Spoljnotrgovinska roba razmena Srbije u periodu januar-novembar 68,4 milijardi evra
Komentari
30/12/2025
-15:12
Ukupna spoljnotrgovinska robna razmena Srbije je u periodu januar-novembar 2025. iznosila 68.437,9 miliona evra (68,4 milijarde), što je bilo za 7,6 odsto više u odnosu na isti period prethodne godine, objavio je danas Republički zavod za statistiku.
Spoljnotrgovinska robna razmena je izraženo u dolarima iznosila u istom periodu 76.960,6 miliona dolara, što je bilo za 11,4 odsto u odnosu na isti period prethodne godine.
Izvezeno je robe u vrednosti od 34.096,1 miliona dolara, što čini povećanje od 11,8 odsto u odnosu na isti period prethodne godine, a uvezeno je robe u vrednosti od 42.864,5 miliona dolara, što je za 11,2 odsto više nego u istom periodu prethodne godine.
Izvoz robe, izražen u evrima, imao je vrednost od 30.312,3 miliona evra, što čini povećanje od 7,9 odsto u poređenju sa istim periodom prethodne godine.
Uvoz robe imao je vrednost od 38.125,6 miliona evra, što predstavlja povećanje od 7,3 odsto u odnosu na isti period prošle godine.
Deficit iznosi 87.68,4 miliona dolara, što čini povećanje od 8,7 odsto u odnosu na isti period prethodne godine.
Izražen u evrima, deficit iznosi 78.13,3 miliona evra, što je povećanje od 5,1 odsto u poređenju sa istim periodom prethodne godine.
Povezane vesti
Pokrivenost uvoza izvozom je 79,5 odsto i veća je od pokrivenosti u istom periodu prethodne godine, kada je iznosila 79,1 odsto.
Posmatrano regionalno, najveći udeo u izvozu Srbije imao je Region Vojvodine (32,4 odsto); sledi Beogradski region (22,2 odsto), Region Šumadije i Zapadne Srbije (22,2 odsto), Region Južne i Istočne Srbije (21,7 odsto), a oko 1,4 odsto izvoza je nerazvrstano po teritorijama.
profimedia
Najveći udeo u uvozu Srbije imao je Beogradski region (45,4 odsto); slede Region Vojvodine (29,8 odsto), Region Šumadije i Zapadne Srbije (14,0 odsto), Region Južne i Istočne Srbije (9,0 odsto), a oko 1,9 odsto uvoza nije razvrstano po teritorijama.
Ne raspolaže se podacima za Region Kosovo i Metohija.
U strukturi izvoza po nameni proizvoda (princip pretežnosti) najviše su zastupljeni proizvodi za reprodukciju, 61,5 odsto (20975,7 mil. dolara), slede roba za široku potrošnju, 26,7 odsto (9118,6 mil. dolara) i oprema, 11,7 odsto (4001,0 mil. dolara). Neklasifikovana roba po nameni iznosi 0,0 odsto (0,9 mil. dolara).
U strukturi uvoza po nameni proizvoda najviše su zastupljeni proizvodi za reprodukciju, 53,5 odsto (22928,4 mil. dolara), slede roba za široku potrošnju, 21,1 odsto (9048,1 mil. dolara), i oprema, 12,1 odsto (5204,5 mil. dolara).
Neklasifikovana roba po nameni iznosi 13,3 odsto (5683,6 mil. dolara).
Povezane vesti
Glavni spoljnotrgovinski partneri
Spoljnotrgovinska robna razmena bila je najveća sa zemljama sa kojima Srbija ima potpisane sporazume o slobodnoj trgovini. Zemlje članice Evropske unije čine 58,4 odsto ukupne razmene.
Glavni spoljnotrgovinski partneri, pojedinačno, bili su kada je reč o izvozu: Nemačka, Italija, BiH, Kina i Mađarska, a u uvozu Kina, Nemačka, Italija, Turska i Mađarska.
