Spoljnotrgovinska robna razmena Srbije u prvih sedam meseci 43,7 milijardi evra: Koji proizvodi se najviše izvoze?
Komentari
29/08/2025
-12:57
Ukupna spoljnotrgovinska robna razmena Srbije za period januar-jul ove godine iznosi 43.749,8 miliona evra, što je za 9,5 odsto više u odnosu na isti period prethodne godine, objavio je danas Republički zavod za statistiku.
Izraženo u dolarima, razmena je iznosila 48.235,8 miliona dolara i veća je za 11,6 odsto u odnosu na isti period prethodne godine.
Izvoz robe, izražen u evrima, imao je vrednost od 19.322,6 miliona evra, što čini povećanje od 9,8 odsto u poređenju sa istim periodom prethodne godine.
Uvoz robe imao je vrednost od 24.427,1 miliona evra, što predstavlja povećanje od 9,3 odsto u odnosu na isti period prošle godine.
Izvezeno je robe u vrednosti od 21.308,4 miliona dolara, što čini povećanje od 11,9 odsto u odnosu na isti period prethodne godine, a uvezeno je robe u vrednosti od 26.927,3 miliona dolara, što je za 11,4 odsto više nego u istom periodu prethodne godine.
Deficit iznosi 5.618,9 miliona dolara, što čini povećanje od 9,7 odsto u odnosu na isti period prethodne godine.
Izražen u evrima, deficit iznosi 5.104,5 miliona evra, što je povećanje od 7,8 odsto u poređenju sa istim periodom prethodne godine.
Povezane vesti
Pokrivenost uvoza izvozom je 79,1 odsto i veća je od pokrivenosti u istom periodu prethodne godine, kada je iznosila 78,8 odsto.
Izvoz i uvoz po regionima
Posmatrano regionalno, najveći udeo u izvozu Srbije imao je Region Vojvodine (32,6 odsto); sledi Beogradski region (22,5 odsto), Region Južne i Istočne Srbije (22,0 odsto), Region Šumadije i Zapadne Srbije (21,5 odsto), a oko 1,5 odsto izvoza je nerazvrstano po teritorijama.
Najveći udeo u uvozu Srbije imao je Beogradski region (45,0 odsto); slede Region Vojvodine (30,8 odsto), Region Šumadije i Zapadne Srbije (13,4 odsto), Region Južne i Istočne Srbije (8,9 odsto), a oko 1,9 odsto uvoza nije razvrstano po teritorijama. Ne raspolaže se podacima za Region Kosovo i Metohija.
Izvoz i uvoz po regionima dat je prema sedištu vlasnika robe u momentu prihvatanja carinske deklaracije. To znači da vlasnici robe, po carinskom zakonu, mogu biti proizvođači, korisnici, izvoznici ili uvoznici robe.
Ovu činjenicu treba imati u vidu prilikom tumačenja podataka po regionima. Na primer, uvoz nafte i gasa najvećim delom se obuhvata u Regionu Vojvodine i Beogradskom regionu, a to su energenti za ukupnu teritoriju Srbije.
FoNet/Velimir Ilić
U strukturi izvoza po nameni proizvoda (princip pretežnosti) najviše su zastupljeni proizvodi za reprodukciju, 62,1 odsto (13227,9 mil. dolara), slede roba za široku potrošnju, 25,9 odsto (5510,7 mil. dolara) i oprema, 12,1 odsto (2569,5 mil. dolara). Neklasifikovana roba po nameni iznosi 0,0 odsto (0,4 mil. dolara).
U strukturi uvoza po nameni proizvoda najviše su zastupljeni proizvodi za reprodukciju, 53,2 odsto (14330,7 mil. dolara), slede roba za široku potrošnju, 21,3 odsto (5723,9 mil. dolara), i oprema, 11,7 odsto (3158,7 mil. dolara). Neklasifikovana roba po nameni iznosi 13,8 odsto (3714,1 mil. dolara).
Povezane vesti
EU najveći spoljnotrgovinski partner
Spoljnotrgovinska robna razmena bila je najveća sa zemljama sa kojima Srbija ima potpisane sporazume o slobodnoj trgovini. Zemlje članice Evropske unije čine 58,2 odsto ukupne razmene.
Glavni spoljnotrgovinski partneri, pojedinačno, kada je reč o izvozu bili su Nemačka, Italija, BiH, Kina i Mađarska, a u uvozu Kina, Nemačka, Italija, Mađarska i Turska.
