"Uskladiti ponudu i tražnju na tržištu rada": Šta zapravo pokazuje statistika o nezaposlenosti

U Srbiji je u decembru prošle godine, prema podacima Nacionalne službe za zapošljavanje, bilo skoro 340.000 nezaposlenih, što je za oko 13.500 manje nego pre godinu dana. Najveći broj nezaposlenih bio je u Šumadiji i Zapadnoj Srbiji, a zatim u južnoj i Istočnoj Srbiji. Postavlja se pitanje šta govore ovi podaci, kakvi kadrovi su na raspolaganju privredi i koje mere bi dodatno popravile situaciju na tržištu rada.

Ljiljana Pavlović iz Unije poslodavaca Srbije kaže za Euronews Srbija da je položaj mladih u statistici o nezposlenosti prilično zanemrljiv s obzirom na, kako ona dodaje, veliki set podrške i mogućnosti da mladi kroz podršku ne samo Nacionalne službe za zapošljavanje, nego i nekih drugih podsticajnih mera, otvore vrata kod poslodavca i zasnuje svoj prvi radni odnos.

Ona kaže da su najugroženiji ljudi stariji od 55 godina koji se nalaze na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje i koji su najčešće bez kvalifikacije ili sa vrlo niskim kvalifikacijama.

Da je do promena na tržištu rada došlo naglašava sagovornica Euronews Srbija i navodi da je potrebno voditi računa o tome da se posluje u uslovima visoke tehnologije tako da se određene vrste poslova menjaju.

"Ako pogledate sada poslednje podatke koje objavio Republički zavod za statistiku, nama se zapravo nezaposlenost u jednom procentu, ipak, povećala", rekla je ona.

Pavlović je ukazala na to da stariji radnici velikim delom nisu u mogućnosti da isprate brz tok kretanja, a oni su brojniji u odnosu na mlade ljude.

"Dovoljno potrebnih kadrova svakako nema, to je problem koji u Srbiji postoji unazad sigurno pet godina, možda u poslednje dve godine je posebno izražen. To možemo i da vidimo kada je u pitanju zapošljavanje stranaca, prosto nedostatak vozača doveo je do toga da se poslodavci snalaze i da pozajmljuju radnu snagu iz drugih zemalja. A opet sa druge strane vi imate na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje lica koja su dugoročno nezaposlena, što nam opet govori u prilog tome da postoji jedan izuzetno veliki nesklad između onog što je privredi u Srbiji potrebno i onoga što nam iz obrazovnog sistema izlazi", rekla je ona. 

Pavlović ističe da taj nesklad poziva na reformu koja nam je neophodna kako bismo mogli da uskladimo ponudu i tražnju na tržištu rada i kako poslodavci ne bi morali da sa strane pozajmljuju radnu snagu koja im je neophodna.

"Neophodne su investicije"

Najviše se traže zanatska zanimanja koja su, kako kaže Pavlović, prioritetno deficitarna. 

"Sada gotovo da ne postoji nijedan privredni sektor da nema deficit kadrova na tržištu rada. Ako pogledamo, recimo, sektor medicine, svima nam je jasno koliko nam zapravo u tom sektoru nedostaje ne samo medicinskih sestara i tog nekog osoblja u medicini, nego i samih lekara i taj deficit je posebno izražen na lokalnom nivou. Možda mi u Beogradu to ne osjećamo, ali na lokalnom nivou to se i ta kako oseća", rekla je ona.

Googel maps

Ona navodi da je takođe i u sektoru saobraćaja izuzetno veliki deficit i da tu nedostaju ne samo oni sa srednjim stručnim obrazovanjem, već i visoko obrazovani kadar.

"Recimo, u sektoru građevinske industrije nedostaju i građevinski inženjeri, nedostaju i elektroinženjeri. Iako naš sektor IT pokazuje stagnaciju, i tu je takođe prisutan deficit kadrova visokostručnih u informacionim tehnologijama, menadžera", dodaje ona.

Kada je reč o visokom procentu nezaposlenih u regionu Šumadije i Zapadne Srbije, Pavlović kaže da se mora uzeti u obzir da je sama struktura privrede u tom regionu slična kao i struktura u istočnoj i južnoj Srbiji.

"Istočna i južna Srbija je nedavno imala nekoliko značajnih investicija koji su uspeli sa evidencije Nacionalne službe za zapošljavanje da angažuju i zaposle stanovništvo koje je bilo radno neaktivno. Ono što je neophodno i što bi moglo da podrži upravo ovaj region Šumadije i Zapadne Srbije jesu investicije koje su, nažalost, u Srbiji u 2025. prepolovljene. Mi se nadamo da će u narednom periodu da se otvore vrata za ulazak nekih većih kompanije koje svakako podstaknu samim svojim ulaskom i rast domaćih privrednika, što će uticati svakako i na rast zaposlenosti i u ovom regionu Srbije", rekla je ona.

Prema njenim rečima, aktivne mere politike zapošljavanja postoje, ali svakako nisu dovoljne. 

"Gotovo sam sigurna da te mere podsticaja ne mogu da reše probleme sa kojima se suočavaju, sa jedne strane, poslodavci koji ne mogu da dođu do stručnog kadra, sa druge strane, ljudi koji traže poslova nemaju dovoljno znanja i veština", rekla je ona.

Pavlović naglašava da su neophodne sveobuhvatne mere i nešto veće državne intervencije u tom pogledu, ako očekujemo da imamo neke dobre rezultate.

"Ali pre svega, jedna reforma obrazovnog sistema i mogućnost da ljudi kroz neke kratke, neformalne obuke mogu da steknu veštine koje su potrebne privredi", zaključila je ona.