj da postoje značajni izazovi."
Na pitanje da li bi obnovljena Fiatova fabrika u Kragujevcu sada mogla pružiti sličan doprinos srpskoj privredi kao što je fabrika pružala u svojoj prethodnoj fazi (dok se u njoj proizvodio "fiat 500L"), profesor kaže da je to teško predviđati, imajući u vidu dosta eksternih faktora koji su neizvesni.
"Ukoliko tražnja u Evropi makar ostane takva kakva jeste ili se možda oporavi u nekom stepenu, mislim da oni mogu da igraju značajnu ulogu, ali ne kao ranije. Zbog čega ne kao ranije? Zato što je njihov značaj tada, kad su oni bili na vrhuncu pre desetak godina, bio veći jer je i sama privreda Srbije bila manja. A ono gde vidim potencijalno najveći rizik za auto-industriju u Evropi je militarizacija ekonomije - u toj situaciji privatna potrošnja građana neće biti u fokusu, već će većina resursa zapravo biti usmerena ka vojnoj industriji i infrastrukturi, a ljudi će ređe da menjaju automobile", istakao je.
Potražnja se oporavlja, ali električni automobili nisu prvi izbor kupaca
Evropsko tržište novih automobila u prvih deset meseci 2025. beleži blagi rast. U Evropskoj uniji (EU) je prodaja porasla za 1,4 odsto, na ukupno 8,97 miliona vozila. Kada se dodaju EFTA i Velika Britanija, u Evropi je ukupno prodato 11,02 miliona automobila, što je rast od 1,9 odsto u odnosu na prošlu godinu, saopštila je Srpska asocijacija uvoznika vozila i delova (SAUVD), pozivajući se na najnoviji izveštaj Evropske asocijacije proizvođača automobila (engl. European Automobile Manufacturers' Association - ACEA).
Kako zapaža Bloomberg, u oktobru je prodaja automobila u Evropi porasla četvrti mesec zaredom, dok proizvođači u regionu nastavljaju da uvode pristupačnije elektrifikovane modele.
Registracije novih vozila porasle su za 4,9 odsto u odnosu na godinu ranije, na 1,09 miliona jedinica, saopštila je ACEA. Španija i Nemačka zabeležile su najveći rast među velikim tržištima, dok su Velika Britanija i Italija stagnirale.
I mada potrošače privlači sve veća ponuda jeftinijih potpuno električnih modela kao što je upravo "citroën ë-C3", proizvođači se suočavaju sa sporijom potražnjom za električnim vozilima od očekivane. Volkswagen i Stellantis su usporili rad u pojedinim fabrikama zbog slabije potražnje i niza upozorenja po pitanju zarade, dok Volkswagenov brend Porsche redukuje svoje planove za električna vozila.
"Tržišni udeo električnih automobila dostigao je 16,4 odsto od početka godine, ali je i dalje ispod tempa potrebnog u ovoj fazi tranzicije. Hibridna vozila vode kao najpopularniji izbor tipa pogona među kupcima, a plagin hibridi nastavljaju da dobijaju na zamahu", naveli su iz SAUVD.
U tom kontekstu, Fiat je ovog meseca počeo da proizvodi hibridnu verziju gradskog automobila "fiat 500", menjajući pravac zbog slabije potražnje za potpuno električnom verzijom, izvestio je Bloomberg. "Naša vera u električnu budućnost ostaje nepromenjena", rekao je predsednik Stellantisa John Elkann. "Ipak, iako smo mi spremni, tržište svakako nije - naši klijenti traže slobodu da izaberu automobil koji oni žele."
Među najvećim evropskim proizvođačima, Renault je prošlog meseca zabeležio rast od 11 odsto, a grupacije Volkswagen i BMW takođe su ostvarile solidne dobitke. Prodaja kineskog BYD-ja u više je nego utrostručena, pošto je kineski proizvođač lako nadmašio Teslu, čiji se pad produžio, sa smanjenjem registracija od 48 odsto.
Dok proizvođači nastavljaju da uvode nove električne modele, neki i dalje traže više fleksibilnosti od donosioca odluka kada je reč o emisijama štetnih gasova. Proizvođači automobila sastaće se sa zvaničnicima EU sledećeg meseca kako bi razgovarali o mogućim izmenama plana iz Brisela, kojim bi se do 2035. zabranila prodaja novih vozila sa motorima sa unutrašnjim sagorevanjem. U međuvremenu, kineski proizvođači predvođeni pomenutim BYD-jem pojačavaju svoje prisustvo u Evropi sa sve više plagin modela, zaoštravajući konkurenciju u regionu.
Prema analizi Bloomberg Intelligencea, evropski proizvođači automobila bi mogli da počnu da se oporavljaju već od sledeće godine. Tome bi doprinele nove subvencije za električna vozila, mere za smanjenje troškova i promene u njihovim strategijama, što bi poboljšalo njihove izglede za 2026. i 2027. godinu.
Komentari (0)