Kako je Beograd dobio prvu diskoteku u kojoj su plesali Alen Delon i Ketrin Denev? Aleksandar Conić za "Čadež Talk"

U drugoj epizodi emisije "Čadež talk", reditelj i producent Aleksandar Alek Conić odveo je gledaoce u putovanje kroz beogradske noći šezdesetih godina prošlog veka, period kada je u podrumu čuvenog Doma Jevrema Grujića rođen jedan kulturološki fenomen - prva diskoteka na Balkanu. Razgovor vođen u istom prostoru gde su nekada plesali Alen Delon, Ketrin Denev i Robert de Niro, otkrio je kako su mladi ljudi tog vremena stvorili ambijent koji je prekoračio granice tradicije i otvorio vrata novoj eri zabave.

Conić je ispričao da je sve počelo 1967. godine, kada su se njegovi ujak Lazar, majka Miljana i njihov brat Milan vratili sa studijskog putovanja u Pariz. "Tamo su prvi put čuli te ploče, muziku, rokenrol. Kad su se vratili, poželeli su da se društvo okuplja. I tako su u podrumu kuće pokrenuli prvu diskoteku koja je postala kulturološki fenomen", objasnio je Conić, dodajući da je to bilo čitavu deceniju pre nego što je Njujork dobio legendarni Klub 54.

Tokom emisije, Conić je predstavio jedinstvenu kolekciju "izgubljeno-nađeno", odnosno predmete koji su ostali na podu diskoteke posle "ludih noći". Među njima su maramica Ketrin Denev, tabakera Omara Šarifa i narukvica Alena Delona. "To je naša porodična tradicija. Mi čuvamo stvari", istakao je Conić.

Posebno dirljiv deo priče bila je šoljica iz koje je kraljica Olga Romanov ispijala čaj. Prema tradiciji kuće Grujić, kada su kraljevski gosti dolazili, šoljica iz koje su posluženi više nikada nije korišćena i čuvana je kao uspomena.

"Ovde su Mihajlo Petrović Njegoš, Olga Romanov, Lord Snowden, muž sestre engleske kraljice... To je deo istorije i našeg naroda - da čuvamo stvari", objasnio je Conić.

Fotografija koja otkriva duh vremena

Euronews Srbija

Jedna od najupečatljivijih uspomena iz tog perioda je fotografija mlade Miljane i Lazara koji se pripremaju za maskembal u diskoteci. Sa oko 15-16 godina, izvukli su diplomatsku uniformu Jevrema Grujića, sašili haljinu i fotografisali se na terasi. "Potpuno je ludo. Umislili su da su jako bitni", sa osmehom je komentarisao Conić, dodajući da mu je kompozicija i boje te fotografije izuzetno draga.

Voditelj Marko Čadež podelio je i lično iskustvo o tome kako je, prelistavajući porodične albume, otkrio sasvim drugačiju stranu svojih roditelja. "Počinješ da gledaš slike žurki, igranja, đuskanja svojih roditelja i shvatiš koliko je to super tema", rekao je Čadež. Conić se složio, dodajući da postoji "čišćenje biografije" koje svaka generacija radi pred decom.

"Kako mi njima ništa ne pričamo o našim mladalačkim avanturama i nestašlucima, tako su i ovi iza nas. Rekoh, ne, ne, to je sve bilo jako čedno. Nisam siguran da je baš bilo toliko", našalio se Conić.

Iako diskoteka u svom izvornom obliku nije dugo trajala – nekoliko godina, dok mladi nisu krenuli na studije - njen duh je ostao živ. "Dan-danas imamo najstariji klub u ovom delu Evrope koji radi kao restoran i bar", istakao je Conić, potvrđujući da tradicija avangarde i dalje živi u Domu Jevrema Grujića.

Kompletnu emisiju "Čadež Talk" pogledajte u videu iznad teksta