MMF: Struja u Srbiji skuplja 2026, NIS potencijalni trošak do dve milijarde evra
Komentari
25/12/2025
-07:53
Vlada Srbije dogovorila je sa Međunarodnim monetarnim fondom (MMF) da će sprovoditi godišnja usklađivanja cene električne energije za domaćinstva, što uključuje i povećanje u oktobru 2026. godine, navodi se u izveštaju MMF-a o drugoj reviziji u okviru aranžmana sa Srbijom, odnosno Instrumenta za koordinaciju politika (PCI), prenosi Bloomberg Adria.
Tako je utvrđeno da će struja poskupeti za "najmanje jedan procentni poen iznad inflacije, a na osnovu procene finansijskih potreba energetskih javnih preduzeća koja treba da bude završena do maja 2026. godine". Ako se uzme u obzir da je projekcija Narodne banke Srbije (NBS) da će inflacija u 2026. iznositi 3,7 odsto, to bi značilo da će struja od oktobra poskupeti najmanje 4,7 odsto.
Podsetimo da je inflacija u ovoj godini imala pik u julu kada je dostigla 4,9 odsto, da bi u novembru pala na 2,8 odsto.
Inače, zvanični podaci pokazuju da je u poslednje tri godine struja u Srbiji formalno poskupela pet puta, i to poslednji put u oktobru ove godine - za 6,6 odsto, što je takođe bio jedan od zahteva MMF-a.
Talas poskupljenja počeo je od septembra 2022, najpre povećanjem od 6,5 odsto. Tokom 2023. usledio je niz od tri uzastopna poskupljenja, po osam odsto u januaru, maju i novembru, čime je cena za domaćinstva znatno porasla za samo godinu dana. U 2024. godini do poskupljenja nije došlo iako je bilo najavljeno da će ono uslediti u maju te godine. Zvaničnici su tada naveli da nema razloga da struja poskupi, iako je to i tada tražio MMF.
Prenos vlasništva i do dve milijarde evra
Takođe, MMF je posvetio značajan deo i energetskoj krizi vezanoj za Naftnu industriju Srbije (NIS) koja je pod američkim sankcijama. Oni su naveli da bi "izostanak dogovora o sporazumnom rešenju za NIS mogao da uveća troškove države zbog skupljeg ruskog gasa". MMF ističe da bi, ukoliko se ne pronađe strani kupac za NIS, prenos vlasništva na državu mogao da košta od 0,5 miliona evra do dve milijarde evra, što je od 0,6 odsto do 2,3 odsto BDP-a.
"Nasuprot tome, brzo postizanje rešenja donelo bi pozitivne efekte."
Povezane vesti
Inače, da bi američka Kancelarija za kontrolu inostrane imovine (OFAC) uklonila NIS sa liste firmi pod sankcijama, ključni zahtev je da se "oslobodi" ruskog vlasništva; da kupac nema veze sa sankcionisanim licima i entitetima, da su podneta proverena dokumenta u vezi sa vlasničkom strukturom kupca i njegovim finansiranjem, a moguć je i period posmatranja tokom kog se dokazuje da posluje u skladu sa američkim propisima. Trenutno u ruskom vlasništvu je 56,15 odsto NIS-a, država Srbija ima 29,87 odsto, dok je nešto manje od 14 odsto kod malih akcionara.
Fond navodi da su vlasti u Srbiji "priznale postojanje značajnih fiskalnih rizika za budžet za 2026. godinu, uključujući i one povezane sa rešavanjem pitanja NIS-a".
Euronews/Emil Čonkić
"Ukoliko napori da se u kratkom roku postigne rešenje za NIS ne bi uspeli, fiskalni efekat, u zavisnosti od ozbiljnosti nestašica goriva, zahtevao bi dodatno preusmeravanje investicija, smanjenje ostale potrošnje nižeg prioriteta i ciljanu, privremenu podršku ugroženim domaćinstvima."
