Nacionalna strategija "Srbija 2030": Šta je izvodljivo i realno?

Jedan od ključnih tačaka nacionalne strategije "Srbija 2030" jeste rast životnog standarda. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio je u svom subotnjem obraćanju rast plata, penzija, otvaranje novih fabrika izgradnju brojnih infrastrukturnih projekata. Savremene tehnologije, veštačka inteligencija takođe su prepoznati kao ključni elementi budućeg razvoja Srbije, a najavljena je i proizvodnja robota kao i izrada, kako je rekao predsednik, ozbiljnih dronova. Postavlja se pitanje koliko je ta strategija realna u narednim godinama. Sagovornici Euronews Srbija smatraju da je dobro što postoji vizija i cilj kome težimo, a da li će to biti spisak leših želja ili realnost pokazaće se u narednom periodu.

Toplica Spasojević iz Saveza ekonomista Srbije kaže da je pozitivna stvar postavljati ciljeve i da mi svoj domaći zadatak u okviru naše zemlje moramo da uradimo najbolje što možemo.

"To što će biti spolja, to ne zavisi od nas niti možemo da utičemo. Da napravim jednu malu paralelu, prošli put kad smo radili jedan ozbiljan projekat 2007. to je bio plan dugoročnog razvoja Srbije 2007-2012. Ja sam bio deo tog tima i mi smo napravili jedan dokument na 1.000 strana. Branili smo ga prvo u Vladi, pa u Skupštini. Odradili smo mi svoj posao i dođe svetska ekonomska kriza i to je stavljeno u fioku, niko ga nije pogledao. Nadam se da to neće biti i sa ovim programom, da će da se stabilizuje situacija u Iranu, a nadam se i u Ukrajini, pa da možemo da se posvetimo našim domaćim temama", rekao je on. 

Novinarka portala Forbes Srbija Petrica Đaković kaže da je Srbija 2018. godine donela Zakon o planskom sistemu koji obavezuje državu da donese plan razvoja Srbije, koji će usvojiti Skupština Srbije.

Ona je navela da je rok kada je Vlada Srbije trebalo parlamentu da predloži taj plan istekao u januaru 2020. i dodaje da je Forbes Srbija saznao da je taj plan na koji zakon obavezuje praktično u jednoj početnoj fazi, da će biti verovatno potrebno mnogo vremena da on se usvoji, ako je uopšte to namera.

"S druge strane, umesto tog plana koji je bio i predmet razgovora sa Međunarodnim monetarnim fondom i zbog koga smo, između ostalog, donosili i zakon, imamo ove planove svako malo, ovaj sad najnoviji za 2030. koji nam saopštava predsednik države i taj jedan uzak krug kreatora ekonomske politike. To je moja prva kritika na tu vrstu donošenja takvih dokumenta, zato što se oni zapravo donose vaninstitucionalno, umesto da poštujemo usvojeni zakon", navela je novinarka. 

Ona smatra da je teško govoriti o tome koliko je taj plan realan i ostvariv i da joj zato deluje kao spisak lepih želja.

"S jedne strane, imate sve više ratova i geopolitičke krize za koje mi u ovom trenutku uopšte ne znamo ni koliko će one trajati, ni kakve će one imati posledice na globalnu ekonomiju, a onda ni na domaću ekonomiju. Sa druge strane, mi ne znamo na kojim analizama i projekcijama je bazira ovo što smo mi u subotu čuli. I to su za mene dve ključne stvari zbog kojih ja vama ne mogu da kažem u koje meri je to ostvarivo. Moguće je da jeste, meni se čini da verovatno nije i zato mi to pre svega liči na jedan populistički predizborni, predizbornu strategiju", rekla je Đaković.

Spasojević je naveo da je projekat koji su 2007. izradili ekonomisti bio stručan, a da plan "Srbija 2030" ima elemente i politike i socijalno-ekonomskog delovanja što, dodaje on, ne znači nužno da je loš.

