Koja je formula za privlačenje investicija: Spasojević za Euronews Srbija o dobitnoj kombinaciji za dalji razvoj

Politika subvencija je sigurno bila uspešna s obzirom na to da je Srbija lider u regionu po stranim direktnim investicijama, kaže za Euronews Srbija predsednik ITM sistema i član Predsedništva Saveza ekonomista Srbije Toplica Spasojevićem ali i naglašava da bi srpske finansijske institucije koliko je to moguće trebalo da obrate pažnju na domaće investitore, a ne samo za strane. 

On je naveo da više od 60 odsto ukupnih stranih investicija u regionu dolaze u Srbiju i da je politika subvencija stranih investicija bila važna od 2010. kada je nezaposlenost bila preko 20 odsto, a kod mladih preko 40 odsto.

"To je bilo jako važan faktor dovesti bilo koga ko će da otvori radna mesta. Posle 2017 i 2018. godine, taj model privlačenja stranih investitora po svaku cenu i za najosnovnije stvari u tekstilnoj industriji, u industriji autodelova, gde su jako niske plate i gde nemate dodate novostvorene vrednosti velike za društvo, iscrpi se na neki način. Mada smo mi nastavili tim trendom i posle kovid krize, imali smo neverovatnih skoro pet milijardi evra  tri godine uzastopce stranih direktnih investicija. A u nekom trenutku do 2017. samo su oni i mogli da konkurišu za dodelu subvencija, domaće nisu", rekao je Spasojević.

On navodi da se to nakon toga promenilo ali da i dalje preovledavaju strane direktne investicije.

Sagovornik Euronews Srbija smatra da država u ovom momentu treba da subvencionište samo one domaće, pre svega, i strane investitore koji žele da ulažu u visoke tehnologije koje donose nova znanja, veće pristupe kapitalu i zapošljavanju mladih ljudi sa novim znanjima.

"Tu pre svega mislim na IT, na zelenu tranziciju, na zelenu energiju, na poljoprivredu", navodi on. 

Ako bi se, dodaje on, govorilo o nekom višem stepenu investicija, gde bi se razvijala biotehnologija ili IT i još više veštačka inteligencija, onda domaći stručnjaci i "klinci koji su vični tome, ne bi odlazili u inostranstvo".

"Mi svake godine gubimo 50.000 stanovnika. zato što odu u inostranstvo i teško se vraćaju, zato što nemamo poslove za njih. Kad bismo forsirali takve poslove, oni bi pre svega ostali, a neki bi se i vratili. Naša zemlja bi mogla da bude neki hab regionalni za nove tehnologije i nova znanja. Naravno, treba da se investira i u fakultete i dovođenje stranih stručnjaka kako bi držali predavanja", rekao je on. 

Spasojević naglašava da država ima još jedan zadatak a to je da za domaće i strane investitore ubrza procedure za dobijanje dozvole.

On je naveo da Srbija nije napravila nijednu hidrocentralu 30 godina, da postoje projekti za tri gigavata energije koji se zbog spore državne administracije se dešavaju, a da su to investicije od šest, sedam milijardi.

"Dosta domaćih investitora su spremni da investiraju u to. Znači, s jedne strane, tapšanje po ramenu, orden, ubrzavanje procedura i ukoliko je moguće da finansijske institucije naše zemlje obrate pažnju na domaće investitore, ne samo za strane", rekao je on. 

Koja bi bila dobitna kombinacija

Spasojević smatra da bi domaće investicije mogle da budu motor razvoja u budućem periodu, navodeći da četiri firme imaju planove za investicije od preko dve i po milijarde evra.

"Ne trebaju nama strani direktne investicije kad ih već imamo dovoljno kapaciteta ovde, samo da domaći investitori dobiju sličan tretman. Inače, domaće investicije su i tri puta veće od stranih investicija", kaže Spasojević.

On kaže da strane firme imaju velike investicione grupe, velike bankarske organizacije i svoje ambasadore koji kucaju na vrata srpskih ministara.

"Mi nemamo koga, mi domaći investitori, sem komore i naših lokalnih udruženja koja da li imaju ravnopravan tretman ili ne, to je veliko pitanje. Međutim, ja bih pomenuo Singapur, Koreju, Japan, to su sve zemlje koje su bazirale svoj razvoj na domaćoj investiciji i na domaćem znanju uz podršku i stranog investitora. I ja mislim da je ta kombinacija dobitna", rekao je on.

Spasojević navodi da strani i domaći investitori zajedno mogu da rade. 

"Mi imamo desetine partnera u inostranstvu koji, znajući kako mi radimo 30-40 godina, bi se rado upustili da sa nama odrade neki projekt. Još jedna stvar, tu je važna i uloga države, gde će ona sama da investira, a to je pre svega infrastruktura, da li je to putna, da li su to naftovodi, energetska infrastruktura, da li su to optički kablovi, telefonija. I ja bih dodao još jednu stvar u kojoj se malo priča, a to je prečišćavanje kanala i navodnjavanje, gde mi možemo da udvostručimo proizvodnju", kaže on.

Spasojević navodi da Srbija sa duplo više obradivih površina od Holandije ima pet milijardi evra poljoprivredne proizvodnje, a Holandija 115 milijardi.

"Tu su naši potencijali. Znači, strane direktne investicije, domaći privrednici, uz sve što sam rekao kako to država možda pomogne, plus država koja treba da nastavi ovo kako sada dobro radi sa baznom infrastrukturom", zaključio je Spasojević.