Nasuprot tome, dodaje MMF, otkup ruskog vlasničkog udela od strane države, "finansiran povlačenjem sredstava iz obilnih državnih depozita, ne bi uticao na budžetski deficit, niti bi zahtevao dodatno preusmeravanje rashoda".
Inače, prema poslednjim informacijama, predstavnici Gazproma razgovaraju o prodaji udela u NIS-u, naveo je u utorak predsednik Srbije Aleksandar Vučić. Naime, Rusi o prodaji udela u NIS-u, između ostalih, pregovaraju i sa mađarskom nacionalnom kompanijom MOL. Vućić je istakao da srpsko rukovodstvo nema ništa protiv toga jer su Mađari naši prijatelji, ali da će, ako se rešenje ne nađe do 15. januara, biti onako kako je on pre najavio.
On je tada naveo i da Srbija sa Rusijom ima dogovor o produženju snabdevanja gasom još tri meseca, do 31. marta 2026. godine. Desetogodišnji ugovor Srbije i Rusije je istekao u maju, da bi zatim bio produžen do septembra, a onda i do Nove godine. Postoji bojazan da, ukoliko bi NIS bio nacionalizovan, Srbija bi izgubila povlašćeni status kada je reč o nabavci gasa.
MMF u svom izveštaju navodi i spoljne faktore koji utiču na privredu Srbije. Tako bi pojačane trgovinske tenzije mogle da utiču na privredu "kroz slabljenje trgovinskih veza i manju spoljnu tražnju", dok bi eventualno popuštanje tenzija moglo da podrži izvozno orijentisani prerađivački sektor.
Povezane vesti
"Intenziviranje geopolitičkih tenzija moglo bi dodatno da pojača ekonomske pritiske, naročito ako bude praćeno rastom cena sirovina."
Rast BDP-a tri odsto u 2026.
MMF je u uvodnom delu revizije ocenio da je ekonomska aktivnost Srbije usporila usled rastućih domaćih i spoljnih izazova. "Realni rast BDP-a procenjuje se na oko dva odsto u 2025. godini, pre nego što se oporavi na tri odsto u 2026. godini." Fond je skrenuo pažnju na rizike povezane sa neizvesnom situacijom oko NIS-a, navodeći taj faktor kao jedan od ključnih za pad privrednog rasta zemlje.
"Rast je usporen usled domaćih protesta i pojačanih rizika po energetsku bezbednost nakon sankcija uvedenih makroekonomski kritičnoj naftnoj kompaniji NIS. Oprezne makroekonomske politike, uz snažan angažman sa MMF-om, pomogle su Srbiji da izgradi fiskalne i spoljne amortizere koji se pokazuju dragocenim u snalaženju u aktuelnom izazovnom okruženju", rekao je ranije zamenik generalnog direktora MMF-a Bo Li.
Na potencijalne probleme zbog NIS-a MMF je ukazao i krajem oktobra, rekavši da bi "prolongiranje rešavanja pitanja NIS-a i domaćih političkih tenzija" moglo "da oslabi ekonomsku aktivnost".
Prva projekcija rasta srpske privrede za 2025. godinu, koju je dao MMF, iznosila je čak 4,2 odsto. Smanjenje je usledilo u aprilu na 3,5 odsto. Nakon toga, početkom oktobra, MMF je još jednom smanjio svoju prognozu za privredni rast Srbije za 2025, i to na 2,4 odsto, a u najnovijoj reviziji na dva odsto.
Fond očekuje da će se deficit tekućeg računa povećati u 2026. godini, "što odražava više troškove uvoza goriva i ograničenja EU na uvoz čelika", s tim da će se od 2027. godine ponovo smanjiti.
"Restriktivan stav monetarne politike, uključujući ignorisanje privremenih cenovnih oscilacija koje proizilaze iz nedavnih kontrola cena i marži, pomaže u obuzdavanju inflatornih rizika koji potiču od povećanja minimalne zarade i viših troškova energije", naveo je MMF.
Komentari (0)