On je naveo da bi plan "Srbija 2030" podelio u tri dela, od kojih je jedan politički deo čiji deo je i vojna neutralnost, drugi socijalno-ekonomski koji se odnosi na to koliko će biti plate i penzije, i treći koji je čisto ekonomski, čiji je deo i namera o velikim ulaganjima u energetiku, auto-puteve i pruge.

Spasojević kaže da nedostaje to sa kojim ljudima ćemo to da uradimo i sa kojim institucijama, navodeći da 10-15 velikih projekata od dva gigavata energije koja nam je neophodna, a koji se ne ostvaruje zato što smo suviše spori u administraciji.

"Po meni, institucionalno moramo da rešimo neke stvari da bi ubrzali taj protok. Drugo, treba da vidimo na koga se mi oslanjamo. Je l' se oslanjamo na ovu decu koja su protestovala prošle godine ili smo njih izbrisali pa ćemo nekog drugoga dovedemo. Mi moramo da nađemo tu komunikaciju sa njima i da njima predstavimo. Ne treba mojoj generaciji predstavljati ovaj plan. Lepo je zato što moja generacija glasa, ali oni su, verovatno ih ima i najviše koji će da glasaju u principu konzervativno. Ne govorim za sebe, govorim za generaciju. A s druge strane, mi moramo ove mlade da uvučemo u to da oni budu pre svega zainteresovani za ovo i da oni budu nosioci ovoga. Imajući u vidu da je jedan od ključnih elementa i veštačka inteligencija, data centri, to moja generacija ne radi, to rade ovi mladi", rekao je on.

Euronews Srbija

Spasojević kaže da je tu još jedna stvar, a to su finansije i navodi veliki pritisak da se smanji prisustvo Kine u "našem dvorištu".

"Pitanje je da li ćemo moći da dobijemo dovoljno sredstava iz inostranstva. Deo novca je išao iz Dubaija, Abu Dabija. Pitanje šta će biti sad sa njima kad se sve ovo završi. Tako da, po meni je i ta treća stvar, finansiranje, malo problematična", rekao je on.

Prioriteti treba da se znaju 

Đaković kaže da je logično da se ubrzanim rastom kroz investicije i infrastrukturu praktično povećava životni standard, ali da je pitanje u koje meri je ostvarivo, navodeći da je u 2025. projektovano da će rast BDP biti četiri odsto, a on je na kraju bio dva odsto. 

"On je bio prepolovljen. U ovoj godini je projekcija da će biti tri. Da li će on biti tri, to ćemo videti. I sad se ponovno vraćam na te neizvesnosti. Kada je reč o ceni nafte, mi uopšte ne znamo kako će ova godina teći, što se tiče kriza i globalnih neizvesnosti i kako će to na nas utiči. Postoje stvari na koje možemo da utičemo, postoje stvari na koje ne možemo da utičemo. Mi još nismo, iako postoje neke indicije da bi to trebalo uskoro da se desi, rešili problem NIS. Taj potpis na taj ugovor još uvek čekamo. Ako tu krene nešto kako ne treba, postoji veliki broj rizika da mi ne znamo ni 2026. kako će izgledati, onda je jako teško praviti kredibilne projekcije šta može da bude 2030. godine", rekla je ona. 

Kada je reč o najavama o dugoročnom ulaganju od 48 milijardi evra, Đaković je rekla da je to jako ambiciozan, ali i problematičan plan zato što će taj novac doći iz zaduživanja.

"Iako udeo javnog duga u BDP Srbije nije na kritičnoj tački, mi moramo da vodimo računa i koliko se zadužujemo i po kojoj ceni se zadužujemo, ali pre svega za šta se mi zadužujemo", kaže ona.

Sagovornica Euronews Srbija navodi da je korisno ulaganje u zdravstvo i obrazovanje, ali i dodaje da je Srbija sa velikim infrastrukturnim projektima u poslednjih oko 15 godina došla u jedan potpuni paradoks jer su prvo bila mala izdvajanja za infrastrukturne projekte i da se taj novac iz raznih administrativnih razloga nije trošio u roku.