Naš drugi po važnosti partner jesu zemlje CEFTA, sa kojima imamo suficit u razmeni od 3072,7 mil. dolara, koji je rezultat uglavnom izvoza: žitarica i proizvoda od njih, drumskih vozila, pića, nafte i naftnih derivata, medicinskih i farmaceutskih proizvoda. Izvoz Srbije iznosi 5036,0 mil. dolara, a uvoz 1963,3 mil. dolara za posmatrani period.
profimedia
Pokrivenost uvoza izvozom je 256,5 odsto. Izraženo u evrima, izvoz iznosi 4472,2 mil. evra, a uvoz 1753,6 mil. evra (suficit iznosi 2718,6 mil. evra, a pokrivenost uvoza izvozom 255,0 odsto).
Posmatrano pojedinačno po zemljama, veći suficit u razmeni ostvaren je sa zemljama iz bliskog okruženja: Crnom Gorom (izvoze se najviše električna energija i lekovi za maloprodaju, a uvoze se najviše električna energija i sušeno svinjsko meso), Bosnom i Hercegovinom (izvoze se gasna ulja i električna energija, a uvoze se električna energija i neanglomerisani lignit) i Severnom Makedonijom (izvoze se električne energija i električni provodnici, a uvoze se električna energija i katalizatori na nosaču).
Od ostalih zemalja ističe se i suficit sa Bugarskom, Slovačkom, Češkom, Nemačkom, Švedskom... Najveći deficit javlja se u trgovini sa Kinom (najviše zbog uvoza telefona za mrežu stanica). Sledi deficit sa: Turskom, Kazahstanom, Poljskom, Italijom, Ruskom Federacijom...
Prema odsecima Standardne međunarodne trgovinske klasifikacije (SMTK), izvoz prvih pet odseka čini 34,6 odsto ukupnog izvoza. Uvoz prvih pet odseka čini 25,3 odsto ukupnog uvoza. Odsek nerazvrstana roba, u koji se uključuje i roba na carinskom skladištu i u slobodnoj zoni, ima učešće u ukupnom uvozu 13,9 odsto.
U novembru 2025. godine je izvezeno je robe u vrednosti od 3.056,0 miliona dolara, što čini povećanje od 8,5 odsto u odnosu na isti mesec prethodne godine.
Uvoz je iznosio 3986,7 miliona dolara, što je povećanje od 13,4 odsto u odnosu na isti mesec prethodne godine.
Izraženo u evrima izvezeno je robe u vrednosti od 2640,9 miliona evra, što čini povećanje od 0,1 odsto u odnosu na isti mesec prethodne godine. Uvoz je iznosio 3445,3 miliona evra, što je povećanje od 4,6 odsto u odnosu na isti mesec prethodne godine.
Računato u dolarima, desezonirani indeks novembar 2025/oktobar 2025. godine pokazuje pad izvoza za 0,6 odsto i rast uvoza za 4,8 odsto. Računato u evrima, desezonirani indeks novembar 2025/oktobar 2025. godine pokazuje pad izvoza za 0,5 odsto i rast uvoza za 6,0 odsto.
Prema Nomenklaturi statistike spoljne trgovine (NSST) za mesec novembar na listi prvih pet proizvoda u izvozu, prvo mesto zauzimaju rude bakra i koncentrata (169 mil. dolara); drugo mesto pripada izvozu setova provodnika za avione, vozila i brodove (149 mil. dolara); na trećem mestu je izvoz motornih vozilima za prevoz lica, osim autobusa (125 mil. dolara); sledi izvoz rafinisanog bakra (96 mil. dolara); poslednje mesto pripada izvozu novih spoljnih guma za automobile (85 mil. dolara).
Lista prvih pet proizvoda u uvozu pokazuje da je električna energija naš prvi uvozni proizvod (127 mil. dolara); drugi po značaju su lekovi za maloprodaju (102 mil. dolara); na trećem mestu liste je uvoz gasnih ulja (81 mil. dolara); sledi uvoz prirodnog gasa u gasovitom stanju (73 mil. dolara); poslednje mesto zauzima uvoz delova i pribora za motorna vozila (65 mil. dolara).
Republički zavod za statistiku od 1999. godine ne raspolaže podacima za AP Kosovo i Metohija, tako da oni nisu sadržani u obuhvatu podataka za Republiku Srbiju (ukupno).
Komentari (0)