Fiskalni savet: Nova fiskalna strategija drži javne finansije Srbije na stabilnom kursu
Komentari
08/06/2026
-15:15
Nacrt Fiskalne strategije predviđa umeren fiskalni deficit od tri odsto BDP-a u 2026. i 2027 odnosno 2,5 odsto BDP-a u periodu 2028-2029 godine, što obezbeđuju državi potreban fiskalni prostor za brzo reagovanje u slučaju eventualnog izbijanja kriza ili drugih nepredviđenih poremećaja, ocenio je danas Fiskalni savet u "Mišljenju na Nacrt Fiskalne strategije za 2027. godinu sa projekcijama za 2028. i 2029. godinu".
"To bi, uz očekivani privredni rast, dovelo do postepenog smanjenja javnog duga sa 44,7 odsto BDP-a na kraju 2025. na 43,9 odsto BDP-a do kraja 2029. godine", navodi se u dokumentu.
Kako je navedeno, takvi nivoi fiskalnog deficita i javnog duga, kako je navedeno, su održivi i obezbeđuju državi potreban fiskalni prostor za brzo reagovanje.
Fiskalni savet ocenjuje da je najveća vrednost nove Fiskalne strategije to što održava javne finansije na stabilnom kursu u narednim godinama.
Dodaje se i da je šira svrha javnih finansija da omoguće ostvarivanje najvažnijih društvenih ciljeva - od kvalitetnog obrazovanja, zdravstva i infrastrukture do socijalne sigurnosti i dugoročnog privrednog razvoja, a da bi ti ciljevi bili ostvarivi, neophodno je da finansije budu stabilne i održive.
"To je danas posebno važno jer su velike ekonomske i političke neizvesnosti postale nova realnost - od ratova i trgovinskih sukoba do energetskih i klimatskih šokova", navodi Fiskalni savet.
Tehnički posmatrano, kako navode, strategija je solidno pripremljen dokument - projekcije osnovnih fiskalnih agregata uglavnom su realistične, a makroekonomski okvir je konzistentan.
Povezane vesti
"Kredibilitet strategije opada kad se s opštih kvantitativnih pokazatelja pređe na konkretne politike. Iskustvo iz prethodnih godina pokazuje da se važne mere ekonomske politike često donose i menjaju tokom godine, nezavisno od planova i prioriteta predstavljenih u Strategiji - pa projekcije pojedinačnih budžetskih stavki imaju manji stepen pouzdanosti od projekcija ukupnog deficita i javnog duga", kažu u Fiskalnom savetu.
Problem postoji, kako se navodi, i u načinu na koji se tretiraju pojedini strukturni izazovi. Na primer, u projekcijama potencijalnog rasta BDP-a vidi se da se u narednim godinama više ne računa na rast zaposlenosti što je, dodaje Fiskalni savet, fundamentalna promena dosadašnjih privrednih trendova.
Iako strategija tu promenu kvantitativno prepoznaje, navodi se, ona ne nudi temeljnu analizu njenih uzroka, mogućih posledica niti odgovora ekonomske politike.
Kako je naveo Fiskalni savet, strategija je daleko uverljivija kao dokument koji potvrđuje opredeljenje vlade za fiskalnu stabilnost nego kao dokument koji nudi jasan plan za rešavanje ključnih razvojnih problema Srbije. Planirani fiskalni deficiti i putanja javnog duga su održivi, kredibilno postavljeni i usklađeni s fiskalnim pravilima.
"Ocenjujemo da su ove projekcije dobro utemeljene, tim pre što je i u prethodnim godinama praksa bila da ostvareni deficit bude nešto niži od planiranog (u 2025. je npr. iznosio 2,4 odsto BDP-a, a plan je bio tri odsto BDP-a). S tako planiranim deficitima i uz očekivani privredni rast, javni dug bi se postepeno smanjivao sa 44,7 odsto BDP-a na kraju 2025. na 43,9 odsto BDP-a do kraja 2029. godine. U međunarodnom poređenju, to su povoljni pokazatelji. Dok se brojne evropske zemlje i dalje suočavaju s visokim budžetskim manjkovima - uključujući Poljsku, Mađarsku i Rumuniju, gde deficiti premašuju šest odsto BDP-a, Srbija će ostati u grupi zemalja s umerenim fiskalnim deficitom", navodi se u dokumentu.
Komentari (0)