Tabaković: Srbija sačuvala stabilnost uprkos velikoj neizvesnosti u svetu
Komentari
02/03/2026
-10:55
Guvernerka Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković izjavila je danas, na otvaranu 33. Kopaonik biznis foruma, da je Srbija sačuvala stabilnost uprkos velikoj neizvesnosti u svetu "Radimo u uslovima čiji je zajednički imenilac neizvesnost.
Takozvani indeksi neizvesnosti na globalnom nivou zabeležili su ekstremne vrednosti prošle godine, a beležili su rast i sredinom februara ove godine. Svedočimo sankcijama koje se uvode u oblasti energetike i finansija, što dovoljno govori o njihovom značaju za nacionalnu bezbednost i suverenitet svake zemlje. U neredima, odnosno odsustvu reda, samo onaj ko ih je kreirao možda zna, a možda i ne zna ko će da nastrada a ko će da preživi", rekla je Tabaković.
Ona je istakla da je dobra vest to da smo u Srbiji i u takvim uslovima sačuvali stabilnost.
"Između ostalog, imamo relativno stabilan kurs dinara prema evru, stabilan i otporan finansijski sektor, na koji sam posebno ponosna, i rekordne devizne i zlatne rezerve, koje su zaštita od eksternih šokova i od naglih promena na finansijskom tržištu. Sve ovo možda nisu vesti, ali jesu preduslov za dobre vesti", rekla je ona.
Tabaković je istakla da je inflacija u Srbiji u 2025. godini iznosila 2,7 odsto na kraju decembra, što je u ciljanim okvirima, gde se očekuje da ostane i u srednjem roku.
"Izvoz robe i usluga dostigao je rekordnih 48 milijardi evra. Pokrivenost uvoza izvozom robe i usluga od 92 odsto, za 25 procentnih poena viša je u odnosu na 2012. godinu. Imamo rekordne rezerve zlata u vrednosti od 7,5 milijardi evra, koje čine preko 25 odsto ukupnih deviznih rezervi. Nastavljen je rast dinarske štednje i prošle godine, za osam odsto, pri čemu i rezultati naše poslednje analize isplativosti dinarske i devizne štednje potvrđuju da je u proteklih trinaest godina dinarska štednja bila isplativija od devizne štednje i u kratkom, i u dugom roku", rekla je ona.
Kaže da je kreditna aktivnost bila u funkciji rasta, uz rast investicionih kredita privredi od 12,8 odsto i stambenih kredita građanima za 19 odsto. Kako je reklam, učešće problematičnih kredita je na najnižem nivou od 2,1 odsto.
Povezane vesti
"Prvi put je obezbeđena i gotovo puna pokrivenost prosečne potrošačke korpe prosečnom zaradom i minimalne potrošačke korpe minimalnom zaradom. Time je njihova pokrivenost za oko 35 procentnih poena viša u odnosu na 2013. godinu. Očuvali smo kreditni rejting na investicionom nivou kod agencije Standard & Poor’s, i na pola koraka do tog nivoa kod agencije Fitch", istakla je Tabaković.
"Zbog sankcija NIS-u izostalo značajnije ubrzanje rasta"
Tabaković je rekla da je zbog sankcija Naftnoj industriji Srbije izostalo značajnije ubrzanje rasta u Srbiji krajem godine.
"Takođe, sankcije koje su uvedene našoj Naftnoj industriji Srbije uticale su da krajem godine izostane značajnije ubrzanje rasta. Svi znate koliki je direktni i indirektni uticaj obustavljanja i neizvesnosti u vezi sa NIS-om i nemojte da to potcenjujemo", rekla je Tabaković.
Ona je istakla da su, ipak, ključni izvori rasta - investicije i potrošnja ostali na visokom nivou.
"U pogledu izvora investicija zadržano je visoko učešće kapitalnih rashoda države od oko sedam odsto BDP-a. Nastavljeno je i finansiranje sopstvenih izvora, kao i putem kreditne aktivnosti. Iako niži, nastavljeni su i prilivi stranih direktnih investicija. U pogledu izvora potrošnje, njihovom rastu doprineli su očuvana formalna zaposlenost privatnog sektora i dalji realni rast zarada i penzija", rekla je Tabaković.
Navela je da je kao i za zlato iznenade izjave da "svako malo imamo rast zarada koji onda pojede inflacija". kako je istakla, da je to tako, ne bismo imali visok i realni rast zarada. Prema njenim rečima, u delu eksterne pozicije zemlje, priliv stranih direktnih investicija bio je niži u odnosu na rekordnu 2024. godinu, ali je ostao diversifikovan i pretežno usmeren u razmenljive sektore.
"Prema izveštaju FDI Inteligence 'Gradovi i regioni budućnosti' iz 2025. godine, nekoliko gradova Srbije rangirano je među najatraktivnijim destinacijama za strana ulaganja", rekla je ona.
Povezane vesti
Kada je reč o trgovinskoj razmeni, izvoz robe u 2025. godini povećan je za 8,7 odsto i vođen je prerađivačkom industrijom i uz najveći doprinos od grana povezanih sa automobilskom industrijom. Navela je da je u delu usluga, izvoz informaciono-komunikacionih usluga zadržao dvocifrenu stopu rasta, uz učešće u ukupnom izvozu usluga od 30 odsto.
"Zbog predloga da se izvoz podrži puštanjem dinara da deprecira i da se time poveća pokrivenost uvoza izvozom, daću samo nekoliko podataka, a svako neka izvede svoje zaključke. U periodu od 2017. do kraja 2025. godine Narodna banka Srbije je bila neto kupac deviza u iznosu od 11,3 milijarde evra. Ponoviću, neto kupac deviza u značajnom iznosu. To znači da smo sprečavali prekomerno jačanje dinara u odnosu na evro. Time bi predlog da dopustimo da dinar deprecira značio da to bude veštački urađeno", istakla je ona.
Komentari (0)