Stotine hiljada građana podnelo prijavu za upis nelegalne nepokretnosti: Koje su sve dileme i ima li skrivenih troškova
Komentari29/12/2025
-17:00
Skoro pola miliona građana podnelo je prijavu za evidentiranje i upis prava na nepokretnosti u okviru postupka "Svoj na svome", pokazuju poslednji podaci Republičkog geodetskog zavoda. Prijave će se i tokom narednih četrdesetak dana podnositi kroz više kanala u skladu sa potrebama građana - online, na šalterima Pošta Srbije ili jedinica lokalne samouprave. I šta nam govore dostupni podaci o odzivu građana i njihovim nepokretnostima. Postavlja se pitanje koje su sve dileme u vezi sa tim postupkom.
Prijave nelegelalnih nepokretnosti počele su 8. decembra, a trajaće 60 dana. U Republičkom geodetskom zavodu kažu da se ide odlično, da je ceo proces digitalan i može da se prati u svakom trenutku.
Pomoćnik direktora za razvoj i inovacije u Republičkom geodetskom zavodu Darko Vučetić kaže za Euronews Srbija da je trenutno 460.985 prijava.
On objašnjava da je za razliku od svih drugih procesa i prethodnih faza ozakonjenja i legalizacije, ovaj sistem potpuno digitalan i da je način prijave vrlo jednostavna, da traje u proseku od pet do 10 minuta, da je građanima potrebna samo lična karta i da poznaju svoju nepokretnost, da je nađu i opišu, navodeći da je u nekim slučajevima potreban jedan, a u nekim nijedan papir, i da završe svoju prijavu.
"Ostalo će država uraditi za njih i građani su to prepoznali i za samo 15 dana već pola miliona ljudi se prijavilo za ovaj postupak, evidentiranje i upis prava svojine, što je zaista jedan neverovatan podatak", dodaje on.
Vučetić naglašava da je cilj da se prijave svi koji imaju neki objekat koji nije upisan u katastar nepokretnosti, odnosno koji nije izgrađen u skladu sa zakonom i da jednom za svagda građani reše svoje probleme, kao i probleme porodice, naslednika, ali i celog društva.
"Nelegalna gradnja nije samo ekonomski ili pravni problem, to je problem i socijalni i ekološki i problem za neki razvoj države i društva. Na žalost, u Srbiji ima oko 4,8 miliona takvih objekata", rekao je on.
Povezane vesti
Nema skrivenih troškova
Vučetić kaže da je Zakon o posebnim uslovima za evidetiranje i upis prava na nepokretnostima suštinski i strateški pokrio sve slučajeve tako da će, dodaje on, biti rešene nepokretnosti za sve prijave, a da ima rešenja i za one koji se ne prijave.
"Znači, biće svi u evidenciji, postoje i zakonska rešenja i za one koje se ne prijave. Imamo već 4,8 miliona prepoznatih na satelitskim snimcima, ukršteni su svi državni sistemi, podaci, tako da država već zna sve o tim nepokretnostima i u zakonskom rešenju, u zavisnosti od slučaja, da li je na državnom zemljištu, da li je u nekoj zoni koja zaštite ili na nekoj privatnoj svojini, upisaće se i takve nepokretnosti na kraju procesa u sam sistem", rekao je on.
On je pozvao građane da iskoriste priliku i slobodno prijave sve svoje nepokretnosti i da prijave jer je, kako je dodao, država omogućila tako nešto i za dobrobit svih građana.
On naglašava da skirivenih troškova za evidentiranje nema i da će naknada za upis za veliku većinu takvih objekata biti 100 evra i podseća da je su pre početka prijavljivanja definisane zone i naknade.
"Na primer, u Beogradu se kreće od 100 do 1000 evra, zavisi od same zone. Za manje gradove, na primer Novi Sad, Kragujevac ili Niš, to se kreće od 100 do 500, znači u samom centru je na primer 500 evra, sve ostalo je 100, dok je za gradove koji su ispod 50.000 stanovnika svuda 100 evra. I to je naknada koja se plaća za evidentiranje, odnosno kad dobijete potvrdu da je sve u redu i da može da se evidentira, to je tih 100 evra i više nemate nikakve skrivene troškove", rekao je on.
