Veštačka inteligencija i budućnost rada: Kako tehnologija menja profesije, obrazovanje i pravila karijere

Veštačka inteligencija više nije tema daleke budućnosti, već realnost koja svakodnevno menja način na koji radimo, učimo i planiramo karijere. Od automatizovanih administrativnih procesa i pametnih chatbotova, do sistema koji analiziraju ogromne količine podataka za nekoliko sekundi – tehnologija ubrzava transformaciju tržišta rada brže nego što su obrazovni sistemi i poslovni modeli spremni da je isprate. Upravo zbog toga sve češće se postavlja pitanje: da li veštačka inteligencija predstavlja pretnju zaposlenima ili priliku za nove profesije i drugačiji način rada?

O tim dilemama za Euronews Srbija govorio je stručnjak za digitalni marketing i autor emisije "Tajne lavirinta" Nikola Jagodić, koji smatra da odgovor nije crno-beli. 

"Veštačka inteligencija u isto vreme može da bude i pretnja i šansa, ali može da ne bude ni jedno ni drugo. Zavisi kako joj pristupamo", kaže Jagodić. 

On ističe da mediji često potenciraju strah, jer takav narativ privlači pažnju, ali da optimističan pogled otvara mnogo više mogućnosti.

Tržište rada se ne gasi – ono se reorganizuje

Prema njegovim rečima, važno je razumeti jednu ključnu razliku: "Veštačka inteligencija ne zamenjuje poslove, već zadatke".

Upravo u toj rečenici krije se suština promena koje nas očekuju. Rutinski i ponavljajući poslovi – poput unosa podataka, administrativnih obrada ili rada u kol-centrima – već se automatizuju. Međutim, to ne znači da ljudi nestaju iz tih sektora. Njihova uloga se menja: od izvršilaca postaju nadzornici sistema, kontrolori procesa i upravljači alatima.

Jagodić navodi primer administrativnih radnika koji rade u tabelama i bazama podataka. 

"Veštačka inteligencija to radi brzo i precizno. Ali neko mora da upravlja tim sistemom, da ga kontroliše i ispravlja greške", objašnjava on. 

Umesto pet zaposlenih koji ručno unose podatke, u budućnosti će možda biti potreban jedan koji nadgleda automatizovan proces.

Slična situacija već je vidljiva u svakodnevnom životu – od samouslužnih kasa do automatizovanih telefonskih servisa. 

"Neće nestati svi poslovi, ali će se smanjivati broj ljudi na istim pozicijama. Istovremeno, otvoriće se nova zanimanja, poput operatera chatbotova ili koordinatora digitalnih sistema", kaže Jagodić. Drugim rečima, tržište rada se ne gasi – ono se reorganizuje.

Euronews

Kada je reč o velikim tehnološkim kompanijama i otpuštanjima koja se često dovode u vezu sa automatizacijom, Jagodić podseća da je optimizacija troškova uvek deo korporativne logike.

"Zaposleni su često prvi na udaru kada se smanjuju troškovi. Veštačka inteligencija može biti povod, ali retko je jedini razlog", ističe on. 

Automatizacija jeste faktor, ali poslovne odluke mnogo su složenije od jednostavnog "mašina je zamenila čoveka".

Promene na tržištu rada neminovno otvaraju pitanje obrazovanja. Da li su škole i fakulteti spremni za novu realnost? Jagodić je po tom pitanju realan i tvtdi da "nijedan obrazovni sistem ne može da isprati brzinu razvoja veštačke inteligencije".

On navodi primer digitalnog marketinga, gde se alati i interfejsi menjaju na svakih nekoliko meseci. 

"Koja institucija može na tromesečnom nivou da menja gradivo? To je gotovo nemoguće", kaže on.

Zbog toga, smatra Jagodić, formalno obrazovanje mora da se dopuni fleksibilnim kursevima i brzim prekvalifikacijama. 

"Kursevi će postati nosioci praktičnog znanja, jer omogućavaju da za nekoliko nedelja savladate konkretne veštine koje su trenutno tražene". 

Euronews

U svetu u kome se platforme i alati stalno menjaju, brzina prilagođavanja postaje ključna.

Poseban izazov odnosi se na mlade koji tek ulaze na tržište rada. Početne pozicije, koje su ranije bile prvi korak u karijeri, danas su često najpodložnije automatizaciji. Jagodić zato naglašava važnost samospoznaje.

"Mladi moraju da poznaju sebe – da li su kreativni, da li vole strogu strukturu ili fleksibilno okruženje. Toliko je mogućnosti da je ključno razumeti sopstvene sklonosti".

On upozorava i na zamku slepog praćenja trendova. Nekada je to bio IT sektor, danas je to veštačka inteligencija. 

"Svi idu tamo gde misle da ima najviše novca. Ali baloni se naduvaju i puknu. Važno je pronaći oblast u kojoj možete dugoročno da se razvijate", kaže Jagodić.

profimedia

Zanimljivo je da u eri digitalne transformacije raste vrednost zanata. 

"Svi žele digitalne poslove i rad sa laptopa sa mora, ali zanati postaju sve traženiji i često bolje plaćeni. Vodoinstalateri, električari i drugi majstori danas su deficitarni, a njihova stručnost teško može biti zamenjena algoritmom".

Kada govori o veštinama budućnosti, Jagodić naglašava da tehničko znanje više nije dovoljno. 

"Ključ će biti kritičko razmišljanje, razumevanje konteksta i sposobnost komunikacije. Ako znamo da postavimo prava pitanja veštačkoj inteligenciji, znaćemo da je koristimo".

"Veštačka inteligencija menja pravila igre"

U svetu u kojem je sve teže razlikovati stvarne informacije od generisanih sadržaja, razumevanje šire slike postaje presudno.

Za starije generacije, prilagođavanje će biti izazovno, ali ne i nemoguće. 

"Kao kada su računari ušli u birokratiju – bio je to šok, ali su se ljudi prilagodili. Tako će biti i sada. Iskustvo u kombinaciji sa spremnošću na učenje može postati snažna prednost" smatra Jagodić.

Na kraju, kroz svoju emisiju „Tajne lavirinta“, Jagodić pokušava da pomogne upravo onima koji se nalaze na raskrsnici karijere. U prvoj sezoni razgovarao je sa ljudima različitih profesija, dok u novoj sezoni planira da i sam isproba njihove poslove, kako bi gledaocima približio realnu sliku tržišta rada. Uz to, najavljuje i mini-školu digitalnih zanimanja, namenjenu svima koji žele da razumeju kako izgleda rad u novoj tehnološkoj eri.

Jedno je sigurno – veštačka inteligencija neće čekati da se prilagodimo. Ona već menja pravila igre. Ali, kako poručuje Nikola Jagodić, najveća prednost ostaje na strani onih koji su spremni da uče, da se prilagođavaju i da tehnologiju posmatraju kao alat, a ne kao protivnika.