Kriza stanovanja širom Evrope: Kirije divljaju, potražnja guta ponudu, a jedna zemlja je apsolutni rekorder

Pronalazak pristupačnog i pristojnog mesta za život postao je sve teži zadatak širom Evrope. Troškovi stanovanja danas odnose petinu prihoda prosečnog domaćinstva u Evropskoj uniji, dok je u nekim zemljama taj udeo znatno veći – u Grčkoj dostiže čak 35 odsto, pokazuju podaci Eurostata.

Rast cena zakupa predstavlja ogroman teret za građane. Tokom 2025. godine, kirije su u EU u proseku porasle za 3,1 odsto, ali je u pojedinim državama inflacija zakupa dostigla dvocifrene brojke.

"Ključna dinamika je vrlo jednostavna: potražnja raste brže od ponude", izjavila je za Euronews Business Kejt Everet-Alen, šefica odeljenja za evropska stambena istraživanja u agenciji Knight Frank.

"Pritisak na pristupačnost na tržištu prodaje nekretnina - posebno zbog toga što su kamatne stope na stambene kredite i dalje relativno visoke, primorao je više domaćinstava da iznajmljuju stanove, a to se naročito odnosi na one koji kupuju prvu nekretninu"

Unutar EU, prosečna stopa rasta cena zakupa kretala se od jedan odsto u Finskoj do zabrinjavajućih 17,6 odsto u Hrvatskoj. Pored Hrvatske, inflacija kirija bila je izrazito visoka i u Grčkoj (10 odsto), Mađarskoj (9,8 odsto), Bugarskoj (9,6 odsto) i Rumuniji (8,2 odsto).

Everet-Alen je istakla da je i sama ponuda pod velikim pritiskom. Poreske i regulatorne promene smanjile su interesovanje stanodavaca na nekim tržištima, dok zahtevi za energetskom efikasnošću i troškovi renoviranja dodatno otežavaju održavanje nekretnina za izdavanje. Ograničenja za kratkoročno izdavanje (poput AirBnb-a) pomažu tek neznatno, nedovoljno da bi se ponuda značajnije povećala.

Tri najveće ekonomije ispod proseka EU

Pixabay

Pored Finske (jedan odsto), godišnji rast kirija ostao je ispod proseka EU u Luksemburgu (1,6 odsto), Malti (1,7 odsto), Sloveniji (1,9 odsto), Nemačkoj (2,1 odsto), Danskoj (2,2 odsto), Francuskoj (2,3 odsto) i Španiji (2,4 odsto). Od četiri najveće ekonomije EU, jedino je Italija (3,8 odsto) zabeležila rast iznad evropskog proseka, ali za manje od jednog procentnog poena.

S druge strane, zemlje poput Češke (6,1 odsto), Letonije (5,7 odsto), Litvanije (5,6 odsto), Portugala (5,3 odsto), Švedske (5,3 odsto), Holandije (5,1 odsto) i Slovačke (5,1 odsto) beleže rast iznad 5 odsto.

Rastući troškovi za stanodavce

Pixabay

"Povećanje kirija u 2025. godini pokrenuto je snažnom potražnjom, budući da su visoke cene nekretnina gurnule mnoge u sektor zakupa", objašnjava Mik Kalmet iz organizacije Global Property Guide. Prema njegovim rečima, rastući troškovi za same stanodavce, posebno one koji su zaduženi, postepeno su prebačeni na stanare, što je dodatno podiglo cene.

Tržišta sa manjom regulativom i ograničenijom ponudom beleže najveće skokove, dok zemlje sa kontrolom kirija ili već izuzetno visokim osnovnim cenama imaju sporiji rast.

Turska - drastičan izuzetak

Kada se u obzir uzmu zemlje kandidati za EU i članice EFTA, Turska se izdvaja kao apsolutni rekorder među 36 posmatranih država, sa neverovatnom godišnjom inflacijom kirija od 77,6 odsto. Koliko je Turska ispred svih, govori podatak da je na drugom mestu Crna Gora sa rastom od 18,5 odsto.

"Inflacija u Turskoj je izuzetno visoka, što znači da ona čini veliki deo ovog nominalnog rasta cena zakupa", navodi Everet-Alen, dodajući da je kupovina stana u toj zemlji postala gotovo nemoguća misija.

Pixabay

Iako je turska vlada u julu 2022. ograničila rast kirija na 25 odsto (mera koja je trajala do jula 2024), to je imalo kontraefekat. Stanodavci su svoje gubitke na starim stanarima pokušali da nadoknade drastičnim povećanjem cena za nove zakupce, što je lansiralo prosečne tržišne cene u nebesa. Istovremeno, neto minimalna zarada u Turskoj porasla je za 27 odsto u 2026. u odnosu na 2025. godinu, a nju prima gotovo 40 odsto radnika.

Gledano regionalno, Istočna Evropa i Balkan beleže znatno veći rast cena zakupa nego drugi regioni, uz izuzetak Severne Makedonije (3,3 odsto). Snažan rast u zemljama poput Hrvatske i Crne Gore objašnjava se njihovom sve većom privlačnošću kao destinacije za dugoročni i kratkoročni najam, čime postaju snažna konkurencija tradicionalnim tržištima poput Španije i juga Francuske.