Naš drugi po važnosti partner jesu zemlje CEFTA, sa kojima imamo suficit u razmeni od 1823,1 mil. dolara, koji je rezultat uglavnom izvoza: žitarica i proizvoda od njih, drumskih vozila, nafte i naftnih derivata, pića, medicinskih i farmaceutskih proizvoda.
Izvoz Srbije iznosi 3133,7 mil. dolara, a uvoz 1310,6 mil. dolara za posmatrani period.
Pokrivenost uvoza izvozom je 239,1 odsto. Izraženo u evrima, izvoz iznosi 2837,5 mil. evra, a uvoz 1192,7 mil. evra (suficit iznosi 1644,8 mil. evra, a pokrivenost uvoza izvozom 237,9 odsto).
Posmatrano pojedinačno po zemljama, veći suficit u razmeni ostvaren je sa zemljama iz bliskog okruženja: Crnom Gorom (izvoze se najviše električna energija i lekovi za maloprodaju, a uvoze se najviše električna energija i sušeno svinjsko meso), Bosnom i Hercegovinom (izvoze se gasna ulja i električna energija, a uvoze se električna energija i neanglomerisani lignit) i Severnom Makedonijom (izvoze se električne energija i električni provodnici, a uvoze se električna energija i katalizatori na nosaču).
Od ostalih zemalja ističe se i suficit sa Bugarskom, Slovačkom, Češkom, Nemačkom, Rumunijom... Najveći deficit javlja se u trgovini sa Kinom (najviše zbog uvoza telefona za mrežu stanica).
Sledi deficit sa: Turskom, Kazahstanom, Italijom, Ruskom Federacijom, Mađarskom...
Prema odsecima Standardne međunarodne trgovinske klasifikacije (SMTK), izvoz prvih pet odseka čini 33,9 odsto ukupnog izvoza. Uvoz prvih pet odseka čini 25,1 odsto ukupnog uvoza.
Odsek nerazvrstana roba, u koji se uključuje i roba na carinskom skladištu i u slobodnoj zoni, ima učešće u ukupnom uvozu 13,7 odsto.
Euronews
U julu 2025. godine je izvezeno je robe u vrednosti od 3203,3 miliona dolara, što čini povećanje od 13,9 odsto u odnosu na isti mesec prethodne godine. Uvoz je iznosio 4124,1 miliona dolara, što je povećanje od 10,0 odsto u odnosu na isti mesec prethodne godine.
Izraženo u evrima izvezeno je robe u vrednosti od 2737,4 miliona evra, što čini povećanje od 5,3 odsto u odnosu na isti mesec prethodne godine. Uvoz je iznosio 3525,0 miliona evra, što je povećanje od 1,7 odsto u odnosu na isti mesec prethodne godine.
Računato u dolarima, desezonirani indeks jul 2025/jun 2025. godine pokazuje pad izvoza za 4,1 odsto i rast uvoza za 2,5 odsto. Računato u evrima, desezonirani indeks jul 2025/jun 2025. godine pokazuje pad izvoza za 5,2 odsto i rast uvoza za 0,9 odsto.
Na listi prvih pet proizvoda u izvozu, prvo mesto zauzima izvoz rafinisanog bakra (152 mil. dolara); drugo mesto pripada izvozu setova provodnika za avione, vozila i brodove (137 mil. dolara); na trećem mestu je izvoz ruda bakra i koncentrata (120 mil. dolara); sledi izvoz motornih vozila za prevoz lica, osim autobusa (89 mil. dolara); poslednje mesto pripada izvozu novih spoljnih guma za automobile (79 mil. dolara).
Lista prvih pet proizvoda u uvozu pokazuje da su lekovi za maloprodaju (166 mil. dolara) naš prvi uvozni proizvod; drugi po značaju je uvoz sirove nafte i ulja od bituminoznih minerala (144 mil. dolara); na trećem mestu liste je uvoz električne energije (57 mil. dolara); sledi uvoz prirodnog gasa u gasovitom stanju (51 mil. dolara); poslednje mesto zauzima uvoz radara (41 mil. dolara).
Republički zavod za statistiku od 1999. godine ne raspolaže podacima za AP Kosovo i Metohija, tako da oni nisu sadržani u obuhvatu podataka za Republiku Srbiju (ukupno).
Komentari (0)