Tektonske promene na tržištu nafte: "Svet je postao neizvesna kladionica, sistem formiranja cena mora da se menja"

Odluka Ujedinjenih Arapskih Emirata (UAE) da napuste OPEC i prošireni savez OPEC+ izazvala je burne reakcije na globalnom energetskom tržištu. Ipak, za vrsne poznavaoce prilika, ovaj potez nije potpuno iznenađenje. Poznati naftni stručnjak Davor Štern ističe za Euronews da je kredibilitet ove organizacije načet još pre nekoliko godina i da izlazak Emirata predstavlja logičan sled događaja u svetu koji se ubrzano menja.

Komentarišući potez Abu Dabija da napusti organizaciju koja je decenijama bila sinonim za stabilizaciju naftnog tržišta, Štern naglašava da je značaj OPEC-a odavno u opadanju.

"Za mene je ovo bilo očekivano. OPEC je već narušen pre desetak godina kada su iz njega počeli da izlaze pojedini članovi, čime je izgubio na ozbiljnosti i značaju. Što se tiče konkretnog razloga za potez Emirata, izgleda da je u pitanju politički sukob sa Saudijskom Arabijom. Ipak, sama činjenica da su izašli iz tog sporazuma ne bi trebalo da stvara veće probleme jer oni čine svega 12 odsto od ukupnog obima nafte koji OPEC kontroliše", objašnjava Štern.

On dodaje da se može očekivati blagi i kratkoročni pomak u cenama na berzama, ali podvlači da je glavni motiv Emirata nezadovoljstvo postojećim modelom. 

"Sistem formiranja cena koji je danas na snazi njima više ne odgovara. Traže veću samostalnost u direktnom dogovaranju cena sa kupcima svojih proizvoda", jasan je Štern.

Berza kao nepredvidiva kladionica

Globalno tržište nafte već trpi ogromne pritiske usled zaoštravanja sukoba na Bliskom istoku. Ipak, Štern umiruje javnost i tvrdi da količina nafte koju UAE proizvode nije dovoljna da sama po sebi izazove globalni potres, ali otvara vrata za preko potrebnu reformu.

"Došlo je vreme da se sistem formiranja cena nafte promeni. Svet je postao potpuno drugačije mesto. Kako je rekao i američki predsednik Donald Tramp, svet je postao kladionica. Upravo su berze te kladionice koje nama određuju cene nafte i diktiraju naš način života, s obzirom na to da je energija glavni pokretač svega", upozorava stručnjak.

Euronews Srbija

On ističe da su Emirati verovatno već osmislili novi sistem trgovine i prognozira potencijalni povratak na stare modele poslovanja.

"Moglo bi se dogoditi da se vratimo na sistem gde su se o uvozu i izvozu direktno dogovarale države sa državama i velike kompanije međusobno. Ne mora sva roba da prolazi kroz berzu. Berza je postala toliko neizvesna kladionica kojoj se ne može poveriti budućnost sveta. Danas je situacija takva da jedna glasina ili jedan Trampov tvit podignu ili spuste cenu nafte za 10 dolara. To je neozbiljno i sa tim svetska ekonomija ne može dugoročno da funkcioniše. Moramo imati čvršće elemente za formiranje privrede", poručuje Štern.

Povratak dugoročnim fiksiranim ugovorima?

Iako sama odluka Emirata neće dramatično promeniti trenutnu cenu nafte, Štern smatra da bi ona mogla da pokrene novi trend među ostalim proizvođačima. On podseća da je razbijanje krutih okvira zapravo počelo uvođenjem gornje granice cene (price cap) za rusku naftu.

"Trend je počeo kada je Amerika odredila granicu cene za rusku naftu i rekla da se ona može kupovati, ali ne po ceni većoj od 60 dolara po barelu. To je slično načinu na koji se radilo nekada. Ja sam u ovoj branši radio još u bivšoj Jugoslaviji – sa Rusima smo imali petogodišnje ugovore i za naftu i za gas po fiksnim cenama. Tada je bilo lako planirati privredu i budžete jer je svet funkcionisao drugačije", priseća se Štern.

Euronews Srbija

Koren današnje nestabilnosti on vidi u događajima iz 1973. godine i tadašnjoj eskalaciji arapsko-izraelskog sukoba. Tada je formirana berza za komoditete (naftu i derivate), nakon čega su cene počele nekontrolisano da divljaju u rasponu od 20 pa sve do 140 dolara po barelu, što privreda izuzetno teško podnosi.

Novi poredak, a ne gašenje organizacije

Na pitanje da li svet u ovim kriznim vremenima treba da strahuje od novog velikog naftnog šoka, Štern odgovara smireno i optimistično, ne verujući da će odluka Emirata pokrenuti talas ekstremno visokih ili niskih cena.

"Odluka Emirata sigurno neće presudno uticati na to. Kratkoročno može doći do oscilacija na berzama, ali polako verujem da će doći do smirivanja i stabilizacije cenovne politike u energentima. To je u apsolutnom interesu i proizvođača i potrošača", ističe on.
Štern takođe odbacuje dramatične najave o potpunom gašenju OPEC-a.

"Emirati čine 12 odsto udela. Preostalih 88 odsto članica može nesmetano da nastavi sa radom. OPEC će nastaviti da funkcioniše, ali svet je umoran od stalnih i naglih promena cena. Imali smo primer Šri Lanke koja je u energetskoj krizi morala da uveze naftu po nečuvenoj ceni od čak 286 dolara po barelu. Istorija privrede nas uči da ekonomija ne trpi nagle skokove u energetici koja prožima sve sektore. Zato verujem da nastupa novo razdoblje u kojem će se veće količine nafte prodavati direktnim dogovorima mimo berze, dok će berza ostati samo za trgovinu ostatkom neraspoređene robe", zaključuje Davor Štern.