Godinu dana od velikog protesta i uticaj na privredu: Stanić za Euronews Srbija o ekonomskim posledicama blokada
Komentari15/03/2026
-10:31
Godinu dana nakon velikog protesta održanog 15. marta u Beogradu, i dalje se analizira njegov uticaj na političke prilike i privredna kretanja u Srbiji. Bojan Stanić iz Privredne komore Srbije (PKS) navodi za Euronews Srbija da su protesti i blokade imali određene posledice po pojedine sektore, poput saobraćaja, turizma i ugostiteljstva. Ipak, prema njegovim rečima, ukupni privredni rezultati više su zavisili od spoljnog ekonomskog okruženja nego od unutrašnjih političkih dešavanja.
Govoreći za Euronews Srbija o ekonomskim posledicama protesta i blokada, Stanić kaže da su pojedini sektori osetili određene posledice, ali da je ukupna privredna aktivnost ipak nastavila da raste.
"Imajmo u vidu 2025. godinu i činjenicu da smo mi ipak ostvarili rast privredne aktivnosti. Većina makroekonomskih pokazatelja je bila pozitivna. Bilo je svakako uticaja, jer je to deo jedne šire političke krize koja se desila unutar naše zemlje i čije se određene posledice i dalje osećaju. Međutim, činjenica je da smo mi imali preovlađujući uticaj spoljnog faktora, odnosno ekonomskih prilika u pre svega u Evropskoj uniji", rekao je Stanić.
On objašnjava da je usporavanje privrede u Evropskoj uniji dovelo do manjeg prostora za investicije, što se odrazilo i na region.
"To se odrazilo na pad investicija ne samo u Srbiji nego i u regionu. Ono što je bio najlošiji pokazatelj prošle godine jeste drastičan pad stranih direktnih investicija, koje su opale za oko 50 odsto, ali je to po nama više problem na izvoru tih investicija nego na terenima gde su one trebalo da budu plasirane", naveo je Stanić.
Prema njegovim rečima, protesti i blokade jesu imali određene posledice po pojedine sektore privrede.
"Naravno da je bilo uticaja na saobraćaj, na ugostiteljske objekte i na turizam, ali te delatnosti nisu bile ključne za ukupni rast koji je ostvaren prošle godine", rekao je Stanić.
Povezane vesti
On ističe da se rast privrede pre svega oslanjao na infrastrukturne projekte, izvoz, sektor informacionih tehnologija i rast domaće potrošnje.
Govoreći o poverenju investitora, Stanić navodi da međunarodne agencije za ocenu kreditnog rejtinga nisu zabeležile značajnije pogoršanje percepcije Srbije.
"Standard & Poor's je potvrdio kreditni rejting Srbije na nivou BBB minus sa stabilnim izgledima, dok je Moody's smanjio izgled rejtinga,to je durga agenicja za procenu kreditnog rejtinga koja je takođe renonirana, ali nije promenio sam rejting. Dakle, ne vidimo drastičan pad poverenja investitora kao posledicu unutrašnje krize", rekao je on.
Ipak, dodaje da politička stabilnost i evropske integracije imaju značajnu ulogu u donošenju investicionih odluka.
"Investitori su veoma osetljivi na politički rizik i to često preopredeljuje da li će ulagati ili ne. Jedan od signala koji oni prate jeste i stagnacija u procesu evropskih integracija. Definitivno oni vide, i ono što njima je najbolji dokaz, da ipak ovo nije potpuno politički stabilno stanje. Pokazatelj jeste i ta stagnacija evrointegracije. Kada bi se tu napravio neki materijalni iskorak, onda bi svakako oni to videli kao veće poverenje za ulaganje", istakao je Stanić.
Kao primer naveo je Hrvatsku, koja je poslednjih godina poboljšala svoj kreditni rejting zahvaljujući integraciji u evropske strukture.
"Hrvatska je pre nekoliko godina bila samo jedan nivo ispred Srbije po kreditnom rejtingu, a sada je četiri nivoa iznad. To je posledica ulaska u Šengen, evrozonu i najavljenog pristupanja OECD-u, što investitori vide kao dodatnu političku stabilnost. U njihovoj privredi se nije ništa specijalno pormenilo osim tog poverenja za privlačenje investicija “, rekao je Stanić.
Povezane vesti
On zaključuje da politička dešavanja u zemlji mogu imati uticaja na percepciju investitora, ali da su trenutno globalni i regionalni ekonomski faktori i dalje dominantni u oblikovanju privrednih trendova u Srbiji.
"Ukoliko bi Srbija jednog dana, što se mi nadamo da će desiti, ušla u jedinstveno evropsko tržište, dakle da se postavimo zajedno sa Švajcarskom, Velikom Britanijom, Norveškom i budemo deo jedinstvenog tržišta, to bi svakako bio značajan iskorak u pogledu većeg poverenja.Svakako treba naglasiti da sve što se dešava u zemlji, svakakve izjave političara, reakcije određenih grupa, svakako doprinose, možda na mali način, ali svakako doprinose jednom narušavanju političke stabilnosti, koja se posle odražava i na makroekonomski okvir”, zaključio je on.
Detaljnjije o ovoj temi pogldajte u videu koji se nalazi iznad teksta.
Komentari (0)