Leteći taksiji u Srbiji - demonstracioni letovi na EXPO 2027: Pitanja bezbednosti i regulativa sprečavaju širu upotrebu

Srbija je postala prva zemlja u Evropi koja je potpisala ugovor sa američkom kompanijom "Archer Aviation" za nabavku do 25 letelica modela "Midnight" – takozvanih letećih taksija. Ministar finansija Siniša Mali najavio je da se već naredne godine očekuju prvi demonstracioni letovi tokom specijalizovane izložbe EXPO u Beogradu. Međutim, ostaje otvoreno pitanje kada će ove letelice biti uvedene u svakodnevnu upotrebu i da li je Srbija uopšte spremna za taj korak. U fokusu su bezbednost vazdušnog saobraćaja, pravna regulativa, obuka pilota i prilagođavanje infrastrukture. Gosti emisije, pilot Stevan Ignjatović i profesor Saobraćajnog fakulteta u Beogradu Krsto Lipovac, složili su se da će do EXPO-a biti moguć samo pokazni primer, ali da ozbiljna primena zahteva mnogo priprema.

Stevan Ignjatović smatra da će do EXPO-a 2027 biti moguć samo demonstracioni let, ali ne i redovna upotreba.

"Lično mislim da će ovo biti samo jedan lep prikaz sredstava koje mogu da se koriste za ovu vrstu saobraćaja. Uvesti kod nas ovo u neku redovnu vrstu avio saobraćaja je nemoguć događaj iz prostog razloga što mi nemamo ni klijentelu koja bi to koristila niti je regulisano zakonskim propisima šta, gde, kada, kako, dokle i ostalo. Ono što Evropa već par godina unazad radi na pokušaju uvođenja ovog saobraćaja, Nemci su otišli najdalje od svih, ali nisu završili priču iz njima znanih razloga, a prvenstveno ekonomskih razloga", kaže Ignjatović.

Euronews Srbija

On naglašava problem obuke pilota.

"Imate dve varijante. Bez pilota taksija i sa pilotom taksija. Ja sad ne znam tačno da li je ovo bez pilota. Ako je sa pilotom, to je dodatni problem ove države. U ovoj državi ne postoji institucija koja bi se bavila obukom pilota za tu vrstu letilice. Ne postoje školski programi, ne postoji program obuke, ne postoji neko ko može da uči nekoga. Koja vrsta selekcije će biti i odabir ljudi koji će leteti? Kakvu školu oni moraju da imaju završenu pre toga da bi seli u ovakvo nešto?", pita Ignjatović.

Regulative i bezbednost – najveći izazovi

Profesor Krsto Lipovac ističe da su pravna regulativa i bezbednost ključni problemi. Ipak, on ističe da je u ovom slučaju politika odlučila da iskoristi tehnološke napretke u ovoj oblasti.

"Ako je to neko političko opredeljenje da tu treba da budemo lideri, može, zašto da ne. Ali, mislim da će ovde važnije od tehnoloških pitanja i tehničkih pitanja i rešenja biti pitanje pravne regulative, uređenja, obuke, drugih logističkih pitanja koja treba da pomognu i da budu preduslov za realizaciju ovakvog jednog ozbiljnog projekta. Radi se o izuzetno ozbiljnoj stvari", kaže Lipovac i dodaje:

"Ono što možemo očekivati do EXPO 2027, to je da se pripremi jedan, slobodno mogu reći, eksperiment, kao što je kolega odlično rekao, pokazni primer kako to može da funkcioniše. Samo to. A ulazak u neku ozbiljniju priču zahteva zaista mnogo i nisam siguran da smo mi kao država spremni za to", navodi Lipovac, izražavajući slaganje da je upravo tako nešto i najavljeno.

Euronews Srbija

On upozorava na bezbednosne rizike.

"U nekoj perspektivi, ako maštamo o tome da će imati veliki broj tih vozila, najveći izazov će biti bezbednost. Bez obzira koja opcija bude, da li vozilo bez ikakve posade, da li sa posadom koja sedi negde u kabinetu i upravlja tim vozilima ili potpuno autonomna vozila. Bez obzira koja od tih opcija bude, imaćete problem sa bezbednošću u smislu ukrštanja, imaćete problem sa bezbednošću u smislu tehničko-tehnoloških rešenja na polaznom mestu, na mestu sletanja, u fazi letenja. Imaćete problem sa bezbednošću telekomunikacija, veza. Obezbediti samo tu vrstu bezbednosti, to je veoma ranjiva priča po nekom mom skromnom razmišljanju".

Ignjatović dodaje da postoji i pitanje vremenskih uslova, kao i da postoje unapred određene rute koje bi opravdale postojanje i upotrebu ovakvih vozila.

"Ova vozila, avioni, helikopteri, kako god ih mi zvali, dronovi, oni su vrlo osetljivi na meteorološke uslove, koji su ovde kod nas vrlo promenljivi. Od vetrova preko naglih padavina, preko snežnih padavina, preko svega onoga što njemu smeta. Pogotovo pošto ima one solarne ćelije na krilima i leti pomoću njih, to je sad pitanje", kaže Ignjatović i dodaje:

"Za mene bi to jedino opravdanje bilo da se naprave linije Beograd-Kopaonik, Beograd-Zlatibor, Beograd-Tara, Beograd- neko jezero u Srbiji. Za mene bi to jedino bilo opravdano jer vi u Beogradu imate ljude koji mogu da plate to da bi bili viđeni kako sleću helikopterom na skijaški teren recimo, dronom i tako dalje", navodi Gnjatović, ističući da takva vozila nemaju svrhu u gradskim uslovima za prelazak ruta od 20-ak kilomatara".

Gostovanje Gnjatovića i Lipovca u celosti pogledajte u video prilogu