Mijušković za Euronews: Odluka Vlade Srbije štiti građane i sprečava nestašicu nafte i derivata

Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Veljko Mijušković ocenio je za Euronews Srbija da je odluka Vlade Srbije o zabrani izvoza nafte i svih naftnih derivata "mudra i odmerena" u trenutnim neizvesnim okolnostima. Ova mera, koja važi do 19. marta, donesena je kako bi se zaštitilo domaće tržište od nestašica i naglog rasta cena, a Mijušković je naglasio da predstavlja "prvu liniju odbrane" za zemlju u globalno nepredvidivom okruženju.

"Vidim je kao jednu mudru i odmerenu odluku, prve linije odbrane u ovim okolnostima, koje su prilično neizvesne ne samo za zemlju, nego i svet kao celinu. Ne znamo koliko će ova situacija trajati, a panika je u prvom redu posledica sukoba, zatim disbalansa u ponudi i tražnji zbog blokade Ormuškog moreuza. Ova mera je kratkoročna i treba da stabilizuje odnos ponude i tražnje i napravi bafer, kako ne bi došlo do nestašica i velikih skokova cena", rekao je Mijušković.

Profesor je podsetio i na ranija iskustva Srbije sa NIS-om, ističući da je država uspela da održava stabilnost cena čak i u periodima bez dotoka sirove nafte.

Prema njegovim rečima, odluka o zabrani izvoza je kratkoročna mera i nije zamišljena kao dugoročna strategija. Mijušković je objasnio i reakcije tržišta,

"Nepovoljni efekti su se već videli na berzama i kod osiguravajućih društava koja pokrivaju tanker transport. Domaća tržišta su reagovala odmah, a mere poput ograničenja rasta cena na pumpama služe kao baferi da se prebrodi trenutna situacija".

Euronews

Na pitanje o drugim merama koje države regiona mogu preduzeti, profesor je rekao da ni ograničenje rasta cena ni korekcija akciza nisu dugoročna rešenja, već privremeni "baferi" dok se ne stabilizuje globalno tržište.

"Ekonomski faktor, kao što je stanje u Ormuškom moreuzu, verovatno će se rešiti pre političkog faktora. Zemlje koje kontrolišu transport sirovina, uključujući Iran, Irak, Saudijsku Arabiju i UAE, neće imati koristi od blokade. Na strani tražnje, Kina, Indija, Japan i Južna Koreja dodatno vrše pritisak na Iran da se blokada reši", objasnio je Mijušković.

Kada je reč o mogućim posledicama po cene hrane, Mijušković je upozorio na dvostruki efekat.

"Ako je blokirana dostava đubriva i drugih poljoprivrednih inputa, troškovi proizvodnje rastu, što stvara inflatorni pritisak. Za energente nema jednostavne alternative – dnevno kroz Ormuški moreuz prolazi oko 20–21 milion barela nafte. Alternativni pravci ne mogu da pokriju ni petinu tog kapaciteta".

"Rizik od terorističkih napada u Evorpi"

Profesor se osvrnuo i na politiku Evropske unije i odnose Budimpešte i Kijeva.

"Evropa ekonomski nije dovoljno fleksibilna i ne može da sprovede svoju strategiju bez posledica. Orbanov stav da energenti ne smeju biti predmet ucena ili ratnih uslovljavanja je ispravan – energenti moraju slobodno da teku. Trenutna situacija je kombinacija političkog i ekonomskog pitanja, ali verujem da će ekonomija, kao mudrija, na kraju odneti prevagu".
Na kraju, Mijušković je naglasio da je ekonomski optimista u pogledu trajanja krize, dok politički faktori ostaju neizvesni.

"Postoji i rizik od terorističkih napada u Evropi kao posledica sukoba, što bi negativno uticalo na ekonomiju. Zato ste imali onaj rezolutni stav Španije da ne želi da se upliće u ove sukobe. Sve zemlje Evrope znaju šta su bili bombaški napadi u nekom periodu pre 10-15 godina i svi strahuju od toga. A plašim se da će do toga ponovo doći", rekao je Mijušković.