"Sada smo došli u jednu drugu krajnost, a to je da trošimo jako mnogo novca na te infrastrukturne projekte. Uz, naravno, dva velika problema. Jedan je kako se određuju prioriteti šta će da se gradi, u ovom slučaju putevi, pruge, i drugi je kako se biraju izvođači. Najveći broj putnih pravaca u Srbiji grade kineski izvođači. Ali, uzmimo primer Moravskog koridora koji gradi američko-turski konzorcijum. Cena izgradnje toga auto-puta je od prvobitno dogovorenih 700 miliona evra sa mogućnosti da se povećava za 20 odsto, to je 900, sada došlo do 2,1 milijardi i videćemo da li je ona konačna. Mi nemamo objašnjenje zbog čega je taj put u međuvremenu poskupeo više od tri puta. Ugovor nije javan i mi ga ne vidimo. I onda, naravno, s pravom možemo da sumnjamo da je posredi korupcija, jer nam niko drugi ne nudi argumente da je nešto drugo, dakle da je to poskupljenje iz nekog razloga opravdano", rekla je ona.

Spasojević kaže da je Srbija što se tiče nivoa kapitalnih investicija, u poslednje dve, tri godine došla do onoga koji sugerišu i MMF i ekonomisti, odnosno na 25-26 odsto BDP-a. 

"Znači, i država i privrednici i strane direktne investicije, što garantuje da možemo da uđemo u zonu od četiri do pet odsto rasta. I da bi stigli Evropsku uniju ili makar onaj istočni deo Evropske unije, nama treba takvog rasta 10-15 godina, sporijeg rasta i 30 godina. Znači, mi moramo da nastavimo da investiramo. Složio bih se sa Petricom da je najvažnije u šta investiramo", rekao je on.

On navodi da su veštačka inteligencija i roboti budućnost, ali i naglasio problem niskog nataliteta.

"Bez stanovništva ne vrede nikakve ove investicije. Ako vi napravite auto-put koji vodi negde gde nemate uopšte stanovništva, potpuno je suludo. Auto-putevi otvaraju određene regione. Sad, ako u tom regionu nemate ni struje, dovoljno struje ili stanovništva, onda je potpuno nepotrebno tamo i to i raditi. Znači, treba jedna ozbiljna multisektorska analiza da bi se došla do toga koji putevi i kako investirati. Što se tiče novca na tržištu, možda i može da se nađe. Naša zaduženost u ovom trenutku 43-44 odsto u odnosu na BDP. Merenje BDP-a danas i pre 20 godina je potpuno drugačije, tako da je malo ovo fleksibilno, ali nije to naš izum. To je Evropa uradila zbog sebe. Oni su i sada na 88 odsto zaduženja BDP-a, a neke zemlje, kao što su SAD i Japan su na 200 odsto. Prema tome, mi imamo nekog prostora ako pametno uradimo, biće novca", rekao je on. 

Spasojević kaže da je kreditni rejting Srbije na dosta visokom nivou i da će verovatno i EXPO dati pozitivan doprinos. 

"Samo je to nagradno pitanje koje će institucije da odrede šta su glavni pravci, ko će da investira i kako će to da se uradi. Preporučio bih da javne nabavke budu onlajn, kao što su već 20 godina u Litvaniji i Estoniji. Znači, popunite, prijavite se i onda se takmičite onlajn sa drugim konkurentima za neku javnu nabavku. To bi, po meni, bilo najbolje", rekao je on. 

Sagovornici Euronews Srbija su se saglasili da je koncept subvencionisanja stranih investicija iscrpljen i da se već godinama ukazuje na to da podsticaje treba davati domaćim privatnim investicijama.

Celokupno gostovanje Petrice Đaković i Toplice Spasojevića možete pogledati u video prilogu iznad teksta.