Železnička pruga Beograd-Budimpešta od februara iduće godine: Koje sve benefite donosi i koji su izazovi
Komentari05/12/2025
-15:03
Ministar građevinarstva i saobraćaja Mađarske Janoš Lazar najavio je da će železnička pruga Beograd-Budimpešta biti puštena u saobraćaj 20. februara naredne godine. Istakao je da radovi u Mađarskoj teku planiranom dinamikom i da bi vozovi na ovoj pruzi trebalo da saobraćaju brzinom do 160 kilometara na sat. Postavlja se pitanje šta ta najava znači za putnike iz Srbije, za mobilnost između dve zemlje i za železničku infrastrukturu u Srbiji.
U oktobru je u rad bila puštena brza pruga Novi Sad - Subotica i tada je najavljeno da će naredne godine moći da se putuje iz Beograda za Budimpeštu za manje od tri sata.
Profesor Gordan Stojić sa Fakulteta tehničkih nauka kaže da će taj novi poduhvat koji je pri kraju značajno da utiče na kvalitet života stanovnika i Srbije, kao i privrede.
"Uglavnom će taj benefit da bude u prvom momentu za stanovnike koji gravitiraju ili su na koridoru, jer će moći za kratko vreme, uz pristupačne cene, na kvalitetan i bezbedan način da stignu ne samo do Budimpešte, nego i daljim konekcijama ka Beču, Bratislavi, Pragu. Mobilnost na ovakav način omogućava stanovnicima da priđu kvalitetnijem životu s aspekta dostupnosti boljih radnih mesta, turističkih i poslovnih putovanja, kvalitetnijeg školovanja, studiranja", rekao je on.
Povećanjem mobilnosti stanovništva, kaže profesor, omogućava se da privreda dođe do kvalitetnijeg kadra.
"Kada vi omogućite da ljudi, kao što sada funkcioniše, recimo stanovništvo iz Novog Sada, iz Beograda, iz Inđije, iz Pazove, da mogu svakodnevno da stignu na posao do Beograda i da se istog dana vrate, da im vreme utrošeno prevozom ne opterećuje dan i jeste prvi benefit. I sama privreda može da bira kvalitetniju radnu snagu, a s druge strane to privlači i investitore. Što se tiče transporta robe kroz Srbiju je uglavnom međunarodnog karaktera. Značajan deo je tranzit, a značajan deo uvoz. Naša privreda slabije je korisnik u izvozu, unutrašnjem saobraćaju ne puno", rekao je profesor.
Stojić kaže da ove godine proslavljamo dva veka postojanja železnice, navodeći da je i pre 200 godina železnica napravila veliku promenu i revoluciju u saobraćajnom sistemu, a i u kvalitetu života i razvoju privrede.
Povezane vesti
Dva izazova
Stojić vidi dva izazova u održavanju efikasnog i bezbednog železničkog saobraćaja na ovakvim projektima.
"Prvi izazov je u mernoj opremi, u mašinama, ali on se rešava. Drugi veći problem jeste u kadrovima. Mislim da malo kasnimo sa pripremom kadrova koji će održavati tu infrastrukturu", rekao je on.
Tanjug/STA/Daniel Novakovič
On je naveo da, na primer, školovanje jednog inženjera traje pet godina i da mu je potrebno bar još dve godine prakse.
"Tek je on spreman za sedam godina da kvalitetno uđe u sistem održavanja ove nove infrastrukture. Slično je i sa tehničarima, možda godinu dana manje. To jeste ozbiljan problem, pogotovo što je železnica jedan privredni subjekat koji nije atraktivan za mlade", rekao je Stojić.
On navodi da su na železnici manja primanja i mogućnost napredovanja i dodaje da su u tom smislu kadrovi koji će da održavaju infrastrukturu ozbiljan problem.
"Gradimo kičmu železničke mreže"
Postavlja se pitanje koje infrastrukturne i tehničke karakteristike srpskog dela pruge omogućavaju veće brzine i sigurnost saobraćaja.
Stojić je rekao da to podrazumeva više stvari i sa građevinskog aspekta navodeći gornji i donji stroj, kvalitet šina i pragova, geometriju koloseka, minimalne poluprečnike, zatim nagibe sa aspekta elektrostruke, posebno signalizaciju koja je zahteva, kao i posebne sisteme ETC i postojanje GSMR sistema komunikacije.
Povezane vesti
Govoreći o tome kako takve investicije utiču na dugoročno planiranje saobraćajne infrastrukture i na regionalni razvoj, Stojić kaže da gradimo kičmu železničke mreže.
"Subotica, Novi Sad, Beograd, projektuje se Beograd-Niš, radi se pruga Niš-Dimitrovgrad, biće i do Preševa, projekat u prvoj fazi Stara Pazova-Šid, mi ćemo napraviti kičmu. I to je taj osnovni razvoj", rekao je sagovornik Euronews Srbija.
On smatra da sada treba raditi na kapilarnim prugama koje moraju da budu u odgovarajućem kvalitetu i normi da bi opsluživale koridorski sistem i da bi bile servis privrede.
"Kada je u pitanju regionalni razvoj, kada vi omogućite kvalitetna putovanja ljudi neće morati da traže da iznajmljuju i kupuju stanove u velikim gradovima, nego će da putuju iz svojih manjih mesta do radnog mesta i da se istog dana vrate nazad", rekao je Stojić.
Komentari (0)