U 2024. godini 46.618 objavljenih javnih nabavki: Kako povećati konkurenciju i uključiti velike projekte u taj sistem

Ukupan broj objavljenih javnih nabavki u 2024. godini je 46.618, ali upućeni ističu da najveći projekti i dalje ostaju van tog sistema. Već nekoliko godina postoji portal javnih nabavki, a sagovornici Euronews Srbija navode da je digitalizacija omogućila unapređenja, ali da ostaje još prostora za povećanje konkurencije i veću transparentnost. Naglašavaju da bi u realizaciju velikih projekata koji se sprovode na osnovu međudržavnih sporazuma trebalo uključiti i domaće privrednike, kao i da postoje načini kako to da se postigne.

Privrednik Toplica Spasojević navodi da postoje investicije od 10 milijardi evra koje ne ulaze u sistem javnih nabavki, a koje se realizuju na osnovu međudržavnih sporazuma. 

"Tu je ključni problem. Zašto se sve direktno ugovara kad imamo mogućnost za konkurenciju? I to ne samo sa stranim investitorima, imamo mi i domaće investitore koji su spremni da ulože, imaju novca za različite projekte", rekao je on za Euronews Srbija i upitao zašto bi projekti koji se realizuju na osnovu međudržavnih sporazuma bili isključeni iz sistema javnih nabavki.

On smatra da bi i strani i domaći privrednici trebalo da budu potpuno ravnopravni kako u subvencijama, tako i u mogućnosti da učestvuju u velikim projektima. 

Spasojević smatra da bi država trebalo da doradi i taj deo i da bude manje međudržavnih sporazuma koji isključuju konkurenciju.

"Dosta je urađeno na digitalizaciji, tu moram da pohvalim državu i tu je ogroman napredak učinjen, ali ove stvari bi trebalo da se malo još dorade, odnosno da se i one svedu na javne nabavke, odnosno na konkurenciju", rekao je on i dodao da su domaći investitori zainteresovani da učestvuju u takvim projektima.

On kaže da su međudržavni sporazumi potrebni u situacijama kada je reč, na primer, o visokim tehnologijama kojih nema u Srbiji, ali da obična građevina "nije velika nauka".

Kako ublažiti problem? 

Nemanja Nenadić iz Transparentnosti Srbija kaže za Euronews Srbija da je problem sa međudržavnim sporazumima to što oni u startu isključuju konkurenciju kada je reč o odabiru glavnog izvođača, koji se određuje od strane druge države sa kojom Srbija ima zaključen takav sporazum.

"Ono što bi u takvim situacijama moglo da makar problem ublaži, ne da ga reši, bi bilo raspisivanje nabavki za odabir podizvođača na takvim projektima. U tom smislu se ugovori koje Srbija zaključuje sa drugim zemljama razlikuju, neki od njih predviđaju određene kvote za domaće podizvođače ili nabavku robe iz Srbije, najčešće negde blizu polovine", rekao je on.

Nenadić navodi da je to bio slučaj, na primer, sa ugovorom o rekonstrukciji železničke pruge do mađarske granice koji je objavljen nakon tragedije u Novom Sadu.

"Može se videti da je bila predviđena kvota za odabir domaćih podizvođača i štaviše, da je postojala u samom ugovoru odredba koja je nalagala glavnom izvođaču da sprovede transparentan i nediskriminatoran postupak za njihov izbor. Međutim, čak i kad takva odredba postoji, ona nije dalje razrađena, pa se odabir podizvođača na osnovu tih međudržavnih sporazuma ne oglašava na portalu javnih nabavki, niti je detaljnije propisana procedura po kojoj bi se taj odabir vršio", rekao je on.

Nenadić kaže da bi tako u ugovorima koji se zaključuju na osnovu međudržavnih sporazuma mogla da postoji obaveza da će se na taj način birati podizvođači kako bi se unapredila transparentnost i konkurencija.

"Samim međudržavnim sporazumom zapravo je isključena primena domaćeg Zakona o javnim nabavkama i svih njegovih odredaba i onda bi trebalo da se u svakom tom ugovoru koji se zaključi za neki posao, za neki put, prugu, zgradu, predvidi obaveza da će na taj način biti oglašavane nabavke za izbor podizvođača", rekao je on.

Tanjug/Jadranka Ilić

To bi, naglašava Nenadić, moglo da bude sistemsko rešenje. 

"Mislim da država uopšte ne treba da ulazi u ove vidove aranžmana, ali ako već ulazi, to bi bio neki način da se podigne stepen transparentnosti i konkurencije", rekao je Nenadić.

Prostor za unapređenje

I dok kao manjkavost javnih nabavki navodi manjak konkurencije, Nenadić kaže da ono što se može reći na pozitivnoj strani jeste da aktuelni portal omogućava uvid u brojne informacije kao i njihovo sortiranje.

"Mada i tu ima i te kako prostora za unapređenja, čak i kad je reč o vidljivosti podataka. Kao glavni problem za nas koji se bavimo nabavkama predstavlja to što je jedan deo dokumentacije objavljen samo u PDF-u i što se mora otvarati za svaku nabavku pojedinačno, a tu su delovi dokumentacije koji se odnose recimo na kriterijume koji se primenjuju, kao i specifikaciju predmeta same nabavke", rekao je on.

On kaže da je prosečan broj ponuda i dalje izuzetno nizak, naročito kod nabavki veće vrednosti na koje se zakon primenjuje direktno.

Nenadić ukazuje i na to da postoje zakonske mogućnosti za elektronske licitacije u javnim nabavkama, ali da se one retko koriste.

Urednik "Makroekonomskih kretanja u Srbiji" Saša Đogović kaže da se u javnosti velikim delom javne nabavke smatraju nameštenim i netransparentnim, i da je upravo to jedan od faktora zašto se Srbija po indeksu percepcije korupcije nalazi u vrhu Evrope.

"Suština je kako one mogu da budu transparentnije, da ne budu 'crne kutije' ili neka dogovaranja iza scene, tako da javne nabavke postaju neka vrsta proforme, čisto da se obave tehnički. Čak se nekada i ne objavljuju nego se ide na direktno dogovaranje", rekao je on.

Đogović kaže da postoje takva "zaobilaženja" i da ona više nisu izuzetak, nego su postala na neki način i pravilo, sve u funkciji ubrzavanja nekih projekata, radova i rokova.