On navodi da za prijavu nije potreban elaborat.
"Dajete svoje ime, prezime i ličnu kartu, znači vaša identifikacija, identifikacija objekta i ukoliko imate jedan papir koji kaže - ja sam kupio ovo ili nasledio ili ako ste gradili na svojoj parceli, tada vam ne treba čak ni to, opišete nepokretnost i vi ste već u postupku", naglašava Vučetić.
Povezane vesti
Objašnjavajući razliku između legalnih i nelegalnih objekata, on navodi da ovaj postupak nije legalizacija nego evidentiranje i upis prava vlasništva građana u zvanične registre.
"Kada bi se radila klasična legalizacija za svih 4,8 miliona objekata, to bi nam trebalo kao državi i društvu 2.500 godina da bi to završili", rekao je on.
Vučetić je rekao da je suština da objekat koji nije napravljen u skladu sa pravilima i dozvolom, država prepoznaje faktičko stanje na terenu, evidentira taj objekat i upisuje sa pravom vlasništva.
Posle upisa, dodaje on, takav objekat više nije mrtav kapital.
Euronews/Ljiljana Pavlović
"Možete da ga prometujete, možete da podignete kredit, možete da nasleđujete, da ostavite svojim potomcima, ali i dalje da aplicirate kod države, na primer, za rekonstrukciju, adaptaciju. Znači, ulazi u neki pravni sistem i to je najveći benefit ovoga. Nema čega građani da se plaše", rekao je on.
Prema njegovim rečima, ovaj postupak nema veze sa oporezivanjem jer država već zna da takvi objekti postoje i za njih se plaća struja, gas, kanalizacija i telefon.
"Naravno da država zna da postoji. I ovo je proces koji nema veze sa postupkom oporezivanja. Znači, ovo je proces gde građanima dajemo mogućnost, odnosno na kraju procesa će građanin imati mogućnost da sa svojim objekati konačno budu svoj na svome i da ta nepokretnost bude upisana u katastar gde ga onda država i sistem brani i čuva", rekao je on.
Zakonom je, kaže on, omogućeno da se upiše i nadogradnja.
"Vi kada nadogradite vaš objekat, on je već odstupio od onoga za šta ste dobili upotrebnu dozvolu, tako da je automatski kad ste ga uradili, on postoji kao nelegalan objekat. Ali ovo je mogućnost da to što ste uradili prijavite i da dobijete upisano u katastar, sve ono što ste naknadno uradili nadogradnju, proširenje, adaptaciju, rekonstrukciju, na primer, od dva stana napravili ste, jedan, možete sada to da uradite i da upišete oba stana", rekao je on.
On dodaje da će se napokon znati ko je vlasnik tog objekta.
Do kada traje prijavljivanje
On je rekao da je omogućena onlajn prijava da bi građani što brže i što jednostavnije iz udobnosti svog doma mogli da završe zaj posao.
"Za one koji se ne osećaju komforno što se tiče digitalizacije, omogućeno je prijavljivanje u celoj Srbiji, imate preko 700 mesta, Pošta Srbije i lokalna samouprava, ukupno 4.500 ljudi trenutno radi na pomoći građanima da popune te prijave. Ispod haube, sam sistem je već umrežen, sve je već povezano, svi mogući registri u državi od poreskog preko elektrodistribucije, statistike", rekao je on.
Prijave će, prema njegovim rečima, trajati do 8. februara 2026. godine.
On kaže da će 30 dana posle toga predviđeno za prigovore, a nakon toga Agencija za prostorno planiranje i urbanizam će da radi potvrde na osnovu kojih će Republički geodetski zavod da upisuje.
"Ono što je važno, to je da svako ko ima opravdan razlog što nije iskoristio tih pet do 10 minuta da prijavi, moći će i narednih godinu dana da prijavljuje uz to opravdanje koje će dati Agenciji za prostorno planiranje i na osnovu toga podneće prijavu i upisaće se njihova nepokretnost", rekao je Vučetić. .
Komentari (0)